Dobar dan, ja sam diplomirao i hoću platu od 500 eura

Категорија: Главна
Тагови: Posao, Praksa, Diploma, Rad, Iskustvo
9 коментара

Diplomirao sam i neću da radim za platu manju od 500 eura. Mnogo sam toga naučio na fakultetu, položio 40 ispita i hoću to da naplatim.

Prvi pasus predstavlja najveću zabludu jednog diplomca. To ubeđenje može da prođe sam u dve situacije:
- ako će tata da te zaposli u svojoj firmi
- ako ćeš se preko veze zaposliti u državnoj firmi
- ako ćeš se regularno zaposliti u nekoj državnoj firmi 

U svakom drugom slučaju tvoja diploma je skoro pa nebitna. Na žalost.  

Ono što je daleko važnije od diplome i znanja stečenog na fakultetu je iskustvo. Ne moraš da radiš u nekoj firmi da bi stekao iskustvo, to može da bude i neki tvoj privatni posao, volontiranje na projektima, stručna praksa (ne ona gde kuvaš kafu svaki dan), čak i pisanje bloga

Kada sam za potrebe svojih projekata angažovao dizajnera gledao sam samo njegove radove. Tek posle 6 meseci sam ga pitao: "izvini, a šta si ti završio od škole". Nije mi bilo važno koju diplomu ima, jedino bitno mi je da poštuje rokove i da radi kvalitetno. Ovako razmišlja 90% vlasnika privatnih firmi.

Gledam svoje kolege sa fakulteta. Najgore su prošli oni štreberi što su bubali sve na pamet i imali prosek 10.00. Najbolje su prošli oni koji su od 2. - 3. godine faksa pored obaveza na fakultetu počeli da se angažuju "sa strane". Tu pre svega mislim da usavršavanje programskih jezika, angažovanje u studentskim organizacijama na pripremi seminara i kontaktu sa kompanijama, pohađanje stručne prakse (ne one gde kuvaš kafu svaki dan i gde ti radni dan više liči na spa vikend).

Na taj način su stekli ono što na fakultetu nisu imali. Stekli su praktično iskustvo.

"Dobro, ja sad treba da nađem neku firmu i da tamo stičem iskustvo. Ko će bre da me primi" - ako stvarno želiš da učiš, da volontiraš, tražiš a ne čekaš posao na praksi, onda to može biti bilo koja firma. Nisi ni svestan koje sve kontakte možeš da ostvariš za to vreme.

Poznajem devojku koja je godinu dana volontirala, stekla toliko znanja, postala oslonac firme i sada je u top menadžmentu kompanije.

Dobar dan, ja sam diplomirao, želim da se usavršim u struci, spreman sam da volontiram kako bih stekao potrebno iskustvo.  

  • bozanapat
    Sve je relativno... Jedan od ministara ekonomije Francuske je bio nekada postar. Klasicne fakultete ne moze da zameni nikakvo iskustvo; tipa prava, medicine. Za to mora da se ima uredna diploma. Nema niti jedne med. sestre ili sluzbenika koji moze posle nekoliko godina iskustva da dobije po stazu posao ili zvanje pomenutih zanimanja. Al zato se sada sve i svako bavi novinarstvom, menadzerskim poslovima, agenti prodaje i jos ko zna kakva zanimanja sa bombastim nazivima. Moze, a ne mora. Ima intelignetnog sveta sa prosecnim obrazovanjem koji to uspesno moze da radi ako ima jednu kulturu ponasanja, dobro razvijeno socijalnu inteligenciju i pri tome pristojan izgled. Vise postujem zvanje pekara, stolara, zavarioca (kojih nema ni za lek, a mogu da rade i u inostranstvu za velike apre), vodoinstalatera koji znaju svoj posao od svih nabedjenih fakultetlija koji misle da sticanjem diplome su kupili ulaznicu za fotelju i nerad. I pri tome vrednovanje sebe id do pod oblake umesto da trziste kaze pravu cenu, a to je uglavnom prodavanje magle. Za mnoga zanimanja, ne znam ni cime se bave, sta je svrha te diplome soim dobijanje samog papira koji moze uramljen krasiti zid dnevne sobe.
  • MobiWalker
    bozanapat - bravo za komentar. Baš svaka je na mestu i argumentovana!
  • Milan12
    Ov0o je toliko ograniceno gledanje da ne znam odakle da pocnem.
    Ako je neko zavrsio fakultet koji je trajao 5-6 godina (npr. Medicinu), naravno da treba da odmah ima platu od 500 evra, i vise, jer je drzava ulozila novac u njega(njegovo skolovanje je kostalo).
    Ne moze svako da zavrsi takav fakultet i vec sama cinjenica da je diplomirao ga odvaja od drugih. I takve mlade ljude treba platiti, pruziti im priliku da rade i da uce.
    A oni koji su zavrsili Megatrend ili Singidunum ili nista, a malo usput kuckali na racunaru i naucili nesto i nisu za bolje nego za volontiranje.Dobro je ako nadju i to.
    Potpuno je urusen obrazovni sistem drzave i ne sme se omalovazavati nicije obrazovanje ni znanje. Podjednako je vazno i steceno znanje i iskustvo. Mladim, obrazovanim i pametnim ljudima treba pruziti priliku da rade i treba ih platiti, a ne terati iz zemlje.
    Inace,imam zavrsen drzavni fakultet i prva plata mi je bila oko 400 evra - bez veze ili protekcije. Niko nije trazio da volontiram, vec da pokazem steceno znanje i brzo se uklopim u kompaniju, sto mi je poslo za rukom.
  • bozanapat
    Samo radi jasnosti sa koje pozicije ja gledam na to, da ne ispadnem vestica. Zavrsila sam medicinu kao jedan od najboljih studenata u rekordnom roku, specijalista bila sa 29 godina, doktorirala i napustila drzavu kada mi je plata kao doktoru nauka, specijalsti bila 300 eura. Hocu reci sagledala sam realnost i shvatila jeste mozda nema nas puno koji moze da zavrsi taj fakultet, al nas ima i sasvim dovoljno da drzava ne mora da plati staz, da ne haje za nase strajkova jer gomila je na biroima i ceka taj posao itd. Nama kao narodu nedostaje osecaj za planiranje i sagledavanje stvarnosti. Trziste i princip ponude i potraznje je ono sto odredjuje nasu cenu i daje posao. Jednostavno ljudi studiraju sta hoce jer im se hoce i rade to dokle hoce i ima ko da ih finansira. Ne postoji nikakvo sagledavanje i planiranje. Hocu posao, pa pogledaj koji profili nedostaju. U ovom momentu nastavnici matematike, engleskog, ruskog, anesteziolozi, veterinari, informaticari, farmaceuti. Nikako ekonomija, prava i srodne discipline. Sta tu nije jasno... E sad sta covek da radi sa onim ko bas hoce ekonomijui kuka posle toga. Ne znam. Nemam suza ni razumevanje za te slucajeve. Da ne bih kukala ostatk zivota kao sam nedovoljno placena, pronasla sam posao u inostranstvu, imam para, al nedostaje sve ostalo. Druga opcija je bila da promenim zanimanje sto mi se cinilo kao nonsens. Dakle uvek postoje najmanje dva izbora. Dakle, posao nije ljubav. Posao je egzistencija moze, a ne mora da se voli. Al zato svaki posteni posao koji vam omogucuje pristojan zivot se zavoli i obrnuto, svaki posao koji ste voleli ako ne daje dovoljno para da prehranite prorodicu se zamrzi. Toliko. nadam se da sam bila jasnija. Studirajte ono sto vam moze dati zaposlenje.
  • Nakamura
    Zdravo drustvo,
    bozanapat, ne slazem se sa tvojim stavom.
    Naravno, svako ima svoj nacin razmisljanja.
    Ubedjen sam da nema posla koji ne moze da donese odlicnu zaradu, ali sve zavisi kako se radi i koliko imas interesovanja i volje da se nametnes trzistu. Masta je uvek na prvom mestu, tj. nove ideje. Promenio sam nekoliko zanimanja jer je moja struka vezana za vece investicije za koje kod nas nikada nije bilo dovoljno para. Sta sam god radio, trudio sam se da posao obavljam sto profesionalnije i svuda sam nalazio neko zadovoljstvo kad uspesno zavrsim neku obavezu. Licno nisam nezadovoljna osoba zbog novca. Novca nikada nije dosta, a plata kolika god da je, uvek ce se potrositi, bitno je da se ne stoji i ne ceka. U komunikaciji sa ljudima se pojavljuju i nove mogucnosti i prilike, pa je najbitnije imati posao, pa kakav takav, dok se ne nadje bolje.
    Inace se slazem da mi nemamo dobra planiranja u drustvu i to nas sve kosta, isto kao sto kosta pojedince koji neplanski zive. Posebno mi je zao mladih novih kadrova koji se posle uspesnog skolovanja razocaravaju. Ali, to su im mame i tate ostavile u amanet, morace sve sami od pocetka. Dok sam se skolovao, stalno sam se nosio mislju da ce moja generacija izmeniti situaciju na bolje, ali vidim da je sve to "ko Mujo u tamburu", mislim da su i oni nepismeni partizani 1945-te bili pametniji od danasnjih intelektualaca. Negde smo silno omanuli. Danas se svi bave politickim prepucavanjima i to na racun zajednicke stete.
    Volontiranje je jedan idiotizam koji treba zakonom zabraniti. To je zloupotreba ljudi koji su u nevolji.
    A 500 evra bi trebao biti zagarantovani minimalni licni dohodak, a ne verujem ni da je to dovoljno za zivot, mozda za pripravnicki staz.
  • bozanapat
    Pozdrav Nakamura.
    Pa mi i nemamo bas puno razlicito gledista, mozda se nismo razumeli oko plate... Kod nas se izbor zanimanja dize u neke idealisticke visine umesto da covek se malo stisa i rukovodi razumom. Ima zaista puno izbora da se pomiri i interesovanje i prakticnost. Ako pricamo o 500 evra kao minimuma za zivot ok, ali prvo treba doci do posla i tih minimalnih 500 evra. Radeci na fakultetu sretala sam po minimalno 300 dece svake godine koji sa entuzijazom upisu medicinu i jos stotinak koji upisu stomatologiju... plus one koji se samofinansiraju...posle par godina razocarani, ogorceni gde su utrosili vreme, svi ih tapsali po ramenu da su super, takvi nam trebaju da bi po diplomiranju shvatili da imamo hiperpordukciju lekara i stomatologa, ni staz od godinu dana drzava ne placa, a kamoli nesto drugo. Pa to je ljudi zlocin prema toj deci i naravno svim drugim studentima drugih fakulteta (laksim tezim nebitno)jer ta deca trose mladost, novac roditelja, imaju minus jer ne rade, manji staz i sve ostalo i na kraju sede na biroima cekajuci posao koji ne dolazi. Realno 500 evra je nista ako osoba zivi sama i pri tom nema resen stambeni problem. Tu nema mesta ni za bezazleno bolovanje. Drzava se ovde pokazala kao veoma neodogovoran roditelj. Kvote podize i gde treba i gde ne treba da bi decu ugurala sa ulice na fakultete od kojih nece imati posao. Ako je vec i namera da fakulteti i zaposleni na fakultetu imaju posao onda barem malo milosti i razuma da povecaju kvote tamo gde su deficitarna zanimanja. Moja zelja je bila farmacija, al zbog daljine fakulteta roditelji su me savetovali medicinu jer nisu imali para da mi placaju studije u Beogradu. Sa farmacijom plata nikad nije ispod 1000 evra u poslednjih deset godina npr. I pri tom zaista lep i kreativan posao. Al ga niko ne reklamira, deca ni ne mogu dobiti ideju kada im se ne daju informacije. Geodet je npr. isto prelepo zanimanje i gomila drugih. Ne znam da li sam sada bila jasnija. Ne bih vise da uzimam prostora mozda ima jos zainteresovanog sveta da kaze sta misli. Al imam potrebu zbog licnog ogorcenja da skrenem paznju na pametan izbor zanimanja kao preduslov za licnu srecu, posao i platu. Jer tada covek moze da zapocne i planiranje porodice, da izgradi samopostovanje, odraste, odvoji se od roditelja i postane samostalan.
  • jagodica
    Koliko ja razumem plata je poslednji problem..jer poslova jednostavno..NEMA
  • Nakamura
    Da sam cekao samo posao u struci, verovatno nikada nebih ni docekao nesto odgovarajuce. Imao sam dobru ideju za privatnu proizvodnju mikrobioloskih djubriva i sl., ali tada nisam imao pocetni kapital i naravno radio sam druge poslove (skoro sam imao poslovne kontakte sa jednom gospodjom u inostranstvu koja je napravila ogroman biznis sa tim kulturama i mi sada to uvozimo i jako skupo placamo). Spasao me je hobi koji mi je postao profesija. Kasnije sam stekao jos 3 zanimanja, a zatim i u inostranstvu lepo zaradio. Jos uvek mi je zao sto nisam uspeo da se sam sebi dokazem ostvarenjem svojih dobrih ideja. Sada sam vec u drugim privatnim vodama i bolje mi je nego svima koje poznajem iz svoje generacije.
    Zivot coveka je kao list u reci, bujica ga nosi i nikada se ne zna gde ce ga odneti. Skole su dobre radi licnog obrazovanja, ali one ne garantuju nista. U zivotu treba znati prepoznati i ugrabiti priliku kada se ukaze.
    To takodje vazi i za ulazak u brak, ne treba cekati sve zamisljene preduslove i propustati vozove.
  • crkotina
    ...imam ravne tabane pa sam uskracen dugog hoda po vasim nakostrjesenim komentarima...
    doktoratima
    seminarima
    diplomama
    i maturskom radu na djubrivu...
    ..."tesko onom ko preuzme vas ceo rad"
    ...na ustrb zarade...
    ...uzivam u bjednom izdanju
    ps...niste ponudili bas korisne preparate

    ...

Пријавите се да бисте објавили нови коментар
milospetrovic
Budi pošten i čistog obraza