Teslio

Unazad par meseci šuška se o proslavama male mature i konačno je doneta odluka – mala matura će se, po nalogu Ministarstva prosvete, proslavljati u školama a ne u restoranima.

Ne znam da li treba da kažem da podržavam odluku da petnaestogodišnja deca onaj antićevski trenutak „opraštamo se i strašno dugim koracima odlazimo u svet“ proslave u školi u kojoj su učila prva slova, osam godina sedela sa istim drugom ili drugaricom u klupi, iskreno se nadajući da će sa tim presti i praksa sumanutih kupovina preskupih večernjih haljina devojčicama, odlasci u solarijume i na nadogradnju noktiju, svega onoga što petnaestogodišnjim devojčicama ne priliči a što roditeljima nikako da dođe do pameti samo zbog onoga – da se ne izdvaja.

 

Kome je prvom pala na pamet proslava „male mature“ u restoranima, nemam pojma, ali sigurno da je potekla od nekoga ko je u svemu video dobru šansu za zaradu, znam da većina nastavnika nije time oduševljena.

Nego, da ne dužim mnogo, da me neko pita založila bih se za ovo iako je moja ćerka već sa time završila, isto u restoranu, pročitah komentare da li roditelja ili zabrinutog građanstva i ko zna koji put ostah šokirana glupošću pojedinaca, stvarno je onaj Ajnštajn bio u pravu – glupost nema granica.

Problem 1

Proslava mature će se u školi završiti u neko doba a onda će se deca sama organizovati i krenuti u obilazak kafana u kojima će se napiti, povraćati, praviti gluposti. Pa moguće je, sem ako ne bude kao kada je moja ćerka proslavljala tu malu maturu, morali smo u određeno vreme da odemo po njih, bukvalno smo morali da ih preuzmemo, čime je razredni starešina sa školom skinuo odgovornost sa sebe a mi decu oko ponoći odveli na sređivanje utisaka i spavanje. Verujte da niko od njih nije ni pitao da proslavu nastave sami u nekoj kafani. Nije bilo pre sto godina, pre nekoliko. Zaključak – ne tera škola decu u kafanski provod, roditelji im to dopuštaju, kao i mnoge druge stvari koje se svaljuju na školska leđa. Mislim, najlakše je odgovornost prebaciti na drugog čak i kad je rođeno dete u pitanju. Znate kako kaže Duško Radović – vaše je samo da ih rodite.

Problem 2

Ovaj problem me bukvalo izbacio iz spavaćice.

Da li zabrinuti roditelj, ili savesni građanin, opleo je po školama, smrdljivim školskim veceima, propalom parketu, neokrečenim zidovima i zahtevao da se škole upristoje ako žele da uđu u trku sa restoranima i kafanama oko proslava matura.

Sto puta sam se prekrstila.

Dakle, njegovo dete je osam godina išlo u školu, piškilo u smrdljivom školskom veceu, saplitalo se o trule podove, gledalo u neokrečene zidove koji se ljušte, i sve mu to nije smetalo, smeta mu što će dete tih osam godina proslaviti u tom istom prostoru, a nije zaslužilo, em kreće onim velikim nogama u svet, odnosno danas u kafanske pohode, em to treba i da bude glamurozno.

Roditelji dece sa periferije, nevažno kog grada, uznemireni su što će njihova deca proslavljati maturu u školama „koje čestito nemaju ni prozore ni toalete“.

Pu!

I onda, taman kad reših da se manem budalaština, u jednom komentaru iskrsnu

Problem 3

Odluka nedopustiva u ovo krizno vreme kada većina dece nema prilike sa roditeljima da ode u restoran, mala matura im je ooodlična prilika!

Plače mi se, majke mi.

Ovaj glupi narod ne ume da stavi prst na čelo kada su im deca u pitanju, a neko očekuje da budu pametni kad glasaju.

Autor: Mahlat - www.mahlat.rs