Teslio

Nedostatak fizičke aktivnosti opasan po zdravlje koliko i pušenje. Manjak fizičke aktivnosti uzročnik je jedne od deset smrti u svetu, što je jednak procenat kao za smrtnost usled pušenja ili gojaznosti, pokazala je studija objavljena u specijalnom izdanju britanskog medicinskog časopisa "Lanset".

Studija, objavljena uoči održavanja Olimpijskih igara procenjuje da se oko jedna trećina odrasih nedovoljno bave fizičkim aktivnostima. Studija navodi da je samo tokom 2008. godine zbog neaktivnosti umrlo 5,3 miliona ljudi od 57 milion umrlih širom sveta.

"Uloga fizičke neaktivnosti je i dalje potcenjena uprkos solidnim dokazima koji postoje više od 60 godina o njenom uticaju na zdravlje", rekao je Harold Kol, sa Uiverziteta u Teksasu i dodao da dosta toga još treba uraditi da bi se nedostatak vežbanja posmatralo kao pravi problem za zdravlje.

Istraživači smatraju da je problem dostigao tolike razmere da bi trebalo da se tretira kao pandemija, navodi Bi-bi-si. Oni smatraju da suočavanjem s tim problemom traži novi način mišljenja i predlažu da se javnost upozorava na opasnost od neaktivnosti umesto da se samo podseća koliko je fizička aktivnost korisna.

Tim od 33 istraživača iz celog sveta takođe su naglasili da vlade treba da traže načine da fizičku aktivnost učine zgodnijom, jeftinijom i sigurnijom.

Prema doktoru I-Min Liju sa Medicinskog fakulteta na Harvardu u Bostonu između šest i deset odsto uzročnika četiri ozbiljne neprenosive bolesti (kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa dva, rak dojke i debelog creva) vezani su za to što su se oboleli imali manje od 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, koliko preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.

To znači da bi recimo trebalo imati 30 minuta brze šetnje pet dana nedeljno.

Analizirajući veliki broj studija doktor I-min Li ustanovio je da šest odsto kardiovaskularnih bolesti, sedam odsto bolesti dijabetesa tipa dva i deset odsto obolenja raka dojke ili debelog creva mogu biti pripisani fizičkoj neaktivnosti.

Prema drugoj studiji obavljenoj na 122 zemalja, koju je vodio doktor Pedro Halal sa Univerziteta de Pelotas u Brazilu, jedna trećina odraslih i četiri od pet adolescenata na svetu ne bave se dovoljno fizičkim vežbama, što povećava za 20 do 30 odsto rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka.

Prema njegovoj studiji, na Malti, u Srbiji i u Velikoj Britaniji su najneaktivniji ljudi, sa skoro dve trećine odraslih koji ne vežbaju dovoljno.

Na Malti je neaktivno 71 odsto stanovništva, u Srbiji 68 odsto, u Velikoj Britaniji 63 odsto, pokazala je ova studija, dok su Grčka i Estonija na čelu po broju onih koji su aktivni, sa samo 16, odnosno 17 odsto neaktivnog odraslog stanovništva.

"U većini zemalja neaktivnost raste sa godinama i veća je među ženama nego među muškarcima (34 odsto prema 28 odsto). Naktivnost takođe raste u zemljama sa visokim prihodima", dodao je doktor Halal.

Što se tiče pitanja kako ubediti ljude da se kreću, ni jedna studija ne daje magičnu formulu.

Prema Gregori Hitu sa Univerziteta u Tenesiju, najefikasnije su medijske kampanje ili male upečatljive poruke kao na primer "idite peške, ne liftom". On takođe navodi kao dobar primer planinarska društva, pravljenje biciklističkih staza ili zabrane autobilima ulazak u centar grada.

(Beta, Mondo.rs)