Teslio

Kolege na poslu već zadirkuju, i kažu kako bi bilo bolje da televizor koji sam si poklonio za Božić vratim u radnju, jer ionako provodim  po 12 sati na poslu i nemam vremena ni da ga gledam. Ja se mislim, danas je moj dan i radim do pola pet i čim stignem kući pravim kafu i odmaraću pored TV-a. Napolju je tričavih -40, a sa vetrom -52, ja ću se lepo ušuškati i uživati u šoljici vruće kafe.

Ulazim u stan, bacam uniformu da se pere i odlazim u kuhinju da stavim kafu. Dok sam se sredio, kafa je bila gotova, a  na programu je neko putešestvije. Dok pratim emisiju, prisećam se svojih noćnih vožnji ka mestima u kojima do tada nisam bio. Avantura ili ne, meni je dovoljno da je pun rezervoar, da u kolima imam paklu cigareta, a još jednu šoljicu kafe pokupiću usput. 

Kad se emisija završila, poneo me utisak, spremio sam se i krenuo putem nekog novog mesta. Ne gledam mapu i nemam GPS, gde god me put nosi u tom trenutku, tamo idem.  Dok vozim, na talasima kantri radio stanice, pevuši Reba McEntire "Somebody's Chelsea". Ja i kantri muzika, molim te, ali to je jedino što antena može da uhvati 150 km od grada, jer se prerijama Alberte jedino šire mirisi farmerskog stila življenja, znate na šta mislim. Naravno, svež vazduh!

Lagano pada mrak i u retrovizoru vidim svetla SUV-a koji mi se približava isuviše brzo, i pomislim: "Bože, na prigradskim putevima smo, šta juri kao manijak u ovakvim okolnostima, treba voziti sporije i  uživati u vožnji, dok se Sunce spušta iza Stenovitih Planina!".  Čini mi se da samo što sam završio misao, pretekao me je i odzujao klizavim putem zamrznute ravnice. 

Dok lagano plovim, čini se beživotnim putevima između naselja, u daljini vidim kako taj isti SUV usporava i zaustavlja se. I ja sam stao! Izasao na vetrometinu i ugledao lokvu krvi i jelena kako ispušta poslednje uzdahe, i ne dugo zatim krik žalosti. Gledajući beživotno telo, četvrt tone teškog jelena, pomislim kako sam bio u pravu pre nekoliko trenutaka i kako je to moglo biti dete ili neko drugi. 

Čovek, je lokalni farmer i kaže da mu nije prvi put da se ovako nešto dešava i dodaje pitanje : "Šta ćemo sad, nosimo ga kući i pravimo večeru ( zakon to dozvoljava!).Možeš da nam se pridružiš!" Ja kao opčinjen pomislih ako je životinja dala svoj život za tu večeru, bolje da bude kako treba ( znam da zvuči bizarno, ali takav je splet okolnosti, ali  bolje je i to nego da ostane tako na putu).

Pratim farmera i ulazim prvi put u kuću kod čoveka, kog sam do pre nekoliko trenutaka smatrao idiotom. Dok nas dvojica počinjemo da pričamo i on u svojoj radionici obreađuje zver, njegova gospođa u kući priprema sve ostalo neophodno za večeru.

Dag (Doug) i ja smo se preselili u dnevnu sobu i uz zvuke pucketanja suvog javora, koji su dolazili iz 100 godina starog kamina i nastavili priču o rančerskom životu i njihovoj deci koja žive u gradu, i mojim skustvima sa putešestvija,između ostalog i ovom na koje sam se uputio misleći da idem da odmorim mozak. Veče prolazi i gospođa Lin (Lynn) zove na večeru. Osetio sam se kao da sam u 1850. Takav je izgled čitavog ranča ,kuće i ljudi koji ovde žive. Mirisi su krenuli iz kuhinje, a na stolu su se sada nalazile delicije od divljači. 

Za oko mi je zapoao filet umotan u šnite slaninice u džem-sosu od divljih jagoda. Bilo je i drugih đakonija, ali mi je ovo mirisalo na recept koji će verovatno biti zapisan na nekom masnom, novinskom papiru , i  biti izvanredan dodatak mojoj kolekciji... Ironično,ali tako je i bilo, a ja nesebično delim i ovo iskustvo sa vama ( i iskreno se nadam da je bilo vredno čitanja ovih redova)

(ukoliko nemate džem od divljih jagoda, možete koristiti pomešano džem od šljiva i jagoda/kupina/malina. Pre objavljivanja ovaj recept sam isprobao kod kuće i potvrđujem izvorni kvalitet)

SRNETINA I SELJAČKI KROMPIR

1 kg srnetine, kašika ulja, čen belog luka, šolja brašna, so, biber, 300 g pečurki, šnite slaninice, (gustin, ako ne želite da čekate da se sos redukuje),pola šolje supe i 100 grama džema i peršun. 

Srnetinu natrljati uljem i seckanim belim lukom. U brašno pomešati so i biber, uvalajti meso i otresti višak. U zagrejanom ulju opeći meso da dobije brao boju. Izvaditi meso i popržiti pečurke sečene na 1/4. Umotati srnetinu u slaninicu Vratiti u tiganj i pustiti da se peče. Dok je pola pečeno uliti goveđu supu u tiganj i dodati džem promešati sve i pustiti da se proključa. Ostaviti da na tihoj vatri dok meso upije voćne sokove. Kad je meso gotovo iseći na komade i služiti sa seljačkim krompirom ( krompir isečen na četvrtine i začinjen solju, biberom i ruzmarinom, a potom peći u rerni. )

Pun utisaka i sa novim prijateljstvom polazim kući. Sutra me ponovo čeka naporan dan i televizor sa kog treba obrisati prašinu. Nadam se da ćete uživati koliko i ja, barem koliko sam mogao posle svega što se desilo. Neminovno je da će mi krik ostati u sećanju, ali ništa manje ni osećaj da je svoj život dao za kvalitetnu večeru.Do sledećeg puta uživajte u životu i vozite polako. 

Bon Appetite!

Chef011