Teslio

Pomalo su zabrinjavajući podaci da su poslednjih godina autoimuna oboljenja u porastu, a da njihov broj od velikih 80 koliko je trenutno na spisku zdravstvenih organizacija preti da postane veći. Autoimune bolesti najčešće pogađaju žene iako su oba pola podložna ovim obolenjima, dok su istraživanja pokazala da se tri puta češće kod žena pojavljuju autoimmune bolesti.

Uzroci još uvek nisu do kraja poznati, a terapije kod dijagnoza su nešto na čemu se konstantno radi i zvuči ohrabrujuće. Pre svega, ka poboljšanju zdravstvenog stanja potrebno je razumevanje i kontrolisanje uzroka autoimunih bolesti.

Šta su uopšte autoimune bolesti?

Opšta definicija ne postoji, ali ono najpribližnije je da su to oboljenja do kojih dolazi kada organizam ne prepoznaje sopstvene ćelije i počinje da ih napada kao neprijatelja. Tada dolazi do bolesti koje se podvode pod jednim nazivom pod – autoimune. Dakle, ovakvo gubljenje tolerancije organizma na sopstvena antitela će prouzrokovati to da se osobe suoče sa raznovrsnim bolestima, od kožnih pa sve do pojedinačnih organa. Najčešće su ovi poremećaji povezani sa uništavanjem vlastitog tkiva.

Danas postoji preko 80 ljudskih bolesti koje se definišu kao autoimune bolesti, pa su rezultati takvi da od njih boluje čak 8% čitave svetske populacije. Ono što je karakteristično je da se najčešće pojavljuju bez upozorenja i ne baš jasnih uzroka. Ali ono što jeste jasno naučnicima je da gotovo sve dolaze sa sličnim simptomima, ali se ne ponašaju kod svih na isti način i ne napadaju iste organe.

Najčešće autoimmune bolesti

Iako ih je dijagnostikovano preko 80, postoje autoimmune bolesti koje se najčešće javljaju, a neke od njih su  autoimuni tiroiditis (oboljenje štitne žlezde), tip 1 dijabetes, psorijaza, alergija na gluten iz pšenice, vitiligo, autoimuni hepatitis, Kronova bolest, reumatoidni artritis, sistemski lupus, multipla skleroza i mnoge druge. 

Autoimune bolesti izvesno vreme mogu da ostanu neprepoznate, jer njihovi simptomi često podsećaju na infekcije koje ne reaguju na primenu antibiotika. Prati ih povišena temperatura, bolovi i otoci u zglobovima, kod nekih bolesti javljaju se i promene po koži, a skoro sve su praćene umorom i iscrpljenošću.

Kako ih dijagnostikovati?

Autoimune bolesti kod nekoga imaju benigniji tok, pa se dijagnostikuju posle više godina, ali ima i bolesti koje jako brzo napreduju. Obično se na obolelom jasno vide promene ukoliko je bolest progresivnija- loše izgleda, ima promenjenu krvnu sliku, visoku sedimentaciju, povišenu temperaturu itd. Ono što je prvi korak kod uspostavljanja oboljenja je niz laboratorijskih analiza i dijagnostika nije nimalo jednostavna. Rade se različiti klinički, laboratorijski i imunološki testovi. Kod dijagnostikovanja autoimunih bolesti se vrlo uspešnom pokazala i kvantna medicina i biorezonantna dijagnostika.

Kada je dijagnoza autoimunog oboljenja uspostavljena, prepisuje se terapija koja je kod svakog obolelog individualna. Važno je znati da su autoimune bolesti hronične i dugotrajne i većina ih zahteva stalno uzimanje terapije, da bi se bolest održala u mirnoj fazi. Takođe, kontrole kod lekara su češće, ali kada se jednom uspostavi normalan tok – sa njima se živi dugotrajno i potpuno normalno.