Teslio

Dugujem vam jedno veliko izvinjenje za sve prozivke da se neodgovorno ponašate prema javnosti.

Oprostite!

Uvek sam mislila da ste neodgovorni što ne pokrećete pitanje raznoraznih afera i nedopustivih pojava u ovoj zemlji, bez obzira što znam da može da vas košta i posla i glave.

Danas sam na sopstvenoj koži osetila kako izgleda kad nečija luda glava utripuje da joj je jedini problem ono što je neko napisao, a on se u tom pisanju našao iako nije pomenut, iako pišući vi i ne znate da taj neko postoji.

Blogujući, ukazala sam na mali milion društvenih problema, i uvek sam potencirala pojavu i problem, jer pojave nikada nisu usamljene, nikada nikoga po imenu. Živim po sopstvenoj veri da nikome ne nanesem zlo, čak ni onome ko „zlo“ nanosi. I tako, blogujući, glupavo sam se nadala da će neko staviti prst na čelo i razmisliti o svojim postupcima.

Oplela sam na ovom blogu po svakom političaru koji me je „bocnuo“ u oko, držeći se onoga da je sve što je javno objavljeno podložno i kritici. I nikada, ni od jednog političara nisam doživela neprijatnost. Ili zbog toga što sam mala blogerka čiji glas nije važan, ili zbog toga što su i sami svesni toga da rade posao koji mora biti kritikovan.

Danas sam potpuno shvatila ono što dugo tinja u meni, da su političari, koliko god narod mislio da su najveće zlo ove zemlje, ipak benigna pojava.

Zloćudna pojava ovog društva su ipak oni nevidljivi, koji se kriju iza političara, prozivaju ih za neodgovornost, krađe, zloupotrebe, greške, dok rade mnogo, mnogo gore. E, takve ja osluškujem i često o njima pišem, nesvesna toga da diram u osinje gnezdo.

I tako mi se danas oko glave motaju osice. Ljute.

Nisam uplašena ali saosećam sa vama. Duboko razočarana ovim što se dešava i time da su mi iluzije konačno prsle kao mehur od sapunice. I da je ono što je navodno najtransparentnije u stvari najzamagljenije.

Svet a naročito Srbija neće postati bolje mesto ako vi ili ja, ili bilo ko treći, ukazujemo na nedopustive stvari. Svet će i dalje živeti po nepisanim pravilima onih „koji se bogu ne mole“, koje ne vidimo na televiziji, u novinskim člancima, koji imaju svoje tronove sa kojih mogu da pljuju na one koji im smetaju i remete im ustaljen, pokvaren, zao sistem kojim vladaju.

Zato vam se izvinjavam za sve one prozivke što pišete roze, o pevaljkama i nekim marginalnim likovima, nisam imala razumevanja.

Javnost ne zaslužuje bolje. To bi previše bolelo.

Slobodu štampe zaslužuju samo oni koji su toliko hrabri da se suoče sa svojim glupostima. Toga u ovoj zemlji nema.

Srbija će se još dugo, vrlo dugo koprcati u blatu u koje je upala. Ne zbog vlasti, ne zbog političara, već zbog naroda koji se toliko iskvario da to nikakvi zakoni, apeli, pisanja, ne mogu da promene.

Neka je Srbija ovakva. Pa ko se kako snađe.

Džaba sam krečila. Još uvek postoje oni koji prstom obrišu dupe i isprljaju čist zid. Nažalost. 


Autor: Mahlat - www.mahlat.rs