Engleska i srbija, rasizam i "rasizam"
U zadnjim dekadama Srbi su i onako krivi za sve pa da im nakačimo i rasizam. I to selektivni. Jer u Napretku iz Kruševca igraju Fimpong, Muhamed i nova zvezda Regan, sva trojica iz Gane. Crnih fudbalera ima i u Vojvodini, Zvezdi, Partizanu, ali i u manjim sredinama poput Jagodine i Ivanjice. Da napomenem i da su tamnoputi “Srbi” brend košarkaških klubova Partizani Radnički iz Kragujevca. I kako to da se njima niko nije zainteresovao za rasnu pripadnost i našao nekakve zamerke. Ovo sa engleskim medijima "Rasizam u Srbiji" mi baš zvuči kao ono “drž' te lopova”.
Pre neki dan, u gradu Kruševcu, susrele su se dve mlade reprezentacije. Engleska imperijalna i naša demokratski izabrana. Domaća momčad je, i pored preke potrebe da pobedom osigura plasman na evropsko prvenstvo, poklekla. I to kako... U 94. minutu gostujući igrač daje gol, pritrčava razočaranoj publici degažirajući loptu u njih i (navodno) pokazuje srednji prst. Tom prilikom doživljava i crveni karton, i to nije sve. Publika, kao publika burno i negativno reaguje, igrači domaće ekipe takođe. Dolazi do grveljanja koje se smirilo nakon nekoliko minuta. Ništa što nismo viđali do sada na sportskim terenima. Ne kažem da je lepo i za primer ali eto desi se. Obično usledi kažnjavanje učesnika oštrije ili manje oštro, savezi se nakostreše malo na organizatora, novine proplaknu dva tri dana temu “na ruke”...
E sad u igri imamo nešto novo. Igrač reprezentacije Engleske, koji je, po kazivanju očevidaca, celu publiku a i domaću momčad, natakao na onu stvar, je, sticajem okolnosti, različite boje kože, da ne kažem rase, pa je, čini mi se, običan incident sa pokazivanjem dobio rasistiki predznak u mnogim ostrvskim medijima. Ograđujem se samo ono oko srednjeg prsta jer ja to na snimku nisam video. To možda čak i nije bitno. Mladi momci puni adrenalina i testosterona su ušli u čarku. Ono u šta sam 100% siguran da igrači i članovi stručnog štaba učestvovali u incidentu na adrenalinskoj a ne na rasnoj osnovi. Nešto ne verujem da je boja Rouzove kože, za koga iz naše reprezentacije tvrde da ih je isprovocirao gestom, odigrala značajniju ulogu, kada je usledila “emotivna” reakcija publike (jebanje majke) a i delova reprezentativne momčadi zemlje zalazežćeg standarda. Da je bio Giga Moravac lično i da je domačoj ekipi nadrvio go u 4. minutu nadoknade pa svim zainteresovanim pokazao stojka isto bi prošao. Spominjana bi mu bila mama i sestra, dok bi emotivniji domaći igrači imali, kao što fudbalski folklor nalaže, unošenje u facu i vatanje za dresove, kao što je i bilo.
“Vređanje je počelo još tokom zagrevanja, a majmunski krici su se čuli svaki put kada sam prišao aut liniji. U drugom poluvremenu sam pogođen i s dva kamena u glavu. Srbija mora da bude suspendovana .”
Po meni ovo malo ne pije vodu sa logičke a boga mi i sa faktografske strane. Na snimku koji je izmontirao FSS na kome su sve situacije u kojima Rouz ima loptu na terenu ili dok izvodi aut od početka utakmice pa do samog kraja ne razaznaje se nikakvo vređane a niti bacanje različitih predmeta na spomenutog Britanca.
Mladi fudbaler Engleske je sve vreme delovao potpuno samouvereno i ni malo uplašeno. Da je zaista pogođen Rouz bi se, verujem, kao svaki fudbaler valjao po terenu tražeći medicinsku pomoč i slično. Ništa od toga. Čak se nije ni požalio sudiji da ga vređa publika. Da je kamenovan setio se tek kada je davao izjavu posle meča. Verovatno bi rekao da su mu Srbi izbušili gume na kolima ali se setio da je došao avionom.
U tom smislu izjava selektora mlade reprezentacije Srbije Jankovića “pije vodu”:
“A što se tiče rasizma, da je neko hteo da vređa Engleze na rasnoj osnovi uradio bi to u petom, a ne 95. minutu".
Pre nego što krenem dalje u ovu, sasvim ličnu analizu spomenuo bih reči, Ria Ferdinanda, brata Antona Ferdinanda fudbalera koji je u Engleskoj bio meta mnogo konkretnijeg rasističkog napada od strane Džon Terija:
“Da li je to naš premijer (Dejvid Kameron) govorio o sagi mlade reprezentacije? Počistimo prvo ispred svog dvorišta, pre nego što počnemo drugima da držimo moralne pridike".
Da se podsetimo da je Teri skažnjen samo 4 utakmice neigranja a da ga je sud doneo oslobađajuću presudu. Zbog toga Rio Ferdinand odbija da nosi majicu koja “podržava” borbu protiv rasizma.
Malo sam guglao na temu rasizam u Engleskoj i pronašao opasnu zbirštinu tekstova. Dominiraju članci a bogami i sajtovi koji se na ozbiljan način bave rasizmom na ostrvu magle. Evo šta kaže wikipedija na tu temu:
“The British Crime Survey reveals that in 2004, 87,000 people from black or minority ethnic communities said they had been a victim of a racially motivated crime. They had suffered 49,000 violent attacks, with 4,000 being wounded. At the same time 92,000 white people said they had also fallen victim of a racially motivated crime. ”
(U 2004. godini 87.000 crnaca bilo žrtva rasistički motivisanih zločina. 49.000 su bili žrtve nasilja od kojih je 4.000 ranjeno. U isto vreme 92.000 belaca kaže da su takođe bili šrtve rasističkih ispada.)
U celoj toj priči o rasizmu ni Srbija nije cvećka. Od 1997 na ovamo postoji desetak slučajeva ozbiljnog rasističkog nasilja i to je za svaku osudu. Bez pogovora!
Ali kada mediji i političari zemlje koja ima godišnje skoro 200.000 rasističkih napada krenu da valjaju Srbiju po rasističkom blatu koja je 20.000 puta bezbednija na zadatu temu, meni se okrene stomak.
Da ne zaboravimo da je Engleska, osim što je kolevka rasizma (sećamo se da su do nedavno plaćali porez na robove), majka tabloida i tabloidnog novinarstva. Parlamentarni sistem u Engleskoj u svojim lavirintima donjeg doma pruža debelu hladvinu “izabranim” poluplemićima koji po 40 godina nisu nalazili za shodno da se jave za reč... Sve do ovog polutabloidnog, poluzvaničnog spina. A u Savetu Ujedinjenog Kraljevstva, po navici, sede isključivo belci. Slučaj plemića crne boje kože nije zabeležen, a da ne pričamo da neko može da zamisli da Britansko Kraljevstvo ima, recimo predsednika, druge rase. Kad sam već u kancelariji da spomenem i da su fudbalski huligani brend proizvod Engleske.
Da se razumemo, to što opisujem pojedine fenomene britnskog društva, je samo uvod. Ni na pamet mi ne pada da umanjujem krivicu naših igrača i publike za nemile događaje u Kruševcu. Ne kažem da je rasističkog nastupa publike bilo ni da ga nije bilo na utakmici ali mi je malo pun kufer one fore “imaju atomsko oružje”, “imaju hemijsko oružje”, “Srbi su tradicionalno rasistički narod”. Zašto na primer nije bilo “pozivamo UEFA-u da ispita tvrdnje mladog fudbalera da je bio meta napada i ako je teko...”? Ja u Kruševcu nisam bio ali mi je pred utakmicu bilo sumnjivo “tamponiranje” rasističkog spina koji je započeo engleski selektor izjavom za Tv SKY “Ne brine nas rasizam u Srbiji”. Ova, naizgled umirajuća izjava, u suštini je preliminarno optuživanje Srbije i lukavi pritisak nai fudbalsku organizaciju.
U zadnjim dekadama Srbi su i onako krivi za sve pa da im nakačimo i rasizam. I to selektivni. Jer u Napretku iz Kruševca igraju Fimpong, Muhamed i nova zvezda Regan, sva trojica iz Gane. Crnih fudbalera ima i u Vojvodini, Zvezdi, Partizanu, ali i u manjim sredinama poput Jagodine i Ivanjice. Da napomenem i da su tamnoputi “Srbi” brend košarkaških klubova Partizani Radnički iz kragujevca. I kako to da se njima niko nije zainteresovao za rasnu pripadnost i našao nekakve zamerke. Ovo sa engleskim medijima mi baš zvuči kao ono “drž te lopova”.
Rasizam, homofobija i mnoge druge diskriminacije teško da će ikada biti iskorenjene u potpunosti. Potrebo je vreme i sistem edukacije i kažnjavanja. Ali što reče Đinđić treba krenuti od najveće žabe... A ne od nas.
Пријавите се да бисте објавили нови коментар
