Teslio

Adekvatno održavanje voćnjaka je od krucijalnog značaja za njegovu plodonosnost i dugovečnost. O voćnjaku se brine od početka same sadnje, preko kalemljenja pa sve do orezivanja i formiranja zdrave krošnje. Dakle, reč je o kontinuiranom procesu koji traje sve dok stabla voćki rađaju. U praksi postoje više načina odžavanja voćnjaka, a odabir odgovarajućih alata u mnogome olakšava taj posao.

Kako se brine o zemljištu u voćnjaku?

Primarna obaveza kod zasada voćnjaka je posvetiti naročitu pažnju održivom i zdravom zemljištu iz kojeg će biljka crpeti vodu i minerale. Postoje više načina održavanja zemljišta, a izabrani način zavisi od mehanizacije kojom voćar raspolaže i od klimatskih uslova.

Održavanje zemljišta u voćnjaku, đubrenje i navodnjavanje su najvažnije agrotehničke mere dok se od pomotehničkih izdvajaju: zrela i zelena rezidba voćaka, razvođenje grana, proređivanje plodova, podsecanje žila.

Đubrenje zemljišta u voćnjaku

U individualnoj proizvodnji, najbitnije je prvo uništiti korove herbicidima koji ne narušavaju vodenu, vazdušnu i toplotnu atmosferu u zemljištu. Nedostatak ovog načina održavanja zemljišta je taj što dolazi do osiromašenja zemljišta humusom i mikroorganizmima. Iz tog razloga, u kombinaciji sa blažim herbicidima, odnosno herbicidnim folijama, za bogaćenje zemljišta se najčešće koristi jalovi ugalj.

Đubriva se prema poreklu dele na organska (prirodna) i mineralna (veštačka). Od organskih đubriva često se koristi i stajnjak, osoka, kompost, zelenišno đubrenje, itd. Upotrebom organskih đubriva popravlja se struktura zemljišta, obogaćuje se humusom i omogućuje se bolje iskorišćavanje mineralnih materija za biljku. Za kalcifikaciju se koristi najčešće mleveni krečnjak, a može i negašeni i gašeni kreč.

Neizostavna mehanizacija u voćnjaku

Kada se obavi rasturanje đubriva po zemljištu, pristupa se rigolovanju ili dubokom oranju. Cilj ove mere jeste da se na što većoj dubini zemljište rastrese kako bi se uspostavio povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim u čitavoj zoni korenovog sistema. 

Oranje se obavlja plugovima za šta je najbolje koristiti traktor. Najpopularniji i najisplativiji su svakako polovni traktori IMT 539 jer može odlično rastresti zemljište, i inkorporirati đubrivo duboko u brazde. Ipak, neretko se koriste i motokultivatori sa jednobrazdnim plugovima, jer su manji i lakši za manipulaciju.

Još jedna poljoprivredna mašina koja pokazuje veliki značaj, jer se u novije vreme sve više koristi je i bočna freza pipalica, za freziranje. Ona je najidealniji način za održavanje zemljišta sa voćem, jer najlakše uništava korov, čuva vlaga u zemljištu i uspostavlja povoljni vodno-vazdušni režim. Freziranje redova između voćki uništava korove, staništa glodara i oslobađa vodu i nutrijente za naš zasad, koji onda neometano razvija svoj koren.

Pre same sadnje, izorana površina se obrađuje tanjiračama, a neposredno pred sadnju se prolazi setvospremačom ili drljačama. Međuredno kopanje se obavlja motikama i budacima - za naročito tvrdu zemlju, dok se ašovima prave udubljenja za nove sadnice.

Orezivanje voćnjaka

Svaki voćar se pri orezivanju rukovodi osnovnim principima rezidbe - skida se sve što je suvo, trulo ili predstavlja potencijalnu smetnju budućim izdancima, što je sasvim ispravno. Međutim, rezidba se ni u kom slučaju nesme izvoditi šablonski jer svaka vrsta voćki, pa čak i svako stablo, zahteva poseban pristup, zbog čega je u voćarstvu važi poznata izreka „tri put meri jednom reži“.

Svaki komad alata koji koristimo treba da je lak, da ne opterećuje ruku, ne stvara žuljeve, da je prikladnih oblika s ergonomskim ručkama, izrađen od kvalitetnih materijala (najbolje od čelika), da je oštar i da se lako oštri i da je upadljivih boja (lakše ga je pronaći kada se odloži u prirodi).

Prilikom orezivanja, u rukama voćara se najpre nađu kalsičnemakaze za orezivanje (tzv. Vinogradske makaze), sa jednom ili sa dve oštrice. Bajpas makaze jednim sečivom hvataju granu dok je drugim seku. Anvil makaze i rečet makaze (nož makaze) se koriste pri seči suvih i mrtvih grana. Kuker makaze za odvajanje rasadnih delova biljke. Lupers makaze i teleskopske makaze imaju duže drške i koriste se za teže dostupne delove krošnji.

Protivgradne mreže

Konstrukciju za protivgradnu zaštitu čine mreže, žica, ankeri, kape, plakete, i stubovi (metalni, kameni ili drveni) koje se postavljaju na razdaljini od 8 do 10 metara i sve zajedno treba da osigura stabilnost i trajnost konstrukcije.

Posle postavljanja stubova, stavljanja ankera, sajli i zatezanja prvog reda žice, pristupa se obeležavanju mesta za sadnju. To se radi crvenom farbom ili kanapom preko žice, na rastojanju koje je predviđeno za odgovarajuću sortu.

Feromonske klopke za insekte

Praćenje sitnih insekta nije lak posao, pa se to često obavlja putem feromonskih klopki. Insekti se za pronalaženje interesantnih objekata oslanjaju na čulo mirisa, pa ih polni hormoni iz klopke privlače. Jedina manjkavost ovakvog lova na insekte je ta što klopka privlači samo jednu vrstu insekta.

Osnovni delovi feromonske klopke su mamac, klopka i lepljiva ploča. Mamac, odnosno feromon, može se naći na plastičnom, gumenom nosaču ili je u cevčici, odnosno ampuli. Mamac ne sme doći u kontakt sa kožom, jer se feromoni mogu pomešati ili obrisati, pa privlačenje insekata neće biti adekvatno.

Zalivanje voćnjaka

Zatravljivanjem zemljišta oko voćnjaka i u njemu se prečava evaporacija i nicanje loših korovskih vrsta. Održavanje optimalne vlage u voćnjaku potpomognuto je inovativnim sistemom navodnjavanja pomoću prskalica i cevčica, preko takozvanog kap po kap sistema. 

Redovnim i pravilnim održavanjem stabala i zemljišta u voćnjaku pomažemo našem voću da iskoristi svoj maksimum u prinosu roda, a zahvaljujući napretku nauke i tehnologije, mnogi poslovi oko tog održavanja su olakšani i unapređeni. Time je data prilika voćnjacima da rađaju tokom cele godine i održavaju našu ljubav prema ovoj grani agrokulture.