Teslio

WWF – Svetski fond za prirodu 15. maja 2012. godine predstavio je rezultate izveštaja o stanju naše planete - “Izveštaj o živoj planeti” koji je pripremljen u saradnji sa Londonskim Zološkim društvom i Mrežom za globalni otisak (Global Footprint Network).

Rezultate ovog izveštaja predstavio je danski astronaut André Kuipers sa Međunarodne svemirske stanice koji je pružio jedinstveni uvid u stanje planete Zemlje tokom misije Evropske svemirske agencije.

U “Izveštaju o živoj planeti” koristi se Globalni Index o živoj planeti kao mera koja pokazuje promene u stanju ekosistema. Podaci se dobijaju praćenjem preko 9.000 populacija 2.600 različitih vrsta. 

Globalni Index pokazuje smanjenje od 30 posto od 1970. godine, pri čemu su tropski ekosistemi najviše pogođeni – smanjenje od 60 posto za manje od 40 godina. Dok biodiverzitet globalno pokazuje trend opadanja, Ekološki otisak, drugi ključni indikator koji se koristi u izveštaju, ilustruje kako ljudski zahtevi za prirodnim resursima postaju sve veći i neodrživi.

Izveštaj je objavljen samo pet nedelja pred okupljanje nacija, preduzeća i civilnog društva u Rio de Žaneru na konferenciji UN o održivom razvoju (Rio +20). Dvadeset godina od poslednjeg Svetskog Samita, ovaj sastanak predstavlja ključnu priliku za svetske lidere da potvrde svoju posvećenost stvaranju održive budućnosti.

- Mi živimo kao da imamo rezervnu planetu na raspolaganju. Čovečanstvo danas koristi 50 posto više resursa nego što Zemlja može da proizvede i ukoliko ne promenimo pravac taj broj će brzo rasti - do 2030. godine neće nam ni dve planete biti dovoljne, izjavio je Jim Leape, generalni direktor WWF International. 

U Dunavsko-karpatskom regionu, Bugarska troši 20% više resursa u poređenju sa potrošnjom iz 2010. godine. Stanovnici Bugarske i Mađarske žive kao da imaju dve planete na raspolaganju, a u Rumuniji i Srbiji kao da imaju 1,5 planeta na raspolaganju. Prosek za Evropsku uniju je 2,7 planeta.

Prvih 10 zemalja sa najvećim ekološkim otiskom po osobi su Katar, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Danska, Sjedinjene Američke Države, Belgija, Australija, Kanada, Holandija i Irska.

Ipak, prema Globalnom Indexu, najveći gubitak biodiverziteta od 1970. godine zabeležen je u manje razvijenim zemljama, što ukazuje na činjenicu da najsiromašnije i najranjivije zemlje ispaštaju zbog životnog stila stanovnika razvijenih zemalja. Smanjenje biokapaciteta (biološki kapacitet određenog regiona da regeneriše resurse) određene zemlje dovešće do toga da ta zemlja mora da uvozi neophodne resurse iz ekosistema drugih zemalja – potencionalno na dugoročnu štetu tih zemalja.

Autor: Economy.rs