Svesno buncanje
Naislo mi, da nesto "nasvljam":))
Moje bogastvo nije novac vec sve one lepe, nezaboravne, i mile stvari kojima sam znala obradovati druge, ciniti im neizmerna zadovoljstva i radost, pokazujuci im da sitnice mogu biti velike ,da male stvari zivot znace....Tezi da budes srecan!
Govorite svoju istinu smireno i jasno i slusajte druge, cak i glupe i neuke i oni imaju svoju pricu!
Izbegavajte bucne i nasilne osobe, one su teret duhu..... Ako uporedite sebe s' drugima, mozete postati ogorceni ili ponosni, jer ce uvek biti vecih i manjih od vas. Budite svoji! Budite neobicani koliko god zelite - samo nemojte, svoje stavove i svoja interesovanja nikome namicati... I nije tacno receno da je svaki covek kovac svoje srece... tacno je, naprotiv, da je covek uvek sam kovac svoje nesrece. Za svaku nasu nesrecu kriva je ili nasa lakoumnost, ili nasa gordeljivost, ili nasa glupost, ili nas porok. Sto postignemo svojom mudroscu, izgubimo nasim temperamentom. Jer ima nesto jace i presudnije od svih nasih sila, a to su nase slabosti. Nauka o tome kako treba misliti, logika... i nauka kako treba biti dobar... moral, i nisu stvarno nista drugo nego ucenje kako da covek sam sebi ne iskiva nesrece i ne stvara neprijatelje.... Mene su roditelji ucili da budem radna, pravedna, iskrena i da volim ljude! Ono sto me najvise obespokojava i uzrujava, jeste, uverenje da su istinoljubivi i dobri ljudi najredja vrsta na zemljinoj kugli...Skoro vapeci, trazim ih oko sebe..a jedva sam nasla svega, nekoliko... Nisam ocajna..vise sam razocarana! A, one koje volim..koji su mi mili..dajem se besebicno... Voleti druge vise nego sebe - e, to je nesto.. I...zasto mi se cini, da pricam stalno istu pricu samoj sebi u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluca i ritmom svoga bila... Valjda zato, sto je mnogo zluradosti u ljudima..ne volim takve..!! Zato sam krajnje oprezna..ponekad i cinicna...:) Ljudi olako i rado sude svima, osim sebi.. Naucila sam da pobedim sva demonska podmestanja..naucila sam da se suprotstavim prvoj, i tek, nagovestenoj pomisli.. Ohrabrila sam se, da naglas sa vama podelim svoje misli.. Sad odlazim..opet pitajuci se.......... Kako dlanom obuhvatiti beskraj neba? Kako gutljajem otkriti stvarnost dubina morskih? Kako u jednoj suzi skupiti, kroz jedan uzdah spoznati svu radost i bol sveta!? Veliki je moj strah od jedne uzaludne nade... Ovo je tek pocetak:) A, svaka prica ima bezbroj pocetaka i bezbroj krajeva... Gde sam pristigla..tek trebam otkriti:)
-
levitantna 16. нов. 2010.у 5:11Nasao nas je mali vrag..a ja se tako fino sakrila;))Ehej..drug...pozitj za tebe,,drago mi je ,sto si se javio:)))
-
Alex-RB 21. нов. 2010.у 17:40A sta si mislila da ces se moci tek tako lako sakriti? :-) Kao sto rekoh ima mnoooogo toga o meni sto malo ko zna :-) Bice kasnije jos malo hronike sa Zapada ;-)
-
Alex-RB 2. дец. 2010.у 18:00I samo da znas nisam bas mali :-) Mada ono bas tako me zove kum ali zaista nisam mali :-)
-
unique 5. јан. 2011.у 8:52Lako je sebi suditi...treba sebi oprostiti...
-
AB77 22. јун. 2011.у 18:51unique Lepo receno zaista...
Пријавите се да бисте објавили нови коментар
