Teslio

Društvene mreže mogu da budu veoma moćno “oružje” u rukama. Ove godine to moćno “oružje” su u velikoj meri koristile političke partije u svojim predizbornim kampanjama. U kojoj meri, na koji način, koliko se to nama svidelo ili ne, više nije ni bitno. Izbori su pred nama.

Neću da kažem da su ovi izbori najvažniji, jer svaki izbori su veoma važni. Na njima se iskazuje naša volja, određuje put kojim ćemo da idemo i sa kim ćemo da idemo.

Partije su vodile  kampanju na način za koji su mislili da je najbolji. Većina nas, koji društvene mreže koristi duži period, veoma dobro zna da, uzmemo li na neki način učešće u kampanji, pa makar to bilo i samo tvitom, dva, jednim komentarom ili tekstom, moramo da budemo korektni i nadasve iskreni i tako smo se i ponašali. Kategorizacija ne donosi nikom ništa dobro. Ona najviše govori o nama samima.

 

Iskren dijalog je osnovna strategija demokratije i zato želim da i ovim tekstom, kao i svakim do sada, potpuno iskreno i jasno iskažem svoj stav, uverenje, želje i verovanja.

Na život ne gledamo svi istim očima. Veoma često nas vode emocije, a ne razum. U ovom momentu to nije dobro. U ovom momentu moramo više nego ikada da budemo veoma realni.

Otvorimo oči. Prestanimo samo da govorimo da se ništa nije promenilo. Mnogo toga se promenilo i svi mi to vidimo. Jedino neko hoće to da prizna, a neko ne. Ne želi iz nekog svog ličnog razloga, jer tako mu u ovom momentu više odgovara. Očekivanja koja imamo sami smo stvorili u svojoj glavi. Ne političari svojim obećanjima, nego mi sami. Zato se zamislimo. Da li su naša očekivanja, nakon svih teških godina i sadašnje svetske situacije bile realne? Da li je moglo više, koliko i šta? Da li smo i sami mogli nešto svojim radom da doprinesemo tim promenama, ili samo sedimo, čekamo, kukamo i kritikujemo?

Nikom nije lako danas u Srbiji. To je činjenica. Ali isto tako je činjenica i da je mnogo lakše i sigurnije nego pre 10 godina. Pogledajmo samo broj kola, pogledajmo kafiće i restorane. Da ne nabrajam dalje, jer sve drugo smo već slušali u kampanji od mnogih političara, na ovaj ili onaj način.

Malo je novih radnih mesta, kažete. Ja vam kažem, da, u pravu ste. Jedno takvo radno mesto i sama moram da “pronađem” kako bih eventualno jednog dana imala neku svoju penzijicu i kako ne bi pala na teret svog deteta ili države. U ovom momentu radim, ali svega još 10 meseci. Zamenjujem trudnicu i ne postoji šansa da ostanem u istom preduzeću. Jeste malo je, ali za nova radna mesta su nam neophodne investicije!

Svesna sam da se investicije koje će da stvore mogućnost za otvaranje novih radnih mesta ne pojavljuju na volšeban način. Da bi neko investirao, pa bez obzira ko to bio, taj neko mora da ima pre svega sigurnost. Zato je potrebno da razmislimo, koja politička opcija nam daje tu sigurnost.  Ona koja je na pravom, jasnom, realnom putu, ili ona za koju nikad ne možemo da znamo kojim stranputicama će da nas vodi. Zato je potrebno da razmislimo koja politička partija ima doslednu politiku, a čija se politika menja u zavisnosti od ličnih sebičnih ciljeva lidera tih partija.

Promene, reforme nisu jednostavne i bezbolne. Svi to znamo, samo neko to priznaje neko ne. Te promene ne mogu da budu ako idemo malo levo, malo desno, ako krenemo jedan korak napred, pa se osvrćemo, pa se iz nesigurnosti  ili ne znanja vratimo tri koraka unazad. Dva levo, dva desno igram samo u kolu. U životu želim da idem samo jasnim i sigurnim putem, putem napred. Za drugo nemam vremena!

Tim putem neću da nastavim ako precrtam glasački listić.  Zašto?  Pa jednostavno, jer i precrtavanjem  moj glas nekome ide, a samim tim šta postižem? Moj glas nije moja volja. Uzima se i raspoređuje. E pa ja ne dam da se moj glas raspoređuje po nahođenju ne znam koga. Moj glas dajem onom kome ja hoću, jer ja imam izbor.

Tim putem neću da nastavim ako poverujem u bajke i čarobne štapiće. Potpuno sam svesna da mora da prođe još dosta godina kako bi se sve stvari u mojoj zemlji dovele u red. Sve ono što se decenijama urušavalo a ne gradilo, sve ono što je godinama išlo unazad, a ne unapred ne može za par godina da se izbriše . Potpuno sam svesna i da će sve te promene i reforme za mnoge biti veoma bolne. I potpuno sam svesna da svi moramo da doprinesemo tim reformama. Svako na svoj način.

Tim putem neću da nastavim ako nisam svesna da samo sigurna Srbija može da bude poštovana u svetu i garant novim investicijama.

Zato svoj glas dajem demokratskim vrednostima, politici jake i stabilne Srbije, evropske Srbije. Svoj glas dajem jasnoj viziji razvoja društva, jer ne želim nove strahove od neizvesne budućnosti.

Zato svoj glas dajem za put u jasnu i sigurnu izvesnost. Jasan i siguran put je put razvoja, investicija, novih radnih mesta, a ne puta stranputice. Ne želim da tumaram, već da idem sigurnim korakom u bolju budućnost, jer želim da živim kao i svi drugi ljudi u Evropi!

Autor: http://www.verkic.rs