Teslio

Koliko  nam je zaista vremena i situacija potrebno da nekoga upoznamo?

Ne mogu se porediti poznanstva virtuelnog sveta sa ljudima koje gledamo u oči dok sa njima pričamo. Da li smo dovoljno naivni da se prepustimo prvom utisku, mišljenju drugih ljudi ili verujemo svom instinktu i životnom iskustvu? 

Koliko se i trudimo da nas ljudi upoznaju? Da li svesno ili nesvesno predstavljamo sebe na pogrešan način? Može i to biti jedan vid mehanizma odbrane kako neki ljudi ne bi pronikli u našu dušu. Stvaramo alibi unapred za nepredviđene okolnosti. Hmm...mnogo pitanja, još više odgovora. 

Da mi je stalo do toga šta ljudi misle o meni ne bih se pojavljivala na mnogim mestima. Držala bih se uskog kruga svojih obožavaoca i ušukana u njihove komplimente ne bih se usudila da upoznajem potencijalne protivnike moje ličnosti.

Prijateljstva koja stvaram zasnivaju se na kvalitetima određenih ličnosti. Surova iskrenost je odlika pravog prijatelja. Mogu da se pohvalim sa nekoliko takvih, dugotrajnih i vrednih. Neka su kraća,ali u mnogim situacijama se dokazivala odanost koja nas drži zajedno i niko nas ne može poljuljati jer smo uzajamno svesni kvaliteta tog prijateljstva.

Ne plaše me priče koje bi mogle da poteknu od ljudi kojima sam trn u oku. Jača sam od nedokazanih blebetanja isfrustriranih ljudi koji ne podnose uspeh i moju nezavisnost i sposobnost da prepoznam varalice u svetu koji je više nego izopačen.

I za kraj, sledi jedna jako subjektivna izjava: dobar prijatelj, još bolji neprijatelj - pa ko voli nek izvoli. Otvorena sam za sve opcije.