Neko ko je bio najbliži vratima uzviknuo je ime nastavnika ili prosto:
-Ide!
Da bi se svi kako tako na brzinu razdvojili od gurkanja, otrčali do svog mesta, uredili i pripremili sveske za čas. Kada se nastanica pojavi na vratima mi poskačemo na noge lagane sa klupa jer nas učenik najbliži vratima diskretno obavesti . Tako su nas ustrojili već od samog početka školovanja. Ona rukom pokazuje da sednemo neproveravajući ko je ustao, dok jednim okom proverava urednost table. Skoro uvek se nastavnice pojavljuju jer nastavnici su obično zaduženi za fitičko vaspitanje i tehničko obrazovanje (osim retkih istoričara) kod kojih mi idemo na teren ili u specijalizovanu učionicu ‘radionicu.’ Informativna komisija razreda sastavljena od nekoliko devojčica sa ‘seka Persom’ na čelu obično se blagovremeno raspita šta se radilo na prethodnom nastavničinom času pa smo manje više pripremljeni za njega. Nekad ta služba zataji ako su hodnici puni strogog nastavnog osoblja a pauza između časova kratka. Zato mi pažljivo ‘čitamo.’ Ma ne čitamo iz naših knjiga negó tumačimo sa njenog ozbiljnog lica kakve li je volje danas dok hoda ubrzanim korakom prema katedri. Da li će se nasmešiti ili namrštiti i u kom smeru će poći narednih 45 minuta. Dok upisuje odsutne čija imena dostavlja ‘seka Persina’ služba iz pve ruke i prve klupe, nastavnica ‘snima’ po odeljenju pa proziva dvoje zaboravnih đaka da odbace žvakaće gume u korpu za otpatke. Odjek ispuštene žvake o dno korpe naslonjene na dva zida u ćošku propraćen je žamorom i odobravanja dece iz klupa pa jasno pokazuje koliko je teška bila ‘žvakaća!’ Komešanje u razredu prekida trupkanje nastavnicine šire a niže štikle (samo je ‘Ćućuska’ imala tanku i visoku) i prodorno ućutkivanje kroz zube:
-Ššššššššššššššššššššššššššš!
Uz strelovit pogled ‘ptice grabljivice’ ka najsumnjivijim delovima učionice. Prestaje disanje!
Dnevnik se otvara i kao da namerno svaki put pada svojm debljom stranom o katedru svom svojom težinom proizvodeći jeziv prasak tek da nas preseče i žigne negde preko stomaka. Sve ocene u njemu od ‘klimavih dvojki,’ ‘mršavih trojki’ i ‘jakih četvorki’ zaigraju i rasklimataju se, samo petice i jedinice čvrsto stoje zapečaćene u svojim rublikama. Odlične ocene se neće proveravati jer ‘tutor’ ne sumnja u sebe a bogami ni jedinice. Nikome nije do natezanja sa neznalicama i izvlačenja reči iz usta ‘kao kleštima’ kako voli da parafrazira celokupno nastavno osoblje. Popularni ‘kečevi’ zabodene svojim šiljatim krajem u papir čekaju milost ‘apelacionog suda’ u vidu nastavničkog veća škole. Prozvani učenik nesigurno ustaje mada bi radije pao u nesvest pa da ga odnesu na sigurnije mesto a svi ostali odahnu sa ironičnim smeškom na uglovima usana. Na postavljeno pitanje upitani se po pravilu zagleda u tavanicu kao da sa nje mora da isčita ili kao da treba samo da se seti nečega što u stvari zna. Zapravo on glumi i trudi se da dobije u vremenu jer odgovor već putuje od usta do usta i sve je bliži prestrašenom učeniku koji žudno čeka pomoć. Neće odmah da pogleda u najbližeg druga, dobrog ‘šaptača’ koji bi mu eventualno šapnuo i skrene pažnju ispitivača na sebe. Za to vreme upitani ponavlja pitanje u svim varijantama i čeka….
Samo dve tri negovane devojčice imaju male tanke ručne satove i strpljivo nam odgovaraju pokazujući prstima koliko je još minuta ostalo do zvona, saosećajno kolutajući očima prema nama. Mi se hvatamo za glavu sakrivajući se od nastavnice iza učenika koji sedi ispred nas tako da ona dok je za katedrom može da vidi samo prvog i eventualno pola drugog đaka. Znono se napokon javlja kao najlepša muzika za naše uši iako sastavljeno samo od jednog tona i jedne note a svi strahovi nestaju u momentu. Ovaj put smo ‘preživeli’!
Пријавите се да бисте објавили нови коментар
Bas je cudo kako se i pored svog napretka u skoli jos uvek vladaju ista osecanja:)
I sad se uvek setim reci profesorke iz Gimanazije:' Jos ce te se vi secati ovog vremena kao najlepseg u zivotu'.I naravno naseg podsmeha tome.A kad ono...
Nije za djaba receno:
"Od kolevke pa do groba - najlepse je djacko doba." Blago onom koji ume djacko doba da razume..................
Uvek sam se pitala koji je razlog da se ljudi u ozbiljnim godinama jos sa strascu secaju skolskih dana. I jedini smisleni razlog je bio da im se izmedju skole i danasnjih dana nista znacajnije i vredno pomena nije desilo.
Tuzno. Bas tuzno.
Negubite vreme - nastavite I dalje da istrazujete mozda cete shvatiti............
I onda - nece biti tuzno
Bili smo Novi val. Muzika ljutih drugara.
I plesali posljednji bal u ritmu oštrih gitara.
Htjeli smo bolji svijet, onda je nestalo novca.
Pa se naš dobri zec, pretvorio u opasnog lovca.
https://www.youtube.com/watch?v=wjsfXNx3P78
Pisac tj>G-din Nenad Simic-Tajka,je postigao ogromno veliki uspeh u svom zivotu.A danas da mu neka tamo Lea pise tako glupo.
Ja sam veoma zadovoljna sa svojim uspehom.Zivim ovde u Australiu jos iz vrlo mladih dana.Iako sam napustila nasu zemljuTJ.zemlju gde sam rodjena I provela najlepse dane svog detinstva I nezaboravne ja sam veoma srecna sa uspehom I uopste I nemogu podneti da mi tamo neko tako nesto bez veze pise.
Samim tim komentarom od nepoznate Lie saznala sam sve TJ.koliko je ona postigla u svom zivotu I sta???????????
Poskočio sam okrenuvši se uživanju u poslednjem času a popravni iz engleskog ću da položim na leto. Samo da svratim na ispit do škole sa tamo nekakvog Miljakovca gde se nažalost selimo za par nedelja jer je tata dobio stan od svoje fabrike, industrije boja i lakova Duge.Čitam podebljanu napisanu izreku na kraju ispunjenog Lidijinog spomenara
“OD KOLEVKE PA DO GROBA NAJLEPŠE JE ĐAČKO DOBA!” Pitam šta li me tek čeka ako je sve ovo do sad u školi i oko nje bila lepota i uživancija pa upisujem svoje ime tik uz ime Perović Zorice. Primećujem da se moj imenjak Stojanović svom dužinom prezimena već prislonio uz njen potpis? Oglasilo se i to poslednje zvono koje je Gocina mama preko veze pritisla malo duže no obično tek da pojača crvenilo oko očiju kod naše razredne Vere i kao po komandi rasplače seka Persu iz prve klupe i ostale devojčice iz hora plačipičkica koje je u svemu imitiraju. Da polete sveske i iscepani papirići kroz prozor uz zaglušujuću buku iz svih učionica pa da nas u trku istera napolje kao da škola ne daj Bože gori! A napolju rominja sitna letnja kišica. Neki naši osmaci se pravdaju kišom pa ne izlaze na ulicu šćućureni kod ulaznih vrata, kao da im se ne ide iz škole, jer kad izađu znaju da povratka više nema. E tu sam ja u prednosti. Doćiću na leto još jedanput drage volje da ispolažem taj popravni ispit ko’ od šale. Kiša! Kome ona treba sada? Možda samo Atanaletu za kukuruz i ostale poljoprivredne useve? Nehajno gazimo po nekad
brižljivo pisanim školskim radovima i domaćim zadacima koji sad nemaju ama baš nikakav značaj jer počinje...raspust!
ps
u medjuvremenu nešto mi se i dešavalooohohooo))
ovo je samo delić
http://www.plavazvijezda.com/konkurs/covjek-jake-pesnice-i-poetskog-srca/
Hvala Vam puno da ste ovo podelili sa nama,stvarno je divno I CESTITAM VAM NA USPEHU!!!
Ljudi kao sto ste vi pamte se ne samo godinama,decenijama vec I vekovima. I Vase unuce ce pricati svojim drugovima e to je bio moj dragi deda ili pradeda.
To je ogromni uspeh kog nemoze svako postici."CESTITAM VAM JOS JEDNOM"
Pozdrav za naseg pisca:))
Mnogo štošta nije bilo u redu u tom školststvu počev od predrasuda nastavnog osoblja , odnosu prema nemirnim ili slabijim učenicima....slabe relacije roditelj, učitelj...a tek u kući!!!
o tome pišem........
tek na fakultetu dolazi do realnijeg stanja.
---------------------------------------
-Jel’ to ‘M’ili ‘Č’? Više mi liči na Č kako si ga to napisao!
M, nastavniče, M kao na primer Lo pa ta !
Polako spelujem ja a ceo razred već puca od smeha zajedno sa Stepom što sam baš i hteo.
-Ajde da pobegnemo sa časa,
predlozi mi Šele vragolasto.
“Zašto?”
Pitam njega a u stvari i sebe.
“ I ovako imam jedinicu iz Fizike od čega da bežim, šta mogu da izgubim?
Pre no što sam seo u klupu moj drug Jovan me pita sasvim drugačije pitanje?
-Oćeš da se javiš da odgovaraš?
I zbuni me?
“Zašto?”
Isto odgovaram i njemu pa hvatam sebe koliko sam glup. Zadnji čas je poslednja šansa da promenim nešto. Manje od jedinice nepostoji. Nastavnik Stepa proziva upisujući odsutne a ja prelistavam svesku i pregledavam definicije *kondeztora, otpornika, jednosmerne i naizmenične struje. Kapiram da sve uglavnom znam jer sam kod kuće malo čitao iz radoznalosti pa dižem ruku u vis da odgovaram za ocenu, mada više iz zezanja da bi napravio dobar fazon i zasmejavao odelenje. Stepa otvori dnevnik stavljajući prst kod mog imena, namršti se pa ustade i došeta bliže mojoj klupi gledajući me radoznalo u oči.
-Vidi Simiću, morao bi da žnaš za peticu jer si cele godine ‘vukao keca’ ako hoćes da ti popravim ocenu. Cenim što nisi u školskom dvorištu,
pa pogled baci na trenutak kroz prozor na Šešum Predraga koji sam besciljno luta po rukometnom terenu tražeći sebi slične ‘pobegulje.’ Bilo je zabavno baš kao na kvizu. Sva pitanja i potpitanja sam znao besprekorno a ceo razred glasno navijao za mene dok se nastavnik Stepa samo misteriozno smeškao očigledno smišljajući nešto za kraj.
“Sad ću ti postaviti odlučujuće pitanje, pa ako znaš popraviću ti ocenu.“
Svečano objavi prosedi malo pogureni četrdesetogodišnjak iz Valjeva koji je sve vreme stajao blizu mene kako bi bio siguran da je znanje samo moje i da mi niko ne ‘šapće.’
“K ko ja ja je rrazli li ka ka između na na izme me meenične struje i jed jed nosmerne?
Iznenadi me sa načinom na koji me je imitirao više nego pitanjem koje sam znao. Skoro svi u razredu su se smejali na glas a nastavnik je zadovoljno gladio svoje brčiće.Napravio je neobičnu šalu koja je očigledo uspela kod većine učenika. Lepo sam video da se samo Jovica nije smejao kad sam letimično bacio pogled po ustalasalom odelenju.
- ne…ne…ne…z..zz zzz…naaa m maaajke mi!
Sad sam ja njemu šeretski odgovorio sve sa osmehom, stavljajući mu do znanja da mi je više stalo do ‘dobrog kontriranja njemu’ nego do pozitivne ocene. Opet su se skoro svi smejali (čak i Jovica) ali sad ne i nastavnik Stepa koji se uozbiljio. Sličnu neslanu šalu napravio je na Zoricin račun kad je rekao da je ‘teška ko zemlja’ a ova se jadna rasplakala misleći da ima neko kilo više. A nije uopšte imala ništa suvišno. Znam valjda ja. Bilo mu je krivo što je to kazao ali kasno je bilo za neke popravke i izvinjenja jer prosute suze nikad ne teku u kontra smeru. Zaigrala mu je jabučica na neobrijanom vratu pa ode da sedne za katedru kako bi zaključio ocenu. Svi smo se nagnuli nad dnevnikom prateći veštu Stepinu ruku dok se upisivala jedna po jedna sve veća brojka dvojka. Na kraju je napokon zaokružio najveću spasonosnu DVOJKU! -Uraaaaaaaaaaa!
Keva Goce Brčarević, inače ‘tetkica’ u školi virila je kroz napravljenu rupicu na vratima uživajući u mom znanju kako mi je rekla posle na odmoru. Šele se vratio posle časa sa kog nije ni trebalo da beži jer mu je nastavnik u prolazu tako dobacio i pokazao na mene:
-Vidiš, da si ostao na času možda bi i ti popravio ocenu?
Ipak pokušava da ode do zbornice pobednički naš dobri nastavnik fizike i da niveliše odnos samnom. Ta predrasuda prema slabijim đacima dodatno je otežavala‘*come back’ u grupu solidnijih učenika. Proganjala me je misao da bi za istu količinu pozitivnih odgovora ‘odlikaš’ dobio peticu bez problema. Pa zašto meni nije data zaslužena ocena a zaključena objektivna dvojka?
Meni je to neprimereno.
Nekako mi se cini da dijapazon tema treba da bude sarolik. Jer ljudi koji u svojim kasnim 30tim ili cak 40tim - nedaj Boze 50tim! - jos uvek pricaju kako su sedeli na nekom tamo casu i popravljali neku ocenu iz nekog predmeta samo kazu da nemaju nista novije da ispricaju.
Jeste, "od kolevke pa do groba" - to ce ako realno pogledamo na stvari pre biti predrasuda nego istina.
Mnogo dece ima koja ne vole skolu - puno njih zavole skolu retroaktivno, tek kada ih nesto jace opamprci po glavi.
Ono sto odrastao covek treba da shvati pre nego sto ostari i posenili i pobrka sve loncice je da svako doba nosi svoje lepe i ruzne trenutke.
Meni licno je djacko doba bilo najbolje kad sam bila djak. Sada mi je najbolje sadasnje doba. Imala sam mnoga razdoblja u zivotu u kojima sam uzivala prema tome ne vidim zasto bi djacko doba bilo "najbolje"? Zato sto je neko drugi kazao? Zato sto svi to ponavljaju kao papagaji ne proveravajuci da li se ta predrasuda poklapa sa njihovom realnoscu?
1 BEDGRADSKO PREDGRAĐE 60 TIH 2
‘Put u nepoznato’ 4
Snalažljivost sestre Ljilje 9
Nesebičnost 12
‘Pozorištance’ 14
Rat ulica …………………………………………………………………………...19
Bašta bez cveća…………………………………………………………………………..24
Nadimci 26
Tragedija ……………………………………………………………………………32
2 ĆALE I KEVA 36
Klanje 41
Tegla 46
‘Batina je iz raja izašla‘…………………………………………………………….. ……51
Cigani ……………………………………………………………………………………52
Seksualno obrazovanje ……………………………………………………………55
3 FUDBAL 57
‘Derbi’ 63
Šole 67
Prvi dres 68
‘Skupljači lopti’ 69
4 BOKS 72
33 kilograma 74
Operacija 78
Ring 82
SNEŽNE RADOSTI…………………………………………………………………….80
Nove Godine 88
‘Ćevapčići’……………………………………………………………………………….87
NAŠE ŠKOLE…………………………………………………………………………...90
8 Mart…………………………………………………………………………………….92
‘Ferka’ 98
Čvrge………………………………………………………………………………………………………………………….103
Raspust 109
Selo i poredak…………………………………………………………………………………………………………….113
Cirkus…………………………………………………………………………………...118
Ne pročitana knjiga……………………………………………………………………..120
Sudbine…………………………………………………………………………………………121
Dakle , "naše škole" su deo nas , našeg detinjstva i naših života.To je bezazleno vreme koga se zbog naivnosti gotovo svi rado sećaju. To jedan deo jedne knjige koja još nije ni izašla u mopru drugih. Svako bira temu i priču koja mu godi i koja ga 'budi'!. Neko voli dnevno političke vesti , neko bajku, drugi dobru pesmu, tako da je sve stvar izbora.Ali Boga mi i psihologije...........
Zato nemoj da se čudiš draga Lee što neko u kasniom pedesetim piše o tome kao ja ili neko u kasnim 60 kao Mila čita to.pozz))
Gledaju me deca I moja mini pudlica,pa se pitaju sta je to smesno?
"SMESNO ALI ISTINITO" pozz))
Iz tvog pisanja zakljucila sam da si vrlo mlada osoba,i da si dosta dobrog srca da zelis da pomazes drugima,sto ja puno postujem.Vidim da imas dovoljno vremena za citanje - sto je jako dobro za tebe.Molim te pocni da citas dela koje je G-din NENAD SIMIC pisao,veruj mi bice ti toliko drago da ces u buduce samo traziti njegova dela da citas.
Uskoro izlazi nova njegova knjiga koja ce verovatno kao I predhodna biti prevedena na vise jezika.Njegova dela su uglavnom istinita.Lepo je citati I u mislima zamisljas da se to tebi dogodilo,posto on kad pise sve lepo objasni,pa lako je zamisliti sama sebe I njegovoj prici.Citati njegova dela je uzivancija.A I tebi sto vise citas - vise znas I samim tim vise vredis.pozz))
Druga stvar - slusaj(te), pisci pisu o raznim stvarima. Stavise, neke price iz davnina su dobre da ostanu zabelezene da se zapamti kako su se stvari nekada desavale. Pogotovu danasnje generacije koje ne znaju za zivot bez mobilnih telefona i Interneta.
Ono sto je za++alo stvar su komentari. To je padanje pod sto od emocija koje su nahrupile. Ajde bogati. Pa onda ono "od kolevke pa do groba..." Idi begaj. Nja nja nja nja nja... Nostalgija, potpuno beskorisna emocija.
Nego vidim da me neko onako bas kulira a tome se nesto nisam nadao...@tajka pozdrav za tebe