Teslio

Scena prva Sedim u Klinickom Centru, posmatram lekare, sestre, spremacice, svi vredno rade, odgovaraju na nasa pitanja ispunjena brigom za nase najmilije, nekada detaljno, strpljivo nekada sa nestrpljenjem jer se zure da odu do sledeceg bolesnika.Mnogo bolesnog sveta u poslednje vreme kako rece jedna spremacica.Divim se profesionalizmu i entuzijazmu osoblja jer rade u uslovima daleko od idealnih (nedovoljno lekara i sestara, zgrada oronula, nedovoljno bolnicke opreme) i pored toga higijena za svaku pohvalu. Pitam se da li gradjani Beograda pa i Srbije znaju u kakvim usloviam ovi ljudi rade i lece bolestan narod. Ako znaju sta ih specava da naprave inicijativu da se ovo stanje popravi? Scena druga Sedim uvece sa porodicom moga brata, malo pricamo o kriticnom stanju nase majke, malo komentarisemo vesti dana, pa malo dotaknemo i politicku situaciju. Zivim u drugoj zemlji poslednjih 26 godina i ne mogu da kazem da je tamo sve idealno; svaki sistem ima svoje probleme, ali ljudi se trude da prave promene, traze resenja i svojim akcijama doprinose da se problemi smanjuju ili resavaju. Vec vise godina ocekujem da cu cuti bolje vesti o zivotu gradjana u Beogradu i Srbiji, nazalost svake godine iste price, ista lica. Nezaposlenost velika, visoke cene, grad gde hiljade zgrada propada na ocigled gradjana i niko nista da radi da pravi vidne promene. Cak i predizborni govori ne dobijaju novu dimenziju, samo obecanja i prazne fraze obogacene anglo-franko-turcizmima da bi sto bolje predstavili sebe narodu koji, za pravo cudo, im jos uvek veruje i zeljno slusa. Ja to vise ne mogu da slusam, to mi samo potvrdjuje ubedjenje da oni ili ne znaju bolje ili nece bolje da rade od prethodnih kandidata i da svojom pasivnoscu i demagoijom samo cine vecu stetu i dele ionako podeljen narod. Sta se desilo svesti, intelektu, ostroumnosti, logici Srpskog naroda? Da li je moguce da narod jos uvek veruje ovim besmislenim politickim govorima i ocekuje bilo kakav dobar rezultat ako budu izabrani? Jos nijedan kandidat nije rekao sta je konkretno on uradio za ovaj grad, drzavu, narod pa da ga po tome izdvojimo od drugih kandidata i damo mu poverenje na izborima. Nazalost nista se nije promenilo na bolje sem licnog standarda i upeha onih koji su izabrani i njihovih prijatelja. Scena treca Ponovo Klinicki Centar. Razgovaram sa doktorkom (kasnije sam saznala da ona volontira vec vise od godinu dana, bez ikakve nadoknade). Da li je moguce da Srbija moze da dozvoli sebi taj luksuz da iskoluje kadrove bez kojih absolutno ne moze i da im ne omoguci dobijanje posla koji nam zivot znace (kasnije sam cula da neki volontiraju i vise od pet godina!?) a da na drugoj stani odrzava uz dobru novcanu nadoknadu toliku birokratiju bez koje se absolunto moze? Sta se desilo i nazalost jos uvek desava da se gradjani Beograda tako lako rese da pune koncertne dvorane i plate visoke cene za ulaznice a ne mogu ili nece da odvoje daleko manji iznos za pomoc necemu sto je toliko vitalno i ugrozeno? Promene ne mogu da se vide preko noci, ali ce se definitivno videti efekti zajednice akcije i ulaganja za mesec , dva i vise. Zakljucak Gradjani ovoga grada mogu vise da ucine svojom inicijativom i koordiniranim akcijama za dobrobit grada nego bilo koji izabrani kandidat, stranka ili Skupstina i njeni organi. Ljudi su moc veca nego strani kapital koji toliko zeljno iscekujemo koji ce i kada dodje najvecim delom da zavrsi na privatnim racunima. Zar to nije bio slucaj poslednjih decenija? Sta nas uverava da ce ovoga puta biti drugacije, koji garant imamo nego prazna obecanja? Uostalom to su pokazali oni koje smo birali do sada. Zasto ne pokazemo kandidatima koji idu u izbore da im ne verujemo vise dok ne vidimo sta su oni licno uradili za ovaj grad i Srbiju. Da sam ja kandidat, pocela bih govor sa: “ Ja mogu da vam dajem brojna obecanja, ali verujem u nasu staru izreku- obecanje, ludom radovanje- i u vasu sposobnost rasudjivanja, pa cu samo reci ovo: da zasucemo rukave i krenemo u akciju i pocnemo da gradimo a ne razgradjujemo. Ovo su moji prioriteti i uz nas zajednicki rad, ulaganja (neko ce doprineti novcem, neko radom a neko i novcem i radom) mi cemo popraviti stanje u bolnicama, na univerzitetima, skolama, obdanistima, zgradama, ulicama, parkovima, itd, pa ako niste svedoci velikih promena u narednih dvanaest meseci, ja cu se sama povuci, jer verujem da nisam ispunila ni jedan deo planova i napraviti prostor drugom sa vecim sposobnostima da me zameni”. Verujem da samo ovakav stav prema javnoj funkciji moze da vrati poverenje gradjanima Beograda i Srbije i da ce konacno zemlja krenuti sa mrtve tacke i da ce gradjani izlaziti na glasanje sa radoscu jer ce znati da njihovi glasovi itekako znace. Bolje je ne izaci na izbore i pokazati kandidatima da nismo zadovljni tako ce bar poceti process filtriranja dok se ne pojave kandidati kojima stravno mozemo da verujemo da ce nas voditi u pravom smeru. Garantujem vidne i pozitivne rezultate I poverenje ce se vratiti ljudima Ako se ne okreneno tom nacinu procenjivanja, ici cemo na gore. Koliko me zivot naucio “na bolje” nema granica, ali na zalost ni “na gore”.