Teslio

U borbi za čitanost često se ne biraju sredstva, pa se danas zaista više nego ikada pitamo: Šta je uloga medija? Da nas(samo) informišu ili i zabave,  zavedu, šokiraju? I dokle se u tom hodu po „ivici noža“ ide?

Za mene, naslovnica o kojoj se danas brujalo nije ni strašna, ni grozna, niti razlog za toliku halabuku. O.k., malo je diskutabilno, mama doji skoro četvorodišnjaka, ali njene sise, njen izbor (ne i moj), čemu frka. Ali drugom logikom se izgleda vodio veoma tiražni Time,  za koji se ne može reći da je tabloid, od kojih smo navikli da na naslovnim stranama viđamo „šokatno, golo i krvavo“.

 

Time je  ovom naslovnicom poslao zanimljivu poruku i očigledno uspešno šokirao svoju publiku – gotovo je neverovatno da u vreme kad videti krv,  nasilje ili golu ženu u nepriličnoj pozi na naslovnim stranicama nije više šokantno, pravu lavinu reakcija i  komenatara (pozitivnih, ali mnogo više onih drugih) izazove naslovna strana na kojoj žena doji veće dete, skoro četvorogodišnjaka. Izgleda da je puritanska Amerika još jednom pokazala lice, a urednici Time-a „uboli“ u izboru cover story-ja.

Uz provokativan, i pomalo zlurad naslov – Da li ste dovoljno mama?  naslovna fotografija ide uz  priču o „Attachment parenting„  i navodnim ekstremima do kojih može da dovede. Reč je naime o  vaspitnom stilu koji je uveo i promovisao pedijatar dr Bil Sirs pre dvadesetak godina, a koji podrazumeva što bolje praćenje bebinih potreba i reagovanje na njih. Kao osnovni postulati ovakvog roditeljstva navode se: produženo dojenje (dokle beba/dete želi), kosliping  – spavanje u zajedničkom krevetu, i razne forme nošenja i držanja bebe uz sebe, najčešće u marami ili slingu.

Ovakvo ponašanje, reakcija na bolno prerano odvajanje majki i beba u savremenom otuđenom društvu, kult karijere i omalovažavanje roditeljstva, ima sve veći broj sledbenika, ali je i dalje za ogroman broj ljudi – too much (naročito u kulturama drugačijim od naše, gde je recimo ukorenjeno da deca prvih godina spavaju sa roditeljima a ni donekle produženo dojenje nije retkost).

Nažalost, „sporni“ članak dostupan je samo onima koji imaju pretplatu, ali na samom sajtu magazina Time dostupan je veći broj tekstova koji obrađuju temu „attachment parentinga“, kao i produženog dojenja. U jednom od njih je i kratak video klip novinarke koja je radila priču, iz kojeg se vidi  njihov ugao gledanja na stvari

Da li su urednici računali sa ovakvom lavinom komentara? Verovatno da jesu, jer ne bi temu postavili ovako – sa fotkom koja poručuje, hej ja sam savremena mama, i dojim svojeg skoro pa četvorogodišnjaka, i baš me briga. Ono što možda nisu (ili jesu) očekivali su mahom negativni komentari i  rekacije (pogledajte tviter statuse na primer, ili reakcije ne Fejsbuku ), čak i otvoreno neprijateljske i negativne.

Za mene, cela poenta naslovne strane je da – privuče pažnju – kaže  glavni urednik Tajma, Rik Stengl. To je to.

Dotakli su se teme, o kojoj svako, dojio ili ne, imao sise ili ne, ima svoje mišljenje.  Za dojenje se vezuju emocije, žene koje ne doje često imaju osećaj neuspeha, svi se prave pametni i puni su saveta, a produženo dojenje je u određenom smislu tabu. Što je ova naslovna strana pokazala, a i sam glavni urednik priznaje da je izgubio svaku sumnju treba li slika da bude na naslovnoj strani posle uredničkog kolegijuma koji nikako nije mogao da se završi od silnih rasprava i emocija koje su buknule.

S druge strane, pominje se da ovakav potez Time-a može da se ispostavi kao ekonomski loš, jer je naslovnica ipak „preko ivice (ma šta to značilo), pa da će se na kioscima naći na manje dostupnim mestima, i da će to na kraju uticati na prodati tiraž.  Videćemo narednih dana da li će taktika – šokirati i zaintrigirati, dati rezultate.

UPDATE:

Setih se još jedne šokantne naslovnice – da, svi mi znamo kako žene danas kasno rađaju, ali drugačije izgleda kad to vidimo, zar ne?

 


Gost bloger: http://piskaralo.com