Teslio

Već po drugi put nestajem na duži vremenski period... U prethodnom blogu sam pomenuo da ne znam da li ću se ikada skrasiti, i mislim da to postaje istina, a ne samo pomisao. Od Srbije, do Crne Gore preko Nemačke i ponovo do Severne Amerike. Sada sam gotovo siguran da mi nadimak "Lutajući kuvar" apsolutno pristaje.

No, neću se buniti jer ću sva ta iskustva preneti Vama, podeliću sve one divne stvari koje ovaj raznoliki svet nudi. Kud god da krenem ukusi i mirisi me prate, ali i ja nesebično hrlim ka njima, ne bi li oksuio sve sto Majka Priroda ima da ponudi u svojoj bašti. Zaista je interesantno kako sve različite nacije koriste iste ili skoro iste namirnice i kreiraju umetnička dela i stvaraju svoj identitet i kulturu kroz takozvanu "Nacionalnu kuhinju". 

Izvinjavam se svima Vama koji ste čekali strpljivo, ali vredelo je. U prethodnih 6 meseci sam sakupio, pisao i vredno radio tako da se  u mojoj zbirci se nalazi skoro 600 novih recepata. Knjiga? Ona i dalje verno ceka svoj trenutak. Odabiraju se "oni pravi", jer ne želim da to bude klasična zbirka recepata koja se prelista na brzinu i nikada joj se vise ne vratite. Kažu ko čeka, taj i dočeka, a do tad uživajte u sledećih nekoliko redova. 

Lethbridge, Alberta Canada - CITY OF WINDS

Grad u kom struje vetrova različitih kultura nežno mešaju mirise različitih kuhinja. Od Vietnama i Meksika, preko Kine, Italije i Grćke selimo se tamo gde ljudi, koji za ovu zemlju sa ponosom kažu da je njihova, danas žive na rezervatu. Od ranog detinjstva sam bio fasciniran Indijancima i uvek sam želeo da vidim njihovu izvornu kuhinju. Istina je da sam je probao i ranije, ali je ovo definitivno bio vrhunac uzbudjenja, kako za dušu tako i za stomačić:D. 

Prošle nedelje sam bio gost Black Foot Indian Tribe-a, i u mojoj želji da saznam više o njihovoj tradiciji, kulturi i naravno kuhinji proveli su me na  putešestvije kroz vreme. Pričali su mi o svemu i svačemu i kada je dosao trenutak da se ruča, ja sam ostao bez komentara, i sva moja pitanja su morala da cekaju kraj obroka. Da skratim, jer se ionako odužilo vise nego sto je trebalo... Sa mnom su podelili nekoliko divnih recepata ukljčujući i but od pečenog dabra, a ja ću iedan po jedan nesebično podeliti sa vama. 

"Gulaš od srnetine"

250 grama brašna, 1/2 kašičice soli, 1/2 kašičice crnog bibera, 1 kg srnetine (sečene na kocke 1.5x1.5 cm ), 2 kašike masti (odnosno ulja za ove koji čuvaju liniju :D ), 500 grama crnog luka, 300 grama šargarepe, 300 grama celera, 300 grama krompira, 3 čena belog luka, 2 šolje crnog vina, 2 kašike šećera, 1 kašika meda, ‚1 kašičica žalfije1 kašičica aleve paprike, 1 kašičica tucane paprike, 100 grama brusnice, 1 lovor.

Najbolje je koristiti kotlić , ali možete i rernu. Ugrejte je na 180 stepeni.  Pomešajte so, biber i brašno i uvaljajte komeade mesa u mešavinu. Otresite suvišno brašno. Stavite mast u djuveč i zagrejte dobro. Dodajte meso i pržite dok dobije zlatnu boju. Dodajte luk  i beli luk i dobro upržite dok luk ne omekša.  Dodajte vino, posolite i pobibrite po meri, dodajte šećer i ostatak povrća sečenog na kocke (ili željene veličine), začine i brusnice. Dodati malo vode i pustiti da proključa. Poklopiti i peći u rerni/kuvati u kotliću 3-4 sata dok srnetina ne omekša.

Uživajte u sjaju, mirisu i ukusu ovog indijanskog dragulja, dok ja pokušam da ponovim uspeh njihovih drugih jela koje su mi ustupili. 

Sretni bili i rumeni ostali.

Bon Appetit!

Chef011