Teslio

KAO što se sve promenilo, tako su se u Srbiji promenili i razlozi za razvod braka. Osim što je iz godine u godinu njihov broj sve veći, i spektar uzroka zbog kojih jedna porodica upada u krizu sve je složeniji. Ključne su, ipak, promene uloga žene i muškarca u društvu. Iskustva bračnih savetovališta pokazuju da siromaštvo i kriza podstiču svađe, ali njih gotovo niko više ne navodi kao okidač za razlaz.

- Supružnici danas kao razloge za razvod navode neispunjena očekivanja i insistiraju na zadovoljstvu zbog zajedničkog života i seksualne aktivnosti. Nezadovoljstvo je obostrano zbog veće radne angažovanosti van kuće, a povećana je i emancipovanost i ekonomska samostalnost žena - kažu u Savetovalištu za brak i porodicu u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu.

Ali, prioriteti jačeg i nežnijeg pola su različiti. "One" kao razloge za "fajront" najčešće navode: nedostatak bliskosti, probleme u komunikaciji sa partnerom, njegovo konzumiranje droge i različite oblike nasilja.

"Oni" navode to da ih supruge više ne poštuju. Na rang-listi razloga za razvod visoko su kotirani i preljuba, preterano mešanje u život njenih roditelja i promene koje su se kod voljene osobe dogodile (ima veću potrebu za nezavisnošću i individualnošću).

Tradicionalni obrazac patrijarhalnog sistema vrednosti, kažu u Savetovalištu, propisivao je podelu uloga u porodici, po kojoj se znalo šta radi žena, a šta muškarac. Danas su žene ekonomski nezavisnije, samostalnije i mogu da budu ravnopravne u odnosu. Raspored uloga se menja, pa se očekuje i da se poslovi u kući i oko vaspitanja dece podele. Žene hoće da zadovoljavaju potrebe i mimo porodičnih i partnerskih.

Ova emancipacija najbolje se vidi iz podataka Republičkog zavoda za statistiku, koji pokazuju da je od 2009. godine, recimo, izjednačen broj žena i muškaraca koji su doktorirali. Tako dame čine 44 odsto svih doktora nauka, magistara i specijalista među nastavnicima i saradnicima na visokim školama i fakultetima.

PODACI Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se žene najčešće razvode između 30. i 34. godine (lane 1.701), a muškarci između 35. i 39. (lane 1.607). Ali, ljudi se razvode i u poznom dobu, pa čak ni strah od bolesti ili smrti ne može u tome da ih spreči. Tako se u 2011. razvelo 1.088 muškaraca i 690 žena starijih od 55.

- Zadovoljavanje ličnih potreba supružnika mogu da budu razlozi za sukob, nerazumevanje i odluku o razvodu. Žene sve ređe pristaju na tradicionalne uloge: da se muškarac sve pita, da donosi samostalno odluke, da ona treba da se bavi kućom i decom, a on zarađuje novac - konstatuju u beogradskom Savetovalištu.

Pošto se modeli vrednosti menjaju, od svakog konkretnog para zavisi koliko će biti spreman da traga za nekim novim načinom porodičnog funkcionisanja.

I u Savetovalištu za brak i porodicu "Zora", pri novosadskom Centru za socijalni rad, slažu se da su kod razlaza primarni problemi u komunikaciji, nasilje, ljubomora, preljuba, alkoholizam i nedovoljno definisani odnosi prema primarnim porodicama:

- Ekonomska kriza doprinela je da neki uobičajeni partnerski problemi budu intenzivirani. Od ukupnog broja klijenata koji nam se obraćaju za pomoć, oko 56 odsto, 450 klijenata, dolazi zbog bračnih problema - kažu u ovoj instituciji.

Inače, 78 odsto muškaraca i 81 odsto žena u našoj zemlji živi u braku ili zajednici. Od toga, trećina bez dece, a polovina sa najmlađim detetom starim do 17 godina. Sve je više i vanbračnih mališana, pa je tako na 1.000 živorođenih, vanbračnih beba čak 239, ili svaka četvrta!

U poslednje tri decenije konstantan je i pad zaključenih brakova, pa ih danas ima za trećinu manje nego 1980. Ali je zato broj razvoda samo u poslednje dve godine porastao sa 6.644 u 2010. na 8.251 lane. Žene su prilikom razlaza prosečno stare 39, a muškarci 43 godine.

Došli smo do toga da se u proseku svaki četvrti (ranije bio svaki osmi) brak završi prekidom, i to sve češće u prve četiri godine. Prevedeno na jezik statistike, na 1.000 zaključenih, razvede se svaki 230. brak. U Beogradskom regionu to je svaki 257, a u južnoj i istočnoj Srbiji 213. Najmanja stopa razvoda je u Šumadiji - 193.

Economy.rs