Mi, roditelji, ne bi trebalo da upoređujemo svoje dete sa drugom decom, čak ni polazeći iz najboljih pobuda. Vaš mališan bi trebalo da uvek bude svestan da je on za vas najvoljenije, jedinstveno, neponovljivo biće i da njegova mama nema mnogo veze sa tuđom decom, bili oni dobri ili loši. „To je očigledno! To se podrazumeva!“ – reći će mnoge mame. Ne, za dete to uopšte nije očigledno!
Stalna upoređivanja sa drugom decom, naročito na njihovu štetu, podrivaju samouverenost deta, kao u njegovu veru u vaša osećanja. Zamislite samo kako biste se vi osećali kada bi vam vaš suprug stalno isticao kao primer ženu vašeg komšije, a šef – savesnijeg radnika!
Ali ne treba otići ni u suprotnu krajnost, govoreći stalno mališanu da je bolji od drugih. Jer, pre ili kasnije mit će biti uništen, pojaviće se školske ocene, sportski rezultati i drugi objektivni pokazatelji.
Zato je najbolje sasvim izbegavati poređenja, i u korist i na štetu svog deteta.
Ono mora da zna da njegova jedinstvenost i vrednost za vas ne zavise od konkretnih uspeha i neuspeha.
Takođe detetu ne treba kao primer isticati stariju braću i sestre. Razmišljajte sveobuhvatnije: zar su nam naši mališani nešto dužni? Zar je njihova obaveza da odgovaraju nekakvim obrascima? Ako i morate da pravite poređenja, onda poredite dete samo sa njim samim: „Juče si me jako obradovao, sve igračke si lepo složio. Hoćeš li i danas?
Autor: Jelisaveta Vilotić, školski psiholog
Izvor: http://www.mamaibeba.rs
Пријавите се да бисте објавили нови коментар
.