Teslio

Živećemo lošije da bismo preživeliSrbija ove godine mora da se zaduži 2,5 milijardi evra kako bi finansirala deficit i dospele obaveze, odnosno glavnicu i kamate po osnovu ranijih zaduživanja. Izlaz je, prema tvrdnji Fiskalnog saveta, u štednji, smanjenju svih troškova i izmenama poreskog sistema.

Ako se ne zaustavi sadašnje trošenje, nove kredite bez kojih Srbija ne može nećemo dobiti, a bez njih državi preti kolaps.

- Para za ovoliko trošenje jednostavno nema, minus u budžetu je ogroman i iznad mogućnosti i preti kriza javnog duga. Prioritet buduće vlade je restrukturiranje celokupnog javnog sektora, smatra dr Boško Mijatović, uz konstataciju da "prema pouzdanim informacijama, država obustavlja plaćanje dobavljačima jer nema novca”.

Primenom kratkoročnih mera Fiskalnog saveta koji priznaje da će standard privremeno još pasti zaustavio bi se rast javnog duga, a u 2013. bi počeo da pada. Dug bi se u 2016. godini, uz minus u kasi države na nuli, spustio na oko 48 odsto bruto domaćeg proizvoda, a ispod zakonskog ograničenja od 45 odsto pao bi tek 2017. ili 2018. godine. Ekonomisti su uvereni da primena mera jeste teška, ali da bez toga idemo u još goru situaciju.

Ekonomisti su potpuno saglasni da se nešto, prvo brzo a posle osmišljeno i strateški, mora preduzeti. Istina je, naš PDV je među najnižima u Evropi, u Hrvatskoj je 25 a Mađarskoj 27 odsto, ali je činjenica da su prihodi po osnovu tog poreza realno niži za 8,8 odsto u januaru 2012. godine u odnosu na januar 2011. godine.

To pokazuje da privreda teško radi i da će svaki dodatni namet doneti još veće probleme i verovatno povećanje sive poslovne zone. Međutim, ako se nastavi sadašnji trend, krajnji rezultat je još nepovoljniji, a sve skupa bi moglo da stigne do „grčkog scenarija“.

Predlog da se praktično odmah smanje penzije i zarade koji su dali neki akteri političke scene koji treba da budu u vladi dočekan je na nož.

"Nova vlada treba da napravi računicu da li bi bilo izvodljivo selektivno zamrzavanje plata i penzija, odnosno da se od te mere izuzmu penzioneri i budžetski korisnici koji imaju najniža primanja", sugeriše dr Stojan Stamenković, koji međutim nema dilemu da su mere neminovnost. On posebno ukazuje na važnost stranih investicija bez kojih ekonomska stabilizacija Srbije nije moguća.

Odavno je struka predlagala takvo rešenje, a to, opet, iziskuje promenu poreskog sistema. Nove investicije i manji porezi i doprinosi po osnovu rada mogu da zaustave uvećanje nezaposlenosti i za neku godinu okrenu proces ka plusu. Da bi se to učinilo, mora se uzeti kroz porez na drugoj strani. Na dugi rok, temeljne reforme penzijskog i poreskog sistema koje su do sada uporno izbegavane jesu neminovnost.

Stručne analize govore da treba znatno više opteretiti imovinu i uvesti "sintetički porez na dohodak“. Na kratak rok, država najbrže do novca dolazi kroz PDV. Svaki procenat povećanja PDV-a, to je računica, donosi državi prihod oko 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Autor: Economy.rs