Teslio

Loše mišljenje o PR službama imam još od onda kad su raznorazne firme višak kadra trpale u jednu kancelariju i na vrata kačile natpis PR služba. Kad sam prvi put naletela na to, ušla i pitala šta vam je ovo PR, rekli mi nešto kao – mi smo pablikrilejšns – pa šta radite? – i tu saznam da oni seckaju neke članke iz novina, odnosno da ne rade ništa, to jest, prave neki press kliping i lepe članke u neke ogromne imitacije starinskih foto albuma, i da pojma nemaju šta im je to pablikrilejšns. Bilo to tačno pre 12 godina.

Danas 12 godina kasnije, kad poznajem mnogo PR-ova, kad mi se ćerka sprema za isti posao, kad svaka firma, svaki splav, svaki restoran imaju svog PR-a, uskoro će valjda imati i svaki javni wc, i kad zbog Tetke moram malo PR-ovski da mislim, još uvek sam sluđena tim PR-ovskim zanatom.

Odmah da vam kažem, nisam naučila PR-ovski da mislim, ali naučiću, zato što to može da se nauči. Da ne pomislite da ja nešto hoću da se mešam tamo gde mi nije mesto, ne, neću, naučiću da bih najzad shvatila taj svet kako se ne bih više osećala kao budala kad razgovaram sa nekim od PR-ova. A osećam se često, samo zbog toga što svi vole da budu PR a ne znaju osnovno – da komuniciraju.

Pre nego što kažem šta je meni kao nekome kome se u zadnje vreme obraćaju razni PR-ovi nedopustivo, da kažem i ovo – imam tu sreću da sam upoznala tih nekoliko Pravih PR-ova, kojima skidam kapu zato što su mi pokazali kako svaka stvar ima dva lica – jedno koje se posmatra iz ugla onoga ko „kupuje“ i jedno koje se posmatra iz ugla onoga  ko „prodaje“.

Pošto sam ja bila samo neko ko kupuje, prosto mi je fascinantno to otkriće da sad mogu da provalim šta kupujem, od informacije do robe, samo ako malo obratim pažnju.

Elem, od kako imam Tetku, svaki čas mi se obraća neko od PR-ova u ime svoje firme. Sa svakakvim predlozima. Sve u cilju da meni sutra bude dobro, tako da ponekad pomislim da su PR službe humanitarne organizacije iako znam da nisu.

Pošto ja ovako još PR neuka kapiram da je suština PR-a odnos sa javnošću radi postizanja cilja, odnosno krojenje, kreiranje i „šivenje“ javnog mnjenja u odnosu na ono što „prodajete“ – uslugu, robu, informaciju, šta god, vrlo često se pitam znaju li u određenim firmama kako se njihovi PR-ovi obraćaju potencijalnim klijentima i saradnicima. Par puta sam potpuno besna htela da pišem nekim firmama pa odustala jer shvatam da većina firmi ima tu PR službu zato što je moderno i da ni sami nemaju pojma šta PR treba da radi. Hoćete da mi prodate, šta god, onda morate to da uradite da ne osetim da sam kupila.

Ako neko od vas PR-ova čita ovaj tekst, recite mi, da li je normalno, u skladu sa PR poslom da mi neko ko se ispod mejla potpiše kao PR menadžer neke firme, da predlog da ja dam predlog o saradnji, da mi napiše da nešto planiraju ali da nisu baš sigurni šta, i da se prema meni ponašaju kao da sam njihovo mesto za besplatnu reklamu bez da kasnije kažu bar hvala. Ovo je ugrubo.

Skoro sam dobila ono čuveno „saopštenje za javnost“ (jedno od mnogih) i potpuno sluđena, lepo vidim da je to čista reklama a ne saopštenje, obratim se jednom PRijatelju za objašnjenje (hvaljen bio) i saznam da to jeste reklama a ne saopštenje.

Da vam pojasnim, radi se o tome da je firma imala događaj, lepo se proveli reklamirajući svoje proizvode na manekenkama a onda razaslali okolo saopštenje gde to njihovo može da se kupi. Dva puta, pre ovoga, objavila sam ta njihova saopštenja reklame i oba puta im poslala link do vesti. Možda nije običaj u PR svetu, ali me ne interesuje, spada u dobru komunikaciju i lepo vaspitanje, nijednom ne napisaše jedno obično hvala. Pa izvin’te, ne može više. Hoćete reklamu – platite! Hoćete saopštenje za javnost – naučite da ga pišete ili pozovite nas, imamo mi ko će to odraditi.

Drugi slučaj – dobijem predlog za saradnju. Opet se obratim Prijatelju, on se malo začudi i kaže – pa ne može to tako, reci ti njima to i to. Ja odaslala sitnu knjigu po savetima PRijatelja. Nikad mi ne odgovoriše, čak ni – ne, nama to ne odgovara. Nedopustivo.

Na kraju, savet firmama – džaba vama PR službe sa priučenim PR menadžerima. PR menadžer mora da zna a ne da natuca posao koji radi, nije dobro za firmu.

Živimo u svetu PR-a, sve je PR, da bi mogli da plivate u tom svetu, morate naučiti da plivate a ne da plutate.

Pošaljite svoju lepu devojčicu na visokim štiklicama, kad već mislite da je PR lepa devojčica sa dugim trepuškama, na obuku. Uplatite joj master. Ili neku privatnu akademiju. Isplati se, mada znam da firme ne vole da ulažu u svoje zaposlene, em mogu da im pobegnu na neko bolje mesto, em svoje „kupce“ ne tretiraju kao sastavni deo svog poslovanja, nažalost, jer bez „kupaca“ onoga što radite vi ne postojite.

Ili jednostavno rasformirajte te svoje PR službe i angažujte agencije.

Vidite šta vam se više isplati.


Autor: Mahlat