Шта је понос, спрам продужења врсте

Категорија: Главна
Тагови: Jos Malo O Braku
12. авг. 2012.у 17:21
dulebg
Mного нас бре уче поносу, и то тамо где је он најмање потребан. Не уче нас да будемо поносни: испред послодавца, испред муштерије, испред страних крвопија; него буди поносан са женама/мушкарцима, не дај да ти он/она командује / соли памет / да уместо тебе пиша стојећки ...

Ох залуђивања, губљења година! Момци неће да се жене - јер су Оне све тако плитке, прорачунате и насртљиве. Девојке хоће да се удају, али да наиђе Мр.Идеални: леп и пожељан, моћан и опасан, а свакако послушан и поводљив.

А ради се о џиновском послу продужења врсте; и који не може да чека - јер кад се једне девојке не удају, онда оне не роде нове девојке, да би ове рађале још новије. То са рађањем, то је као ватра - кад се једном прекине, питање је да ли ће се више обновити?

Шта момицма треба, па не жене се они да би имао ко да им преврће палачинке и испира чарапе? - ваљда све то има да се купи и плати, јевтино, ниси се женио праљом нити куварицом?.. куваће она за децу и масно и шарено, па ће нешто и за тебе да се нађе. Ниси се женио ни због друштва, ајде да се не лажемо? - коме је до друштва, зовне кума мало у теретану, мало на пиво и шмекање пилетине - или је можда боље слушати женине епопеје о њеној фамилији, куминој фамилији и новим аспектима јајника?

Па шта момцима треба: здрава и срећна деца, жена за показати, стан и ауто за показати. Е па онда, момци, на посао: не треба вам цео стан, јер ионако више света умире, него што се рађа. Аутомобили су дошли смешно јевтини. Најскупља су деца, али ту се испрсе бабе/деде/тетке. Ваш посао није велики - осим да мало паметније зарађујете, а не да се упрегнете код каквог крвопије 8-5.

Шта треба девојкама: добар и послушан човек, који ће предано да вуче и добавља, мења сијалице и дере се на комшију кад паркира преко ружа. Романтика? - ох, па за то постоје стари телефони и стари мејлови; опасан заштитник - и тога има на извоз! Фали само добрих и преданих ЧОВЕКА, оно за сваки дан и за по кући.
-
Попишмане се цуре, тамо негде са 38-40, стигне их паника: да ће умрети а да нису среле свога Идеалног, да су живот проћердале на своју незахвалну децу (љуби их мајка) и свог дежмекастог, непривлачног човека, који - како губи на значају, тако све више личи на кинеског пса Шарпеи. Неке се испоразводе, ценећи ваљда да ће живети вечно, а да испод сваког камена вреба по један Идеални, који не мож да дочека да заволи половну младу са 2-3-4 обавезе?

Неће људи испод свог нивоа. Неће испод црте коју су нашли ко зна где, негде у жбуњу, или у сну. Неко им је рекао да је живот још нешто, осим убиственог свакодневног круга обавеза и самонаметнутих обавеза.

Као да постоји ИШТА ДРУГО, осим тог продужења врсте?! Људи дакле одслуже зову природе, роде шта им је речено, а онда очекују да почну да ЖИВЕ? Живот, какав живот? Нема живота осим онога због чега смо на овој планети - због нових и следећих поколења. Задатак делује мало глуп, али нисмо га ми смишљали, нити је људски живот довољан да га преправи.
17. фебруар 2012. у 17.09
Питао сам се за неверство:
нормално да сваки мушкарац хистерише кад му жена стане са другим на улици, или га недајбоже похвали или јој је драг. Муж би да буде отац своје деце и чини све да то тако и остане.

Међутим, кад погледамо за кога се удају жене: за добре, послушне, непривлачне момке, који логично и нису носиоци врхунских гена. И логично је да жене пожеле децу од моћних мушкараца, или ето од оног са савршено белим зубима и осмехом који разоружава.

Тако долазимо у стање биолошког рата - у којем жене везују уз себе смотане момке, а шарају очима за оним опаким. Мужеви их, фала богу држе на ланцу, колико могу, мада и сами не могу да се окану жеље пусте: да оплоде све покретно одавде до Куршумлије, па нек иде живот!

Опаки и пожељни (то су уствари 2 категорије) нису баш за мужа: ем ту од верности нема ни дз, ем је ризично и да завичеш на њега, кад има одступницу у 100 праваца. Зато је душу дао овај живи меда, само да је мало мужевнији; ал не може и јаре и паре.
17. фебруар 2012. у 17.21
Наопака су времена:

девојкама ипак са 25-28 шуне у главу да би да се удају, да се куће, да рађају. Момци то не би, под никако, зашто би: док мама кува и пере (чак и издржава), девојака има на сваки прст - зашто би се он дао у запрегу жениних амбиција?

Лакши су плен ови мање пожељни момци. Али њих нема довољно. На крају, када се измешају карте, венча се боља половина девојака за лошију половину момака.

Остану невенчани сјајни момци и неупадљиве девојке. Сјајни момци немају проблема, јер вечито стижу нови ешалони младих девојака којима још није оглаву да се удају. Други део тржишта су им лепе удате жене, које се ипак примире до својих 38-40, јер до тада од деце не могу ока да отворе.

Остану нераспоређени: непривлачни мужеви и непривлачне девојке. Мужеви пусте стомачину, униформишу се у тренерку, пошаљу себе у прогонство тв-преноса, пива и интернета, одакле маштају о цурама из Груже. Девојке пусте бркове, угоје се, униформишу у тренерке - тако да их није лако разликовати од заборављених мужева, Неке се пролезбишу - дај шта даш ((.

Па нека ми неко каже да било шта, осим чисте биологије, утиче на нашу судбину.
20. фебруар 2012. у 16.3
Рецимо: шта је лепота? Шта је леп мушкарац, лепа жена? Имамо толико лепих, а лоших људи - глупих, саможивих, необразованих - али они „пролазе”, они свуда имају симпатије и пропусницу. Мене су, као окаснело дете цвећа, учили да је лепота - бљак, да су бљак материјалне вредности, статусни симболи и богатство; да је важна душа, да је важна љубав, разумевање, доброчинство..

А мало га претераше - после, када сам оматорио, видим да је важно рађање - само то и ништа друго. Мушкарцима је да напуцају све секе одавде до Куршумлије (а и оне што се крију по енклавама), женама да остваре свој сан: сигурног човека, сигуран дом и здраву, напредну децу.

И онда се појављују лепи људи, као победници такмичења у продужењу врсте: сви хоће њих, сви хоће њихову децу. Нема везе ако зли, саможиви, необавештени, глупи - лепота значи супериорне гене, лепота значи здравље, лепота у крајњој линији значи „највећу шансу да ће потомство доживети следећих 6 генерација”.

И шта је сад оно мало хипи-идеја (да поновим: да је важна душа, да је важна љубав, разумевање, доброчинство..), спрам тог грандиозног посла - изградње темеља за следећих 6 генерација? Треба ли да се секирамо због глупости своје лепе жене/мужа, саможивости, самозаљубљености? Да ли ћемо себи осигурати даљи скок у будућност ако се окренемо неком мање лепом/здравом/суперириорном?

Смемо ли да се разведемо када изнаправљамо децу? Ето, нашао сам савршену мајку за своју децу, ето изродили смо децу и „ја не могу више!” Мислим да не смемо, опет због тог несрећног скока у будућност - јер за припрему деце треба 20 година, а не само оплодити.
20. фебруар 2012. у 16.45
Покушајте један мали тест: понудите мушкарцу да бира између 2 љубавнице:

- лепе, згодне, образоване, интелигентне зреле даме, у рецимо 40-тим, савршено веште да пружи мушкарцу сва замислива уживања, и
- смотане сисате цуре од 25, која баш много не капира, али имаће времена.

Сви ће се определити за ову млађу - не зато што је млађе-слађе, што се надају бољем сексу, већ из чисте економије гена: не сексамо се ми да нам прође време, већ да свом презимену обезбедимо нове носиоце. Са те тачке гледишта, цура од 25г. је избор без дилеме.

Код жена би овај избор био јако запетљан. Жена у идеалном случају решава дилему између 3 мушкарца - тако што узме сву тројицу.
23. фебруар 2012. у 16.06
Женско понашање датира из времена породичних задруга: када су живеле у заједничкој кући са браћом, ујацима, мајкама и децом, а љубав водиле са мушкарцима из других кућа.

И дан-данас жена за супруга бира некога кога ће сестринском љубављу условљавати на ове вечите обавезе око куће, деце, њене маме. Па како су то финији, смотанији типови - то би најпаметније било да ни деца не буду његова, него од једнога из друге куће; али моментална култура то не разуме - безвезе?
26. фебруар 2012. у 09.58
Питам се: пошто Вођа илити Поглавица има 1/5, а тек опасних шмекера (мушкараца са савршеним генима)је још мање, можда 1/20 - шта би се десило да су сва деца њихова? Да смо им ми рецимо добри ујаци, па да их по том основу чувамо/пазимо, идемо на родитељске и код лекара за табане? Да сам генетски материјал наше сестре „преузимају” тамо где ваља?

Да ли би тада сва деца постала Поглавице и Шмекери, или би се опет поделили по кастама, као данас? Да ли можда данашења деца добијају слабе-мекане-неодговарајуће гене због чињенице да већину очева чине послушни, сметени, проћелави буцови. Каква су онда деца од деце, а какви тек унуци - после овакве негативне селекције? Јесте ли чули да данашњи мушкарац има 2,5х мање сперматозоида од наших дедова? - за колико генерација ће се тај број спустити на нулу?
http://tinyurl.com/79gfapg
26. фебруар 2012. у 19.26
Зашавши у 40-те већина се мојих другова поразводила, и вратила код својих мама. Прво сам схватио да се нису развели, него да су избацивани (шупирани) из својих бракова, а по избоу да се врате код маме (тате су већ почеле навелико да умиру), а не у самоћу или на сплав на Дунаву - разумео сам да се ради искључиво о емотивним људима, жељним породице.

Онда би се филм даље одмотао - њихове жене у касним 30-тим хватала је паника да им је прошао живот, а да се нису наљубиле, да нису добиле довољно букета (на морској тераси под месечином) и за све им је био крив њихов Човек. Знале су да су негде пропустиле свог Идеалног, али да све још није пропало, те да треба брзо делати.

Међутим и генеза свих тих бракова била је мање-више слична, премда љубави у том филму НЕМА: успешна татина Амазонка, наочита цура са дипломом, пореклом и миразом, удајла би се за ПРИЛИКУ - тј. за истог таквог инжењера или правника (доктори су тек прича за себе), допунски му је услов био: да је осећајан и послушан. И те би особине обавиле посао подизања деце до пубертета; међутим - са ступањем млађег детета у пубертет, присуство таквог човека губило је на значају, његове добре особине претварале су се у лоше, а лоше у монструозност. Жена би се сетила Правих мушкараца, превиђајући на женски начин да и они траже Праве жене.

Да не дужим: женина авантура са разводом трајала би где дуже, где краће, зависно колико мушки хормони издрже у њој. Добар део разведених жена пролупао би и потонуо у депресију, наслагао 4 спрата црних подочњака, пошто у кући више нема полицајца, који ће свако вече да каже „ајде спавај, видиш да је све под констролом?!”

Онда би она кумила да се њен човек врати, али не - он је већ преболео избацивање, организовао се као матор момак, деци већ не треба да је стално ту - тако да за њега нема довољно материјала да се више врати.
27. фебруар 2012. у 16.03
Зашто не ваља туђи отац:
- ми смо тек животиње, које облаче одела и сексају се без сведока, али у већини својих поступака нисмо одмакли од рептила и мајмуна.

Људи поседују генетски мирис - зато се саплеменици трпе, зато се сународници проналазе међу хиљадама.. и зато деца малтретирају ујаке и стричеве и пењу им се на главу - јер тоје једна крв, и мора да се трпи.

Али туђа крв не мора: како лавови, тако и људи имају потребу да ћушну туђе младунче, по могућности да га придаве. Још ако је на улици - и није им тако мрско, али ако треба да дели са МОЈИМ дететом - онда се у људима буди убилачка жеља! Како код мушкараца - још више код жена ((

Посебно је згодно што су жртве мале, што ништа не разумеју, што би да их одрасли воле и да буду задовољни - те улећу у њихве садистичке игре ко прице у межу. Још ако се ту затекне мајка која НЕ СМЕ да види то што види - онда од скока у 6 колено не остаде ништа.

Мада .. постоји у детету сигурносни механизам: неки им људи заувек погрешно миришу (на страно, на опасно) и нема тих пара, којима могу да их купе. Само је питање: имам ли ја права да своју децу изложим таквим искушењима и дилемама?
27. фебруар 2012. у 18.27
Жене не везују уз себе моћне, нити заводљиве мушкарце, зато што слуте да над њима немају контролу: јбш лепоту, и моћ, ако ниједан дан не знаш да ли ће се више вратити? Мада маштају о њима и замишљају да ће их имати („имати под контролом”).

Нормално да се моћни и неодољиви мушкарци жене, неки и по више пута, али ретке су њихове жене, које су у стању да се помире са њиховом полигамијом. Удају се са вером како су пронашле драги камен, само после треба живети са свима другима, које би да се огреју о тај исти камен.

Моћни Поглавица је изузетно полигаман, мада није неки залуђеник за сукњом. Он је једноставно рођени вођа, брине о људима, штити их и испуњава њихова очекивања: а женским очекивањима никад краја. Није ни опасан за бракове - јер нема времена за љубав: њему је секс по кућама у крајњој линији - једна пријатна обавеза, и не више од тога. А понеку радодајку, која помеша лончиће, има начина да ућутка и неутралише.

Добро је бити у љубави са Моћним - јер он је захвалан: сетиће те се кад се отвори нова филијала у крагујевцу, или кад сина треба да чупаш из затвора, у крајњој линији - може увек да ти обезбеди врхунску лудницу ))

Компликованији је Неодољиви Шармер. Како ви да постанете неодољиви шармер - никако, то се рађа: роди се неко са савршеном, и пре-савршеном комбинацијом гена, која пасује на гомилу женских гена. Е Такве жене препознају по оним лептирићима, да сад не улазимо у детаље. Шармер је у мисији вечног плођења и код сваке своје жене се задржавају 2-3-4 месеца, време за које би и камен затруднео, тј. време за које би и Мадлен Олбрајт помислила да је нашла кључ Свемира: у рађању малих копија своме Неодољивом. Наравно - то је и време за које њега стигне неподношљив осип- од једног места и једне постељине, крену чизме (луталице) саме да му цупкају; те он скочи један дан до Франкфурта, да извиди за један ИЗУЗЕТАН посао - и више се не јави следеће 3 године! (Мало онако издалека испита да ли је добио сина, и јави да ће га признати, само док се врати из Африке).

Зашто бежи? једноставно - завршио се један циклус оплођења и њему сваки мишић јавља „хајде, чека те следећи посао”. Зашто се враћа после 3-4 године? - па зато што је тада његова љубљена спремна за нову трудноћу! Поделимо 3-4 године са 3-4 месеца и добићемо 10-12 адреса на којима Неодољиви обитава неких 30 година, после се ваљда повуче у пензију. На тим адресама углавном га жене хране, перу и бране, а што је разумљиво, пошто он, посвећен вишој мисији, не стиже да негде пусти корен и отпочне какав озбиљнији посао. То су најчешће јако надарени људи, велики уметници за мале паре, а своју хаотичну душу утапају у алкохолу и већ шта се нађе. Свака од њих заклела би се у своју децу да га „ВИШЕ НИКАД ПОГЛЕДАТИ..” неће, што све важи док му не угледају онај подмукли осмех и зубе као бисере.. јбш женску заклетву (((

Може ли жена живети са таквим? Апсолутно не! јер смета другим његовим женама, од којих свака може да га има по 1 годишње доба. Понека се можда и превари, па пљуне на част, име, паланачка сашаптавања; и пође за њим - да би после пар недеља осванула сама, у непознатом мотелу и непознатом свету, таман са довољно пара таман да се јави свом мужу да дође по њу и поплаћа рачуне, та је води деци.

И он дође, врати је кући, заштити од срамоте колико уме - јер чему служе Живе Меде, него да те чувају као браћа?!
28. фебруар 2012. у 20.16
Наравно да сваку жену са 38 ухвате исти страхови:
- да деца могу без ње
- да неће још дуго бити привачна
- да је провела живот покрај тута-муте
- а да је прави живот, из романа, прошао негде мимо ње.

Е сад, степен акције зависи добрим делом од њене женствености.
- мушкараче се очас посла разведу, једва дочекавши да у кући и формално постану Газда. Своје погубљене мужеве (а удају се као по правилу за смотане и феминизиране типове) испрате са гађењем, као алкохоличаре-депресивце-мамине неспособњаковиће, у шта се ови и претворе за 15 година њиховог презира. После, кад ови изађу, осети се да нешто фали - оно због чега су се и удавале за њих: њихова осећајност! Оне су саме безосећајне, али баш не могу без осећања, макар туђих.
- женствене „не ураде ништа”!! Тј. маштају све и свашта, али по принципу да „ризикује онај ко нема шта да изгуби”, а да су оне ипак удате за најбоље и најмужевније момке - тако све и остане на маштању. Још ако се на ово дода и њихова пословична смотаност и кукавичлук - онда је резултат сасвим јасан.

Има много мушкарача, које не стигну да се разведу, јер њихов Господин оде превремено Богу на истину. Зашто мушкарачама толико умиру мужеви - могао би да буде предмет засебне науке, али рецимо да су се људи спасили кад су отишли. Удовице тада обуку црнину, ошишају се на кратко, не излазе из тренерки и црних бродарица, и бирају женске ташне које више подсећају на бетонски блок, него на женско - негд еу 60-тим већ постане проблем да их човек дефинише као женско, башка што после одређених година немаш ни обавезу на носиш ЛК.
0
kojekud
kojekud
(citam sa usana)
01. март 2012. у 13.25
Duhovito, surovo, nepristrasno i tačno(za većinu). Uzivanje za citati. :))
0
djavo666
djavo666
02. март 2012. у 18.20
Majka priroda ima svoje razloge.Genetika samo jednim delom utice na izbor partnera i to rekao bih skromnim delom.Prirodi ne trebaju savrsena bica.Najlepsi muskarci su obično homoseksualci.
Priroda bas namerno bira te osrednje,felericne, one koji uvek imaju nešto da dokazu i pokazu, te koji moraju da se muce da dodju do nedostiznog,do žene svojih snova kojoj niti mogu niti smeju da kažu ne.
Kod njih postoji ta strast i plamen koji savrseni smekeri ne poseduju.Savrseni smekeri mastaju samo o bogatim babama, skupim kolima,putovanjima i jahtama.
Barem je to jasno da jedan takav nikad neće staviti glavu u torbu zbog jedne žene.
A žene ko žene,kad prestane strast traže sigurnost.Valjda odatle ta cuvena pseudo zenska misterioznost, koja nije ništa drugo do dati nadu svim muskarcima ali prihvatiti samo jednog ili dvojcu jer...nikad se ne zna šta dan nosi i noc sprema.
Zlu ne trebalo kad posrnes u zivotu, bolje je kad imaš uvek na nekog da se oslonis.
03. март 2012. у 18.08
И ја целог живота трубим да су згодни мушкарци педери, ал ми жене не верују. Него би да провере ??! ((
0
djavo666
djavo666
03. март 2012. у 18.36
Imao sam par takvih na poslu koji su bas tim znatizelnjima davali laznu nadu i signale da bi nešto moglo da bude između njih,pa čim ona okrene ledja izjave kako je glupa i odvratna.
Valjda je to potrebno njihovom egu(srećom ne svima) da su sposobni da zavedu i žene da bi se osetili u potpunosti muskarci.
Ostali su jasno davali do znanja da ih žene ne zanimaju i to je posteno mada rusi mit o pefektnom dzentlmenu kojem ni u jednoj situaciji ne pada na pamet da iskoristi slabu i nevinu ženu.
0
dulebg
dulebg
(posmatrach)
05. март 2012. у 12.27
Оно што мушкарци траже у жени, јесте скок у будућност. Јесте – има код жена једна пукотина, туда некуд иде пут у следећу димензију ... међутим ствари уопште нису тако баналне.

Могу да утешим драге даме – мушкарци вас не гањају, не гледају и не цене само због секса. Јесте, они мисле да је управо то – знају да није интелигентно да вам то и признају, али генерално се слажу: ма шта ту има сине – мало се потрпаш и воздра!

А уствари смо у паници од пролазности. Некако ви жене, кад се закитите децом, то вам дођу као ленте и ордење – ево видите како сам продуктивна – као нар! А ми се, и за децу која су гарант наша, питамо дал' су баш наша и докле ће бити; и кад ће да нам окрену леђа, ил још горе – забију нож? Некако је материнство неприкосновеније (управо измислих реч?).

Тако се будимо и лежемо са једним планом – напумпати још исправних мамица, осигурати утврђења на кинеском зиду наше краткотрајности. Која је мамица исправна? мора, за почетак да има дуге ноге и складну фигуру, које указују на биолошку снагу, добру плодност, здравље, отпорност. Мора да има само нама знану лепоту – где ми из лика и тајних хијероглифа, исписаних по њеној кожи, из мириса који се издваја мимо свих парфема – препознајемо онај недостајући генетски кОд, један у хиљаду, који може да нам изнесе још 5 поколења. И мора да буде скот као и наша мама, да би без борбе преузела контролу над нама.

Мушкарац ужива у својој Голој Маји, диви се савршенству њених линија, проучава како се рамена преливају у груди, груди у стомак, овај у Венерин брег, а брег у препоне и бутине: свака линија – један кОд, једна порука. Дужина стопала, боја коже и боја вена испод ње, очне јабучице када се у сну испод капака крећу, нокти, ситне длачице преживеле после депилације – све су то слова једног уговора – Уговора о путовању у будућност.

Па онда милује и љуби своје богатство, испитује њене путеве и странпутице, заљубљен у временски скок који му се управо нуди.

Те свакако не треба да љуте ни чежњиви погледи за млађим-слађим: секс је секс, љубав је љубав, али фертилне су само одређене жене.

Жена би морала да понесе наше гене, да се у њој створи наша најлепша могућа слика, да тог будућег Ја одговорно и пожртвовано спроведе до капије Зрелог доба и да га опреми да и он затим ради моје копије. Морала би да га изведе упркос мом нестанку, ратовима, сеобама и катастрофама – а то се све види из невидљивих хијероглифа у њеном осмеху. Види се, под један – њена спремност...

Зато драге моје – престаните да се љутите на мушкарце зато што у вама траже само краткотрајна и површна уживања. Разумите да они уживају у вашој способности и спремности да их спасете од пролазности и заборава. Само ви ))
06. март 2012. у 13.29
Па Швабо, мушкарац и жена у везу ступају са својим тајним и себичним плановима. Али то, као и трговина, доводи до заједничког и позитивног резултата.

Жена би да рађа и подиже децу, али сигурна, заштићена и намирена - што јој све Бог није дао да може сама, већ ју је наоружао мудрошћу, лукавством и чарима - да распамети себи неког мргу (неш ти тешког посла - распаметити мушко? само га је нешто теже задржати). Жена би да су њена деца најлепша, кућа најчистија и најудобнија, њене бунде најскупље, а љубавник са најтужнијим очима на свету - и да за њега нико жив не зна, ал да јој сви завиде.

А мушкарац би да има децу за понос, и жену за понос - ал да му не досађују и не траже паре. Да има већи ауто од свих и скупљу кућу, и поноснији понос.

Тако да се на крају договоре: те се муж, иако пун ентузијазма да живот проведе у спортској кладионици на „Хајдуковом”, упрегне у кола копања и стицања. Жена му секундира и помаже, мада се на том путу често обоје загубе, забораве и на децу и на кућу, и једно на друго, деси им се да им зарада и трошење остану уместо љубави. Деси им се усамљеност усред кућерине, међу децом и родбином, љубимцима и техничким помагалима за душу, ал од којих је слаба помоћ.
17. март 2012. у 18.37
КАКО КОЛОНИЗОВАТИ МАРС?

сваке године тамо одлази брод са неколико стотина модула
половину чине лакши, покретљиви, погоднији за тражење рудe и напад на локалну популацију
а другу половину - нешто успоренији, чији је посао уствари производња нових јединица

модули, назовимо их Бета, имају налог да од доступног материјала и у локалним условнима произведу што више и што бољих својих копија
притом део иструкција за производњу морају да преузимају са модела Алфа
као и да једнако производе оба варијетета - Алфа и Бета
Бетама није лако - да у негостољубивом окружењу, уз сталну опасност од локалнних облика, од Алфа, од других Бета, од својих сопствених потомака - одрађују тако пипав и незахвалан посао
међутим - њих нико не пита, њима је уграђен програм и гони их свако јутро у истом правцу
дозвољено им је да заробе покоји Алфа-модел и искористе га за налажење гнезда, набавку руде и заштиту од негостољубиве околине
заузврат - Алфа очекује да се производи раде само по његовим шемама
(што баш и није тако паметно - о томе ћемо нешто касније)

није лако ухватити Алфа-модел
јачи су, бржи и покретљивији
немају нешто мозга, нити какав јак програм
имају само један налог - истрести своје инструкције у ШТО ВИШЕ Бета, они то кажу 'трпање'
притом јако воде рачуна да Бете буду што исправније: да су нове, чврсте, сјајне, исполиране и без огреботина – како би са сигурношћу могли да им повере своје тајне

Бете им труне нешто о дубљим зонама програма, кооперацији, поверењу
међутим то су глупости:
за трпање никакве зоне не требају - само добра лабораторија
а те ‘дубље зоне’ уствари у Бета-жаргону значе – мацане, о'ли катанац око врата ?!

тако да их Бете фатају како знају и умеју
фатају их на чистоћу и исполиранност, губе дане и године пазећи да се није где појавила каква огреботина, да се није гдегод лим потклобучио, прорђао, да не ландара

где се лако договоре ? - око примопредаје инструкција
биће примопредаје свако вече, и ујутро, и у подне
па то једно време тако и буде
и Алфе вредно доносе руду, чувају кућу, буше нове ходнике
помире се да неће истрести много програма на много места
али ето – макар много на мало места

међутим Бетама ствар досади
кунст је у томе
сто ти ухватљиви модели:
- нити имају најбоље програме
- нити их истресају под исправним напоном
наизменичним, трофазним од 380 волти
него 12В један смер - па ко не заспи нек исприча крај

а по дивљини се увек смуца неутврђен број Неухватљивих.
који, како су слободни, имају времена, и снаге и воље, да на себи раде
и лошу особину да спопадају Бете кад су Алфе у руднику

ствар чак иде дотле да Алфама пријављују богата налазишта
далеко, преко седам мора
а онда безобзирно напаствују јадне Бетице
које се, да ви’ш чуда, баш и не бране
штавише, склоне су да их после напада гланцају, подмазују
накрцају њихове увек слабуњаве батерије
и до бесвести им полирају конектор
...наравно - све ово ако је постигнут жељени напон
ако не - ондак уме ствар и скромније да се оконча

ко ли је правио овакве програме
зашто Алфама није дао неки озбиљан задатак,
осим сталног налога да пуне здраве Бете својим шемама
зашто Бетама није дао снагу да саме заврше своје послове
зашто их макар не пусти на миру да склапају нове моделе по својим шемама
него увек држи пола цртежа код неких имбецилних ловаца-чуваркућа
и - зашто за ловце-чуваркуће не измисли лепо ланац око ноге
него малтретира јадне Бете да целог живота глуме како су Бете
а не Алфа-модели,
а назови-Алфе држе у заблуди како су у нечему АЛФА
??
0
polako_bolan
18. март 2012. у 21.56
kad se otrijeznim ponovo ću procitati, cinimiseda nisam nigdje vidjeo omegu
0
kojekud
kojekud
(citam sa usana)
19. март 2012. у 16.29
:) pravi intergalakticki zaplet, ali princip odabira svuda je isti izgleda
0
dulebg
dulebg
(posmatrach)
08. април 2012. у 00.04
Тако да су брак и љубав један неспоразум. Или је можда тачније рећи: да нас медији уче како се венчавамо и упарујемо због себе и партнера, а истина је да то чинимо због деце.

Те онда, гледајући на брак као на фабрику за производњу здраве и срећне деце, и будућих здравих и срећних родитеља, онда тешко можемо разумети: мужевљеву љубомору спрам деце, женине жалопојке да се претворила у машину за кување и пеглање - а док сам била девојка држао си ме као мало воде на длану!? Једноставно: брак тражи улагања, тражи одрицања, а добитак се не појављује увек у супружничкој срећи, већ пре - на деци. И склони смо да приметимо: види оно двоје, уредили су живот, подигли успешну децу, а живе ко два странца?! Јесте - управо то може лако да се деси када фабрика тури кључ у браву.

У свету постоје ад-хок фирме, основане ради једног посла. У њиховом оснивачком акту стоје чланови који дефинишу престанак рада фирме: када се заврши предметни посао. Стоје и чланови који дефинишу обавезе сувласника након разлаза, али разлаз се подразумева.
0
dulebg
dulebg
(posmatrach)
08. април 2012. у 00.10
Пре бракова живели смо у родовским заједницама - браћа, сестре, мајке и ујаци. Љубав се водила са женама/мушкарцима из других кућа, чак се у матријархату порицала веза између секса и зачећа.

Зашто данас не би радили то исто? Ако је тешко наћи мужа за подизање порода, а зашто млада жена лепо не израђа, с'тим да се ујак подметне, пошто ни он не жури да се жени? Подразумева се да ће и родитељи да понесу, само онда бисмо морали мало раније да рађамо, да се ипак колико-толико преклопимо са својим унуцима.
Нема објављених коментара.

Пријавите се да бисте објавили нови коментар