Dragi posetioci sajta,
želim da podelim sa Vama jedan događaj iz mog života koji neću zaboraviti, ili bar ne u skorije vreme. Iskustvo koje ne bih želela nikome pa ni najgorem neprijatelju. Evo o čemu se radi:
Na pocetku leta 2012. godine drugarica i ja smo pocele da radimo u kaficu koji se zove Serbon bar u Silikonskoj dolini, na 20ak metara od Strahinjica Bana, sa zeljom da skupimo pare kako bismo mogle same da finansiramo more. S obzirom da nismo imale radni niti sanitarnu knjizicu, naletele smo na ponudu koja je bila krajnje okej. Gazde su nam izasle u susret. Marko Maric, jedan od gazdi, nam je rekao da je plata na nedeljnom nivou i da je mesto malo zapusteno sto znaci da ne ocekujemo veliki posao. To je bilo u redu za pocetak, dnevnica 900 dinara, radis kako ko dodje, ne treba ni sa kim da delis baksis jer si sam u smeni, super. Medjutim posle nedelju dana je dosao drugi gazda (ima ih 3) Bojan Manojlovic koji je poceo da nas zavlaci pricom kako su oni u teskim dugovima zbog tog treceg gazde Cincija i mozda nece moci da nas isplate na vreme, ali da cemo sasvim sigurno primiti platu.
S obzirom da su se prema nama postavili kao super ortaci sa svim dobrim namerama, ako iskljucite klasicno musko dobacivanje, nastavile smo da radimo.
Situacija je bila sve gora i gora.
Nakon mesec dana rada, bez ikakvog pojma o tacnom datumu kad cemo primiti platu, lokal se polako gasio. Naime, gazde su pocele da iznose stvari iz lokala kao sto su case, neotvorene flase, alkohol, sokove, sve blago receno. Ostali su 'bez nade' jer je mnogo malo ljudi dolazilo u kafic i nas dve smo dobile otkaz i obecanje da cemo biti isplacene. Nakon nedelju dana bez posla, bez prebijene pare u dzepu, ocajne, pozvale smo Bojana Manojlovica. On se nije javio na telefon, ali je posle sat vemena poslao poruku na moj broj sa sledecim sadrzajem:
''Pocele ste da radite 17. maja, primicete platu 17. avgusta, posto je poznato da u Srbiji kasne plate 3 meseca, toliko ce i vama. Ja nemam ni platu ni posao, tako da nemam odakle da vas isplatim, i muka mi je vise od vas, koliko cete vise da me cimate kad sam vam rekao da sacekate i da cemo vam dati pare. Povraca mi se od vas dve. Nema plate. Cao!''
Proslo je vec dosta dugo od tada. Meni su ostali duzni 15 000 dinara, sto nije mnogo, ali verujem da bih za te pare mogla da odem na more makar 5 dana sasvim opusteno.
Eto o cemu je rec. Da imam bilo kakvu potvrdu da sam radila na tom mestu, mogla bih da tuzim i jednog i drugog gazdu za seksualno uznemiravanje, cega je bilo, za psihicko uznemiravanje zbog onih poruka, i za materijalnu stetu i mnogo mnogo toga jos. Ali nazalost, to je nemoguce, nemam dokaz da sam bilo gde radila.
Jako me zanima sta bi drugi ljudi uradili da su na mom mestu, imajuci u vidu da ja, nazalost, ne znam gde zive, samo znam da se osoba koja me je zavukla najstrasnije Bojan Manojlovic.
Molim Vas pomagajte, stvarno zelim da se osvetim, jer sam nekako sigurna da oni ne znaju kako je to raditi mesec dana za dzabe, plus sto nam je propalo i letovanje i sve.
Hvala Vam na paznji.
Srdacan pozdrav! :)
Пријавите се да бисте објавили нови коментар
A sto se pomoci tice..sigurna sam da tvoj tata najbolje zna ,kako ces ih (ako je ikako moguce) stici...Pozdrav i nadam se da ces ipak stici do mora..odakle nam se opet javi.