Teslio

Evropski model socijalne države mora se promeniti i prilagoditi, inače će ga razoriti dužnička kriza i mere štednje koje su posledica krize.

Bude li taj model razoren, velik broj ljudi otići će ispod linije siromaštva i neki će se čak naći u trajnom siromaštvu iz kojeg će im biti teško izvući se do kraja života.

Taj i drugi slični, podjednako crni zaključci proizilaze iz opsežnog pregleda zaposlenosti i socijalnog stanja u EU u 2012., koji je, na gotovo 500 stranica, objavila Evropska komisija.

– Socijalno stanje u EU je zabrinjavajuće. Nezaposlenost je dosegla nivoe kakve nismo zabeležili u gotovo dve decenije. Prihodi domaćinstava padaju, a opasnost od siromaštva i isključenosti iz društva neprestano raste, kaže evropski poverenik Laslo Andor, koji je predstavio ovaj godišnji pregled.

Dokument ne propisuje rešenja pa tako i ne kaže kako da se prilagodi evropski model socijalne države (autori samo kažu da to treba učiniti “na različite načine u različitim državama”), ali daje gomilu podataka koje zatim pomno analizira i na površinu izvire slika Evropske unije koja je u 2012. iz loše privredne i socijalne situacije prešla u još goru. “Grupe kojima preti trajno siromaštvo mlade su odrasle osobe, neaktivne ili nezaposlene žene, samohrane majke, stariji radno sposobni građani koji su prestali raditi...”, navodi se u analizi.

Iako se ne analizira Srbija, već samo punopravne članice EU, jasno je da u mnogim evropskim zemljama postoji opasnost da ljudi iz navedenih grupa koji dobiju otkaz u vreme krize nikad više ne nađu put natrag na tržište rada, već da ostatak života provedu u trajnoj bedi i nemaštini.

Ali dok Evropljani u nekim zemljama (Bugarska, Grčka, Italija...) padaju ispod granice siromaštva i ne uspevaju se dovoljno brzo i u dovoljno velikom broju dignuti iznad te granice, u zemljama poput Austrije, Francuske i Velike Britanije ipak se događa drugačiji trend: onde je u 2012. velik broj ljudi pao ispod granice, ali velik broj ljudi se i popeo iznad granice siromaštva.

To govori da ne postoji jedan evropski model socijalne države, već više različitih, manje i više modela u više različitih zemalja. Neke zemlje nude socijalnu pomoć koja pomaže ljudima da se vrate na tržište rada i da ne ostanu isključeni iz društva. Druge zemlje imaju sisteme socijalne pomoći, ali oni nisu toliko fleksibilni i zemlje nisu toliko efikasne u uključivanju posrnulih građana natrag u produktivni deo društva.

Na puno raznih mikrotrendova vide se razlike između severa i juga Evrope, podela koja je svakim danom sve izraženija u vreme dužničke krize i visoke nezaposlenosti. Sve je izraženiji nesklad između zvanja i veština koje Evropljani stiču u obrazovnom sistemu pa onih zvanja i veština koje su potrebne tržištu rada.

U proseku, 15 posto građana EU previše je kvalifikovano, a 21 posto nedovoljno kvalifikovano za poslove koji se nude. To znači da je svaki treći Evropljanin u neskladu, a nesklad je posebno visok u mediteranskim članicama EU poput Grčke, Španije, Portugala, Italije... U tim zemljama mnogi mladi ljudi dolaze na radno mesto s previše teorijskog znanja, ali s premalo veština. Takva neusklađenost naučenog znanja i veština sa stvarnim potrebama tržišta rada utiče na privrednu konkurentnost, povećava nezaposlenost i stvara značajne privredne i socijalne troškove.

Economy.rs