Teslio

Prehlada je zapaljenje gornjih disajnih puteva, uzrokovana virusnom infekcijom. Obična prehlada je verovatno bolest koja se, kod ljudi širom sveta, najčešće pojavljuje. Više od 200 različitih virusa uzrokuje prehladu a rinovirusi (eng. rhinoviruses) i koronavirusi (eng. coronaviruses) su „krivci”u 25 do 60 odsto slučajeva. Rinovirusne infekcije se često javljaju tokom jesenjih i prolećnih sezona, dok je koronavirus uobičajen tokom zime. 



Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Država procenjuje da se preko 425 miliona prehlada i gripa javi godišnje u Sjedinjenim Državama, što za posledicu ima vrednost od 2,5 milijardi u izgubljenim školskim i danima na poslu, kao i medicinskih troškova.Prosečna osoba ima dve ili tri disajne infekcije u godini. Mala deca oboljevaju šest do sedam puta godišnje.

Kako neko „uhvati” prehladu?
Iako je još uvek stvar rasprava, rast dokaza nagoveštava da su, bar među odraslima, virusi prehlade preneseni sa osobe na osobu primarno putem udisanja nosem i disajnim putevima (drugim rečima - širenje vazduhom). Virusi mogu da budu preneseni direktnim kontaktom sa vlažnim nosnim sekretom ali se ovo retko dešava, osim možda u okruženju kao što su centri za dnevno zbrinjavanje. Ozbiljnije prehlade prenose viruse mnogo brže, nego one manje ozbiljne,zato što je veća količina virusa prenesena vazduhom putem kašlja i kijavice. Stoga, da bi se usporilo prenošenje virusa prehlade, kašalj, kijanje i „izduvavanje nosa”,treba da budu „pokriveni” čistim ili vlažnim maramicama. Isto tako je veoma dobra ideja „sprati” viruse sa ruku sapunom i vodom i dezinfikovati sopstveno okruženje. 

Vlažno, hladno ili loše vreme ne povećava rizik od  dobijanja prehlade. Po rečima većine istraživača prehlade, hladno i loše veme jednostavno stavlja ljude zajedno unutra, što dovodi do više kontakata od jedne osobe ka drugoj.

Lečenje prehlade 
Lekari se često šale da prehlada traje sedam dana bez lečenja, a nedelju dana sa njim. Većina lekova koji se uzimaju bez recepta, uključujući antihistamine (eng. antihistamine – termin antihistaminik se odnosi na antagoniste H1 receptora, koji su uključeni u različite inflamotorne i alergijske mehanizme) i dekongenstante (eng. decongestants – sprečavaju upalu i oticanje sluznice nosa), lekove za kašalj i analgetike (eng. analgesic – bilo koji iz raznovrsne grupe lekova koji se koriste da otklone bol), pružaju samo privremeno oslobađanje od simptoma. Ti lekovi mogu da učine da neko oseća olakšanje, dok se imuni sistem tela priprema za borbu protiv infekcije. Da bi se oslobodili prehlade, imuni sistem mora da proizvede dovoljno  antitela da bi uklonio viruse, proces koji traje tri do četiri dana. Antibiotici (eng. antibiotic) koji se bore protiv bakterija, nemaju vrednost u lečenju lake, uobičajne prehlade, koja je uzrokovana virusom.  Čak ni stari način lečenja koji je u pripravnosti - inhalacija, ima male ili nikakve korisne efekte na simptome prehlade. 
Po mnogim istraživačima, vitamin C ne sprečava prehladu ali može neznatno da smanji ozbiljnost i dužinu trajanja simptoma. Odmaranje, uzimanje puno toplih napitaka i traženje olakšanja u „over-the-counter” lekovima (eng. - over-the-counter (OTC) drug -  lek za koji nije potreban lekarski recept) je i dalje jedino što može da se uradi u lečenju većine prehlada.

Održavanja imunog sistema u dobrom stanju
Da li će neko dobiti prehladu, posle ulaska dovoljnog broga virusa u telo, zavisi od puno faktora koji utiču na imuni system. Starenje, pušenje, mentalni stress, slaba ishrana i nedostatak sna, svi su oni povezani sa smanjenjem imunih funkcija i povećanog rizika od infekcije.

Na osnovu trenutnih saznanja, dobra imunološka funkcija može da bude održana ishranom po osnovu dobro uravnotežene dijete, održavanjem životnog stresa na minimum, izbegavanjem hroničnog umora i obezbeđivanjem odgovarajućeg sna. Tokom perioda unošenja veoma niskog broja kalorija i brzog gubitka težine, imune funkcije su potisnute, tako da gubitak težine treba da bude postepen da bi se održao dobar imunitet. 

Mogu li da hodam svakog dana, da bi držao prehladu podalje?
Ljudi koji vežbaju prijavljuju manje prehlada, nego oni koji su istovetni njima ali su neaktivni. Na primer, jedno nedavno istraživanje otkrilo je da je 61% od 700 rekreativnih trkača prijavilo manje prehlada od kada su počeli da trče, dok je samo 4% osetilo da ih ima više. U drugom istraživanju, od 170 iskusnih trkača, koji su trenirali po 12 godina, 90% je prijavilo da se oni definitivno ili uglavnom slažu sa izjavom da „retko budu bolesni”. 

Da bi naučno proverili ovo verovanje, dve dobro kontrolisane studije sa mlađim i starijim ženama su izvedene. U obe studije, prva - žene iz grupe za vežbanje hodale su brzo 35-45 minuta, pet dana u nedelji, 12 do 15 nedelja, druga - sa kontrolnom grupom koja je ostala fizički neaktivna. Rezultati su se kretali u istom pravcu, kao što su prijavljeni i od fitnes pristalica – oni koji su šetali imali su otprilike polovinu dana manje sa simptomima prehlade u odnosu na sedentarnu kontrolnu grupu. 

Ostala istraživanja su pokazala da se tokom umerenog vežbanja javlja nekoliko pozitivnih promena u imunom sistemu. Iako se imuni sistem vrlo brzo vraća u nivo od pre početka vežbanja, pošto je period vežbanja završen, gledano dugoročno,svaki period predstavlja podizanje vrednosti (eng. boost) koji izgleda da smanjuje rizik od infekcija.

Može li previše vežbanja da smeta?
Među elitnim atletičarima i njihovim trenerima, uobičajno je shvatanje da naporno vežbanje smanjuje otpornost na prehlade. Tokom zimskih i letnjih olimpijskih igara, lekari izveštavaju da „gornji disajni putevi vrve od infekcija“ i da su „infekcije najiritirajuće nevolje kod atletičara“. 

Kako bi se proverilo da li su te prijavljene anegdote tačne, 2.311 trkača maratona, koji su trčali maraton u Los Anđelosu 1987, bili su proučeni. Tokom nedelje koja je usledila posle trke, jedan od sedam trkača se razboleo, što je oko petina trkača koji su za to trenirali ali nisu trčali maraton. Tokom dvomesečnog perioda pre trke, trkači koji su prelazili više od 96,5 kilometara nedeljno, duplirali su svoje šanse za oboljevanjem u poređenju sa onima koji su prelazili manje od 32 kilometra nedeljno. Istraživači u Južnoj Africi su takođe potvrdili da je posle napora tipa maraton, rizikod oboljenja kod trkača povećan. 

Imuni sistem trkača maratona je proučavan u laboratorijskim uslovima, 2-3 sata pre i posle trčanja. Javlja se veliki pad imunoloških funkcija i traje najmanje 6 do 9 sati. Nekoliko imunologa vežbanja veruje da to dozvoljava virusima da se šire i dobiju uporište.  

Odmor ili vežbanje kada smo bolesni?
Većina kliničkih stručnjaka u oblasti imunologije preporučuje:
•    Ako neko ima simptome obične prehlade (na primer, curenje nosa i bol u grlu bez groznice ili uobičajnih telesnih teskoba i bolova) intezivno treniranje može se bezbedno nastaviti nekoliko dana posle prestanka simptoma.
•    Blago vežbanje,koje ide ka umerenom (na primer, hodanje) ne deluje štetno kada ste oboleli od obične prehlade. U dve studije, koriščenjem spreja za nos na rinovirusu, koji vodi ka uobičajnim simptomima prehlade, ispitanici su bili u mogućnosti da se bave vežbanjem tokom trajanja bolesti, bez bilo kakvih negativnih efekata na ozbiljnost simptoma ili odlike veština. 
•    Sa simptomima ozbiljne groznice, krajnjeg zamora, bolova u mišićima i oteklim limfnim žlezdama, trebalo bi da se dopusti da prođu 2 do 4 nedelje pre nastavka intenzivnih treninga. 
•    U globalu, ako simptomi idu u pravcu od vrata na gore, čak se i neki istraživači slažu, umereno vežbanje je verovatno prihvatljivo i korisno,dok su odmor u krevetu i postepen napredak ka normalnim treninzima preporučeni kada je bolest sistemska (eng. systemic illness -bolest bilo kog bitnog organa u telu ili stanje koje na kraju zahvata čitavo telo).Ako su u nedoumici u vezi tipa zarazne bolesti, pojedinci bi trebalo da konsultuju lekara. 

Praktične primene
Premda je potrebno još istraživanja, Američki koledž sportske medicine (ACSM) podržava viđenje da umerena fizička aktivnost (30 minuta na dan u većini, ako ne i svim danima u nedelji), deluje manje stresno na imuni sistem, nego kada je u pitanju duže i naporno vežbanje. Redovno i umereno vežbanje smanjuje rizik respiratornih infekcija, nalaz koji je dosledan sa prethodnim izveštajima Američkog koledža sportske medicine (ACSM), podstiče ljude da umereno vežbaju u cilju poboljšanja zdravlja i sprečavanja pojave bolesti. 

Atletičari, koji moraji naporno da treniraju za takmičenja, mogu da smanje rizik od pojava disajnih infekcija, sledeći uputstva koja su nabrojana u ovom izveštaju, kako bi održali imuni sistem u dobrom stanju. 

Napisano od strane Dejvida C. Nejmana, lekara opšte medicine (eng. Dr. P.H – Doctor of Public Health), predsedavajući u članstvu Američkog koledža sportske medicine (eng. FACSM - Fellow of the American College of Sports Medicine); Toma Vejdnera, doktora filozofije i Eliota Dika, doktora filozofije. 

Sa engleskog preveo: Aritonović Ivan
link>>

Preuzeto sa: http://besplatansport.com