32.000 godišnje "pobegne" iz srbije

Категорија: Aktuelno
Тагови: Emigracija, Emigrati, Baustelle, Privremeni Rad U Nemačkoj, Privremeni Rad U Austriji

Svake godine više od 32.000 osoba ode iz naše zemlje, a najviše njih ode u Nemačku, oko 9.000.

Austrija je druga obećana zemlja za naše emigrante, u koju svake godine odlazi više od 4.000 osoba, a Slovenija je treća najpoželjnija "druga domovina" za naše sugrađane, piše Politika.



Slovenija je postala obećana zemlja za "bele mantile", a osim lekara, stomatologa i farmaceuta, u bivšu jugoslovensku republiku odlaze i medicinske sestre koje se mahom zapošljavaju u domovima za stare.

Snežana Lakčević, načelnica Odeljenja za popis u Republičkom zavodu za statistiku, ističe da rezultati poslednjeg popisa stanovništva pokazuju da je u poslednjih deset godina iz naše zemlje otišlo najmanje 95.000 osoba. Ona dodaje da pod pojmom „najmanje” podrazumeva činjenicu da su to osobe koje je neki član porodice prijavio – broj kompletnih porodica koje su (zauvek) otišle iz ove zemlje izmiče svakoj statistici.

Jelena Predojević Despić, istraživač iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, objašnjava da osobe koje se iseljavaju uglavnom odlaze u sredine u kojima već postoje emigrantske zajednice. Zanimljiva geografija govori da osobe iz Braničevskog i Pomoravskog okruga tradicionalno odlaze u Austriju, a i polovina svih emigranata koji odlaze u Italiju je iz ovih okruga. Rumuni iz Alibunara odlaze u SAD, a stanovnici Svilajnca odlaze u Francusku. Etnička statistika govori da polovina osoba koja se iseljava u Nemačku pripada romskoj nacionalnoj manjini, dve trećine migranata u Švajcarskoj su albanskog porekla, a svaki drugi emigrant koji pakuje kofere za Nemačku i Holandiju je bošnjačkog porekla. Zanimljivo je da osobe iz centralnih beogradskih opština odlaze u prestonicu Velike Britanije, a osobe iz prigradskih opština naše prestonice odlaze u Austriju.

„Kada se analizira obrazovni profil emigranata, dobija se podatak da najobrazovaniji uglavnom pakuju kofere i diplome i idu u SAD i Kanadu, a najmanje obrazovani odlaze u Austriju – o tome ilustrativno svedoči podatak da čak 44 odsto osoba koje emigriraju u zemlju javorovog lista ima visoko obrazovanje, odnosno da trećina onih koji odlaze u Ameriku ima završen fakultet ili višu školu. Važi i obrnuto – trećina osoba koja se trajno iseljava u Austriju nema završenu osnovnu školu, a 46 odsto emigranata koji odlaze u ovu zemlju ima samo osmogodišnje obrazovanje”, ističe Jelena Predojević Despić.

Istraživač Instituta društvenih nauka Vladimir Nikitović kaže da je naše stanovništvo veoma „pokretljivo” i da uglavnom odlazi u deset zemalja Evrope i sveta u kojima već postoje srpske emigrantske zajednice. On, međutim, upozorava da se emigrantska statistika mora veoma pažljivo tumačiti, jer statističari nemaju uvid u kretanja svih emigranata. Naime, ako se cela porodica odseli u inostranstvu, ne postoji niko ko bi statističarima prijavio ovaj odlazak. Zbog toga se, između ostalog, statistika zemlje prijema emigranata i naša procena broja emigranata koji žive u drugim zemljama veoma razlikuje, Tako su, na primer, rezultati popisa iz 2002. godine pokazali da u Nemačkoj živi 102.799 stanovnika Srbije, dok su statističari ove zemlje došli do podatka da u Nemačkoj žive čak 591.492 naša emigranta.

Prema podacima bivšeg Ministarstva vera i dijaspore, „tamo daleko” živi četiri miliona naših sunarodnika – statistika govori da više od jednog miliona živi u SAD, da oko pola miliona Srba živi u Nemačkoj, 300.000 Srba u Austriji, 200.000 u Australiji i Kanadi, u Francuskoj i u Švajcarskoj 120.000 naših sunarodnika, britanski pasoš ima 80.000 Srba, a u Švedskoj 75.000.

Istraživanje Instituta društvenih nauka o migracijama visokoobrazovanih poreklom iz Srbije koji žive u rade u Kanadi i Americi pokazalo je da je čak 97 odsto emigranata zaposleno – više od 80 odsto njih obavlja poslove koji zahtevaju fakultetsko obrazovanje. Polovina njih odgovara da je „veoma zadovoljna životom” preko Atlantika, a svaka druga osoba je na pitanje – da li ste integrisani u novu sredinu odgovorila „da, u potpunosti”. Tek svaka deseta osoba smatra da se nije snašla u novoj domovini. Većina emigranata kaže da je veoma upućena na „naše” u sredinama u kojima žive i kaže da je veoma dobro informisana o situaciji u Srbiji.

Nažalost, četvrtina emigranata odgovara da se sigurno neće vratiti, 40 odsto njih nije sigurno u svoj eventualni povratak, a tek svaki deseti ispitanik kaže da će se sigurno vratiti u Srbiju.

 

Economy.rs

Нема објављених коментара.


Пријавите се да бисте објавили нови коментар