Sve što treba da znate o antioksidantima
Da li treba da uzimate vitamin E? Šta je najbolji izvor C vitamina i šta su uopšte antiokisdanti? Evo odgovora.
"Neverovatno", "čudesno", "spasava život"... sve se ovo može pročitati na temu jedinjenja koje jednim imenom zovemo antioskidanti. Mnoge naučne studije sprovedene od strane relevantnih institucija pokazale su da antioksidanti zaista "čuda čine" kad je reč o neutralisanju dejstva slobodnih radikala, koji oštećuju ćelije i time otvaraju put raznim tegobama i bolestima, od bora i slabijeg pamćenja do kardiovaskularnih oboljenja i kancera.
Ubrzo su svi poludeli za zelenim čajem, a vitamin E počeo je da se "guta" kao bombone. Onda su istraživanja nastavljena, i pokazalo se da antioksidanti nisu baš tako čudotvorni. Jedna studija je pokazala da vitamin E nema nikakvog uticaja na razvoj kardiovaskularnih bolesti, iako su raniji rezultati pokazivali da je on možda moćno oružje protiv problema sa srcem, dok se za beta-karoten ispostavilo da u velikim dozama može kod pojedinih osoba zapravo povisiti rizik od raka pluća, umesto da ga umanji...
Kako zaista stoje stvari sa antioksidantima?
Vitamin C sasvim je bezbedan u preporučenim dozama. Istraživanje sprovedeno prošle godine u Velikoj Britaniji pokazalo je da su osobe koje unose dovoljno vitamina C izložene znatno nižem riziku od kardiovaskularnih bolesti i nekih tipova raka, od onih kojima ovaj vitamin nedostaje. Osim toga, redovno uzimanje vitamina C za trećinu snižava rizik od razvoja katarakte.
Dobar izvor vitamina C su južno voće, kupus i karfiol, na primer.
Da li vitamin E zaista štiti od kardiovaskularnih bolesti još nije utvrđeno. Rezultati istraživanja pokazuju da izgleda ne pomaže ljudima koji već imaju tih problema, ali da može da bude od koristi ako se sa uzimanjem počne preventivno, pre nego što se problemi, u vidu recimo povišenog holesterola koji može da dovede do zapušavanja arterija, pojave.
Vitamin E "čuva" i mozak, podstičući cirkulaciju krvi, što je važno za prevenciju Alchajmerove bolesti. Osim toga, istraživanja pokazuju da smanjuje i rizik od raka debelog creva.
Dobar izvor vitamina E su nerafinisana biljna ulja (ulje pšeničnih klica,soje, suncokreta), integralne žitarice, koštunjavo voće, šargarepa, kesten.
Selen štiti od različitih tipova kancera, a istraživanja su pokazala da je naročito efikasan kada je reč o raku pluća. Osobe koje u krvi imaju visok nivo selena izložene su za 50 odsto nižem riziku od ove bolesti od onih kojima nedostaje selen. Selen smanjuje i rizik od astme, a naučnici kažu da je objašnjenje najverovatnije to što je uzimanje selena dobra prevencija protiv zapaljenja disajnih puteva. Dobar izvor selena su brokoli, tunjevina, piletina, mleko, kao i brazilski orah na primer.
Flavonoidi su polifenoli veoma zastupljeni u plodovima, povrću i u nekim biljkama. Dobar izvor flavonoida su crno vino, crni i zeleni čaj, jabuke, origano, grožđe, crna čokolada, borovnice, heljda... Studije pokazuju da flavonoidi štite od kardiovaskularnih bolesti, smanjuju rizik od raka i osteoporoze, a utvrđeno je i da imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo.
Karotenoidi su zajedničko ime za žuti, narandžasti i crveni pigment u voću i povrću. Najpoznatiji je beta-karoten, ali su za zdravlje organizma jednako važni i alfa-karoten, likopen, lutein... Istraživanja pokazuju da karotenoidi smanjuj rizik od raka, naročito raka dojke i jajnika. Likopen štiti od kardiovaskularnih bolesti, a lutein je dobar i za vid.
Alfa-karotenom bogate su šargarepa i bundeva, likopena ima u crvenom voću i povrću, naročito u paradajzu, crvenoj paprici i lubenici, dok luteina najviše ima u tamnozelenom povrću, prenosi portal "Šajn".
Mondo.rs
Пријавите се да бисте објавили нови коментар