Teslio

Unija poslodavaca Srbije upozorava da privatni sektor više ne može da pokriva nagomilane gubitke javnih preduzeća i da je pored donešenja novog Zakona o javnim nabavkama hitno potrebno uvesti profesionalizaciju u upravljanje javnim preduzećima.

Jedno od najčešćih obećanja u protekloj predizbornoj kampanji bilo je i departizacija i uvođenje profesionalnog upravljanja u republička i lokalna javna preduzeća. Bez ovih promena u rukovođenju javnim preduzećima i dalje će njihovi gubici biti pokrivani iz budžeta Republike Srbije, od poreskih i drugih prihoda ubranih iz privatnog sektora. Ovako će se nastaviti višedecenijski paradoks da oni koji zdravo privređuju finansiraju rad gubitaša.

Nestručno vođenje javnih preduzeća i nagomilavanje gubitaka, uprkos monopolima koje imaju, dovelo je do toga da je 45% njihove tržišne vrednosti pojedeno proteklih deset godina. Korupcija u procesu javnih nabavki, oprema, alati, tehnologije i novčana sredstva koja neprestano “cure” obeležja su poslovanja ovih preduzeća, sem retkih izuzetaka. Do sada su ova i druga državna preduzeća prvenstveno služila za uhlebljavanje partijskih kadrova i nepotizam. Jedno istraživanje pokazalo je da u 570 lokalnih i republičkih javnih preduzeća postoji ukupno 8242 direktora, pomoćnika, zamenika i savetnika direktora i drugih rukovodilaca. Njihove prosečne plate su preko 70000 dinara, a na najvišim funkcijama više i od 120, 150 i 200 hiljada dinara.

Samo bruto zarade ovih nameštenika iznose približno 11.423.412.000 dinara ili preko 97 miliona evra godišnje (bez amortizacije službenih automobila, goriva, toplih obroka, regresa, bonusa, troškova reprezentacije, dodatnih beneficija, itd.).

Računica pokazuje da bi za Srbiju (državni budžet) bilo isplativije da za isti novac angažuje 570 vrhunskih menadžera iz inostranstva sa mesečnim neto platama od 10.000 evra, pod uslovom da se efikasnim upravljanjem ova preduzeća izvedu iz gubitaka. Na ovaj način bi se uštedeo i značajan deo novca koji se godišnje istopi na korupciji u javnim nabavkama (prosečno 900 miliona evra godišnje), pošto ovaj vid korupcije i “ugrađivanja” polazi od vrha rukovodstava u javnim preduzećima.

Korupcija i mogućnost manipulacija kroz sistem javnih nabavki učinili su brojne direktore i vodeće ljude republičkih i lokalnih javnih preduzeća, ali takođe i nekih preduzeća u većinskom državnom vlasništvu milionerima. Dok neki od njih kupuju i grade vile vredne 300, 400, pa čak i preko 500 000 evra, iznose novac iz zemlje na razne tajne račune u inostranstvu i kupuju nekretnine na račun svojih članova porodice i bliskih prijatelja, prosečni stanovnici Srbije imaju, iz meseca u mesec, sve manje novca da kupe najosnovnije životne namernice, a privreda koja puni budžet namiruje ogromna dugovanja ovih preduzeća.

Zbog pojave da su mnogi direktori i drugi rukovodioci ovih preduzeća u proteklih deset godina postali milioneri i stekli značajan broj nekretnina i drugu vrednu imovinu, Unija poslodavaca Srbije traži preispitivanje porekla imovine bivših i sadašnjih direktora javnih preduzeća i detaljno istraživanje svakog pojedinačnog slučaja bogaćenja ovakih pojedinaca.

Ideja da se direktori javnih preduzeća i preostali rukovodeći kadar biraju na javnim konkursima naišla je na široko odobravanje u privredi, jer su kvalitetni pojedinci na upravljačkim mestima jedina garancija da će poslovanje ovih preduzeća biti ako ne u plusu, a ono bar na „knjigovodstvenoj nuli“. Samo od novca ušteđenog na javnim nabavkama može se formirati Razvojna banka Srbije i ta preko potrebna sredstva uložiti u razvoj perspektivnih privrednih grana. Dok suša u Srbiji, u nedostatku dobro održavanih sistema za navodnjavanje, desetkuje prinose na oranicama, dok domaći proizvođači nemaju sredstava da finansiraju ulaz svojih proizvoda u velike svetske trgovinske lance, dok nedostaje novca za ulaganje u infrastrukturu i oživljavanje banjskog i zdravstvenog turizma, stotine miliona evra godišnje odlazi u nepovrat za saniranje gubitaka javnih preduzeća i preduzeća u većinskom državnom vlasništvu.

Privreda pozdravlja donošenje novog Zakona o javnim nabavkama koji treba da smanji obim i učestalost zloupotreba, ali bez biranja stručnih i iskusnih pojedinaca za menadžere republičkih i lokalnih JP, nastaviće se sa praksom lošeg vođenja ovih firmi i nanošenjem štete budžetu Republike Srbije.

Zbog svega navedenog, privrednici apeluju na vladajuće strukture da izvrše obećanu departizaciju i depolitizaciju javnih preduzeća i kroz novi Zakon o javnim preduzećima uvedu prekršajne i kaznene mere za sve one koji budu zloupotrebljavali rukovodeće funkcije u ovim preduzećima. U Austriji, Nemačkoj, Belgiji, Danskoj i drugim zemljama korupcija u javnim nabavkama gotovo da je iskorenjena još sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada su za sve rukovodioce koji zloupotrebljavaju svoje funkcije uvedene visoke zatvorske kazne, oduzimanje imovine i zabrana obavljanja javnog ili direktorskog posla na minimum 10 godina.

Economy.rs