Teslio

Negde 1984-e,/ bilo Evropsko prvenstvo u fudbalu, Jugoslavija igrala, Toma Ivković branio, tog leta sećaću se celog zivota./ mama, tata i ja krenusmo kod porodičnih prijatelja. Imao sam 9 godina, i već izgledao kao idiot u najavi. Da nisam u krivu, trebalo bi da vidite fotku iz 8-og razreda, gde stojim pored nastavnice sa frizurom koja izgleda kao perika Duška Lokina i pogledom koji kaže " ja sam najdraži nastavnicin dečak i samo mi prstići vire iz njene nežne bulje." Jedino moram sebi odati priznanje da nisam bio drukara. Elem, da se vratim na početak priče. Porodični prijatelji. Oduvek sam mrzeo tu kategoriju. Obično i oni imaju decu. I morate da se družite sa njima. a nešto vam se i ne druži. Ali red je. Ne mogu da lažem, dobri ljudi. I dobra deca. Ali nismo bili na istim talasnim dužinama. Vec tada je 1 % moga bića bio odredjen za odanost fudbalu i potpuni hedonizam i depresivna rastrojstva. Došli ispred zgrade. Tata traži mesto za parkiranje. I parkira se. Minimum 20 minuta. Mama počinje da se nervira već nakon 35 sekundi. Tata je i ne sluša, brine o autu. Moskvič. A koja su to kola bolja od Moskviča, što reče Ilija Čvorović. Ok, prodje i ta agonija. Meni utrape kesu sa pićem, da ispadne

"Rale se baš setio da vam kupimo ovo vino, a mi vec zaboravili", a onda oni kažu

"Ijao Rale, pa ti si zlatan decko, nije trebalo, zašto ste se trošili", a moji

" Ma kakav trošak, ajde molim vas", a oni

" Ma stvarno ste nas obradovali, udjite, udjite..." a mama kaze

" Čekaj da se izujemo, blato je napolju" /a napolju 37 stepeni i kisa nije padala 7 meseci, a pronaci park u Beogradu je ravno inteligenciji nasih fudbalera i poštenju političara- znači nikakva /, a njihova mama

"Ma kakvo izuvanje, nisam čistila danima", a moja mama

" Uprljaćemo ti tepih", a njihova mama

"Ma kakav tepih, ajde, pa nećete stajati na vratima ceo dan."

Kao što se da primetiti, vlada matrijarhat. Očevi su tu služili kao dokaz da ličimo na njih, da nismo nastali od svalera.

A moj i njihov tata oduvek su imali zanimljivu komunikaciju.

"Gde si Nale /tako zvali mog ćaleta/", a ćale kaže

"Evo, gde si ti", a njihov ćale kaže

"Evo, nije loše, gura se". A moj

"Biće bolje, biće bolje".

I onda ćute do Dnevnika u pola osam. I tada se oglase samo kada je sport.

Njihov tata kaže "Ovi naši slepci opet izgubili",

a moj tata kaže "Ma ko im jebe mater".

Za to vreme, mama se divi novim goblenima domaćice i raznim djakonijama za jelo koje je spremila. Tu počinje nov konstruktivni razgovor. Moja mama kaze

"Pa zaista nije trebalo, pa šta si sve to spremila", a njihova kroz samozadovoljni osmeh

"Ma nije to ništa, ajde za sto". a moja

"Ijao Dragane /moj ćale/, pogledaj šta je sve spremila /mama se oduševljava kao da smo upravo dosli iz Etiopije/", a moj tata kaže

" Grhmr", jer ne može da priča sa pljugom u ustima, ali to valjda znaci divljene.

"Deco, hajdete za sto, večera."

E da, a kako sam se ja provodio za to vreme ? Slušao viceve njihovog malo starijeg hiperaktivnog sina, pricali o fudbalu, i ništa nismo gledali na tv-u, jer je njihov sin imao neobičnu sposobnost da gleda više programa istovremeno //u prevodu - ako na 2 programa idu 2 filma, gledamo oba, i ne znamo o čemu se radi ni u jednom u ta dva. Ali ih gledamo. Još ako ima neki sport, pa miks utakmica-film, to bi bilo ludilo za mozak. Šteta što me tada niko nije uputio u tajne farmacije.//

Kao što je i red, operem ruke, a pre toga piškim jer sam se nalivao domaćeg soka od višanja /koji prezirem/, ali red je. Pogledam u ogledalo i vidim kretena. Zadovoljan odem da klopam.

Ceremonija ručka. Posedamo svi, dok domaćica obigrava oko stola i jede s nogu. Moja mama krene u verbalni rafal:

"Pa ovo je predivno, kako si samo uspela da ti ovako naraste kora", a njihova mama

"Ma aaaajde, zbrzala sam, i nije nešto, sir mi se nije rastopio kako sam htela", a moja mama

"mmmmmmmmmm, pa ovo je toliko ukusno...je l tako Dragane ?"

A tata gleda u tanjir i klimne glavom. Opet mama:

"Sir je tacno kako treba da bude, daćeš mi recept, mmmmmmmmm", a domaćica

"Uzmi malo i domaćih paprika, da vidis kako su ukusne", a moja mama

"A bas ih gledam, izgledaju predivno, pa gde si nabavila tako divne -onda je zagrize i nastavi- mmmmmmm, pa ovo je prste da poližeš..." A domaćica se smeje zadovoljna uspehom svog ručka, a iznela je tek pola.. Onda stizu pečenje i sarme.

"Ijao, pa stvarno..." kaže moja mama, a domaćica

"Ajde, sipajte dok se sarme ne ohlade, a pečenje je malo zilavo”

 "Nije žilavo, klizi niz grlo i miluje zube mekoćom" ubacuje se moja mama, “ali izvadiću Raletu krtinu".

 I moja mama pogledom upravnice logora kroz usne procedi:

" Je l da da je divno Rale ?" a idiot u najavi kaže

"Gospodjo, predivno je, ali ja stvarno ne mogu više..."

Au ! Pogresna recenica...

"Ma ajde, ništa nisi ni jeo, probaj i salate malo, evo ti paprike.."

A mrzim paprike. I napuni mi ceo tanjir. A ja nikada nisam mnogo jeo.

"Nemojte više, stvarno ne mogu", vapaji idiota u najavi, koje domaćica ne čuje

"Ma ništa nisi jeo, evo malo krtine",

"Ali stvarno ne mogu" idiot u najavi ljubazno preklinje

"Ma možeš, ajde, nisi ni paprike probao",

"Hvala vam, ali zaista sam se najeo", okuraži se idiot u najavi.

"Ma šta je sa Raletom, zašto tako slabo jede ? " domaćica pita moju mamu čiji je pogled govorio IMA DA POJEDEŠ SVE, PA MAKAR POVRAĆAO !

"Hajde Rale, pa nije teta sve ovo pravila da ostane nepojedeno... nego, sta radi XYZ..."

Počinju ogovaranja zajednickih prijatelja.. Gutam na silu i čeznem za trenutkom od pre pola sata kada sam gledao dva programa paralelno i pio odvratan sok od višanja. Prirodan. Oko pola 11 počinju pripreme za odlazak kuci.

"Rale, spremaj se polako", kaze mama.

Šta da se spremam, nisam u skafanderu dosao. Naravno, pripreme za odlazak potraju do pola 12.

Od brzinskog menjanja kanala kao da sam zgutao LSD. Dobra vožnja. Verovatno mi skočio i pritisak od prežderavanja na silu, tako da glavom samo sto ne proletim kroz plafon i udjem u dnevnu sobu komšija sprat iznad.

Konačno krećemo. Ljubljenje. Obećavanje uzvratne posete. Ulazimo u auto, i svi uzdišemo. Prejeli se. Osim ćaleta, koji im je overio wc i potpisao se. - potpisati se-  Bgd žargon za "ostavili braon liniju na keramici wc šolje nakon velike nužde"/.

"Jesi primetio kako se ugojila ? " pita mama tatu dok krstarimo ka kući.

"Da, baš se zaoblila."

"Valjda imamo nešto za želudac u kući, ubi me ono žilavo meso, a i preljutila je paprike."

"Loš joj je sir, nije ga dobro rastopila, otpala mi plomba dok sam ga zvakao."

Došli kući. Završeno je još jedno uspešno okupljanje porodičnih prijatelja. Dok sam se umivao pred spavanje, i prao zube, pogledah u ogledalu idiota u najavi i rekoh mu:

"Ovako ćes i ti jednog dana. Škola, vojska, ženidba, žena, deca, posete prijateljima.

Zaspah srećan.