Teslio

Srbija se nalazi u grupi država sa endemskom korupcijom sa izmerenim indeksom korupcije 39 od mogućih 100, saopštila je danas organizacija Transparentnost Srbija.

Prema najnovijim rezultatima globalnog merenja indeksa percepcije korupcije, koji se istovremeno objavljuju u celom svetu, Srbija je rangirana na osamdesetom mestu od 176 država u kojima je istraživanje vršeno.

Indeks 50 granica

"Na izrazito smo nezadovoljavajućem mestu i sa 39 poena možemo koliko god hoćemo da spremamo gradilišta ali investitori neće doći, jer oni čekaju merenja indeksa korupcije kao ozebao sunce", rekao je predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati, podsećajući da je granica između visoko korumpiranih i onih drugih država indeks 50.

Prema rečima Goatija, Srbija kada je reč o percepciji korupcije šest godina tapka u mestu

Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenio je danas kao očekivano to što je Srbija stagnirala na godišnjoj listi Transparensi internešnela (TI) o percepciji korupcije.

On je agenciji Beta kazao da se Srbija godinama u tim izveštajima nalazi između 80. i 90. mesta.

"Da bi napredovala, Srbija treba da izmeni zakone, da makne državu gde god je to moguće, ali i da otvori konkurenciju u vidu privatnog sektora ili između različitih nadležnosti države pa da jednu stvar možete rešiti na više mesta", kazao je Stevanović.

Prema rečima Stevanovića, u Srbiji korupcije ima u svim porama društva i ona je postala "sport za široke činovničke mase", tako da, ako se suštinski ne izmene zakoni i ne počne se tim problemom baviti na nižim nivoima, indeks opažene korupcije u Srbiji se neće sniziti niti će investitori biti bitnije zadovoljni.

On je naglasio da prilično ohrabruje to što se trenutno radi u Srbiji, ali, kako je dodao, ne zna koliko će to biti pametno na kraju, jer je jedno loviti ljude koji se bave visokom korupcijom, a drugo je dokazati da su oni to radili.

"U redu je ovo što radi potpredsednik Vlade Srbije, ali to ne otklanja uzroke korupcije, niti ono što su najveći problemi investitora. Oni su možda kukali na neke pojedince koji su iznad zakona, ali postoji more stvari za koje ti veliki pojedinci uopšte nisu odgovoprni, a one su suštinske prepreke da ova zemlja bude dobra za biznis", ocenio je Stevanović.

Prema njegovim rečima, mnogi se ne bi korupcijom bavili da nemaju mogućnost za to ili da znaju da će biti sankcionisani.

Pritom, Srbija je, iako je utvrđeni indeks percepcije korupcije istovetan kao prošle godine, za nekoliko mesta napredovala na svetskoj listi zato što je ove godine istraživanjem obuhvaćeno nešto manje zemalja, a neke su drastično pale na listi, rečeno je na konferenciji za novinare Transparentnosti Srbija.

Srbija je, naime, prošle godine bila na 86. mestu među 182 države, a u međuvremenu se veći broj država spustio na skali nego što se popeo.

Na vrhu liste su, kao države sa najmanjom korupcijom, već tradicionalno, Danska, Finska i Novi Zeland, sa indeksom 90, a u dnu su Avganistan, Severna Koreja i Somalija, sa indeksom osam.

Ne može se praviti sistem na izuzecima

Goati je podsetio da je Transparentnost Srbija vladi uputili pismo sa 14 preporuka, a ostvarivanje nekih od njih bi popravili položaj Srbije u roku od jedne do tri godine.

On dva najveća uzroka koji otežavaju borbu protiv korupcije vidi u odsustvu profesionalizovane javne uprave i neuspešnoj reformi pravosudnog sistema.

"Ako nemate profesionalizaciju nego partijnost, nećete imati uspešnu borbu protiv korupcije, jer ako šef partije naredi direktoru javnog preduzeća da nešto uradi on će to i da učini. Iako postoje i izuzeci, ne možete praviti sistem borbe protiv korupcije na izuzecima", kazao je Goati.

Takođe, prema Goatijevim rečima, sa krhkim pravosudnim sistemom, ne može se procesuirati ono što se događa i zato postoji mnogo "kostura u ormanima".

Tapkanje u mestu

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić istakao je da uvid u šest od sedam istraživanja na osnovu kojih je utvrđen indeks korupcije pokazuje istovetne ocene građana o korupciji kao i prošle godine.

"Stojimo u mestu od 2007. jer nema krupnijih pomeranja ni napred ni nazad, i to bi trebalo da nas sve zabrine, nešto je rađeno u borbi protiv korupcije prethodnih godina ali to nije bilo dovoljno uverljivo da bi se odrazilo na indeks percepcije korupcije", rekao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, da bi se u kraćem roku indeks promenio potrebna je veća javnost rada državnih organa, na primer otvaranje zapisnika sa sednica vlade, uvođenje mehanizama za efikasniju kontrolu zakonodavnog procesa.

"Takođe, način finansiranja političkih stranaka i kampanja je takav da je iluzorno očekivati da se može voditi sistemska borba protiv korupcije, jer javnost nema saznanja u kojoj meri i od koga su nosioci vlasti bili finansirani", rekao je Nenadić.

Investitori imuni na parade

Osvrćući se na najave države da će se oštrije obračunavati sa korupcijom, Goati je istakao da su investitori imuni na parade i nisu fascinirani rečima ili hapšenjima već ih zanima stvarnost koju vide.

"Pitanje je da li im treba verovati, jer ovo nije prvi slučaj da se gromoglasno najavljuje nešto što ja iz sveg srca želim da bude ostvareno. Ako bi se sudilo po dosadašnjim obećanjima, ne bi trebalo da imamo previše poverenja", kazao je Goti.

Nenadić je dodao da na percepciju korupcije više utiču postupci koji se pokreću protiv aktuelnih funkcionera, odnosno onih koji se u ovom trenutku nalaze na položajima koji generišu korupciju, nego procesuiranje bivših.

Economy.rs