Teslio

Duži periodi lagane fizičke aktivnosti bolji su za organizam i opšte zdravstveno stanje od intenzivnih treninga. Fizička aktivnost niskog intenziteta, poput šetnje na primer, zdravija je od intenzivnog vežbanja, jer poboljšava osetljivost organizma na insulin i efikasnije reguliše nivo masnoća u krvi, koji su među glavnim faktorima rizika za dijabetes i kardiovaskularne bolesti.

Dakle, ako ste se upravo vratili iz teretane, nemojte se "zakucati" za fotelju, ili bar ne zadugo.

Istraživači sa Univerziteta u Mastrihtu sproveli su eksperiment tokom kojeg je 18 ispitanika starosti između 19 i 24 godine bilo podeljeno u tri grupe. Prva grupa sedela je 14 sati ne radeći ništa, druga grupa odmarala se 13 sati, ali je sat vremena intenzivno vežbala pod nadzorom instruktora, dok su se ispitanici iz treće grupe odmarali šest sati, četiri sata šetali i dva sata proveli stojeći.

Utvrđeno je da su nivoi holesterola i lipida u krvi bili značajno bolji kod ispitanika koji su duži period proveli baveći se fizičkom aktivnošču, bez obzira na činjenicu da su utrošili istu količinu energije kao oni koji su intenzivno vežbali sat vremena, navodi se u studiji objavljenoj u stručnom časopisu PLOS ONE.

"Sat intenzivnog vežbanja dnevno ne može da nadoknadi duge periode fizičke neaktivnosti odnosno činjenicu da se ostatak vremena provede u sedećem položaju, i nema toliko značajan uticaj na osetljivost organizma na insulin i nivo masnoća u krvi", kaže dr Hans Zavelberg sa Univerziteta u Mastrihtu. "Ali, ako se umesto toga bavimo aktivnostima koje su nižeg intenziteta, poput šetnje, ali u nešto dužem trajanju, ovi parametri značajno se poboljšavaju."

Mondo.rs