Teslio

Neljudsko izrabljivanje migranata događa se u Nemačkoj. I oni koji su legalno došli ovamo, čak i iz članica EU-a često rade pod ponižavajućim uslovima. Sad se za njihova prava bori Savez nemačkih sindikata.

Protest poljskih građevinara

Nada u dobru zaradu i slatkorečiva obećanja privlače ljude iz Rumunije ili Bugarske, Poljske ili Litvanije na posao u Nemačkoj.

Ali, često ih tamo dočeka nešto sasvim drugo: težak rad pod neljudskim uslovima koji je slabo plaćen, a neki ostanu i potpuno bez plate. Radi se najčešće o poslovima u građevini, ugostiteljstvu ili hotelijerstvu, transportu ili čišćenju, pojašnjava Dominique John, autor projekta "Fer mobilnost" Nemačkog saveza sindikata (DGB) u razgovoru za Deutsche Welle.

DGB je u nekoliko velikih gradova uspostavio savetovališta u kojima pogođene osobe mogu dobiti savete i preporuke. Prema jednoj upravo objavljenoj studiji mnogi migranti iz istočne Evrope rade pod istim uslovima kao i Nemci. Ali, "mi mislimo da neki preduzetnici sistemski koriste strane radnike kako bi snizili plate i pogoršali uslove rada", kaže Dominique John.

Kao npr. u slučaju 13 rumunskih radnika koji su dva meseca radili na jednom velikom gradilištu u Frankfurtu na Majni. Kompanija im je obećala sigurno radno mesto i osnovnu platu od 1.200 evra. "Kad su ovamo stigli, poslodavac je najpre pokupio njihove pasoše i ostale dokumente na dva dana", pripoveda John, "a onda su morali nešto potpisati. Sad oni u biti rade kao samostalni preduzetnici za novog subpreduzetnika."

Tako u slučaju nesreće ili bolesti nemaju nikakvo osiguranje preko preduzeća. Osim toga šef im je dao samo nešto malo novca, tek toliko da idućeg dana mogu doći na posao. "Kad se sve sabere, imali su satnicu od malo više od jednog evra."
Sad DGB i sindikat građevinara IG Bau prave pritisak na glavnog preduzetnika na gradilištu da ljudima plati onoliko koliko im po zakonu pripada.

Slično se dogodilo šestorici Poljaka u Kelnu. O njima se sad brine Horst Kuesters, u sindikatu Verdi zadužen za slučajeve ekstremnog izrabljivanja. Oni su radili za jednu firmu koja gradi skele: šest pa i sedam dana u nedelji, deset do 12 sati na dan. Ali, umesto obećane plate dobili su 50 do 70 evra mesečno. "Uvek im je obećavano. Sledeći put ćete dobiti više", kaže Kuesters za Deutsche Welle.

"U novembru i decembru je onda bilo loše vreme, nikome nisu trebale skele. Radnici nisu dobili ni ono malo novca za jelo. Gladovali su. Najpre samo morao preko humanitarnih organizacija kao što je Pučka kuhinja u Kelnu za njih da osiguram hranu", priča Küsters. Kad su se Poljaci obratili sindikatu njihov bivši poslodavac im je pretio. Došao je s četiri snažna muškarca i pokušali su upasti u stan. U tom trenutku Poljaci nisu bili svesni da su mogli zvati policiju, priča Küsters. U međuvremenu je protiv subpreduzetnika podnešena kaznena prijava, a kelnski Sud za radne sporove uz pomoć sindikata nastoji da oštećeni dobiju svoje plaće.

Radnici iz istočne Evrope nisu članovi nemačkih sindikata. Ali, sindikati se zauzimaju za njih "zbog solidarnosti i pravde", kaže Küsters. Ipak, i sindikati imaju od toga koristi, priznaje Dominique John iz DGB-a.

"Radnici koji su organizovani u nemačkim sindikatima imaju naravno od toga koristi. Radnici koji dolaze iz drugih država moraju biti tako integrisani da se ne nude za damping-plate. To je i u našem interesu. Zato nastojimo da ih podržimo." DGB namerava još proširiti mrežu savetovališta.

Ova aktivnost sindikata je razmerno nova. Dugo su i oni u pogođenima videli samo ilegalne doseljenike koji rade na crno i domaćim oduzimaju radna mesta. Ali, sad u migrantima vide kolege, a ne konkurente, kaže Norbert Cyrus iz hamburškog Instituta za društvena istraživanja.

On pozdravlja takav razvoj. Za Saveznu vladu je istraživao kako se najbolje može pomoći osobama pogođenim ekstremnim izrabljivanjem. On smatra da ponuda savetovališta mora biti proširena uz uključivanje humanitarnih organizacija i udruženja stranaca. "U prvom je planu pomoć pogođenima kako bi oni ostvarili svoja radna i socijalna prava – bez obzira na boravišni status", kaže Cyrus za Deutsche Welle.

Sindikati zahtevaju da se o tome više govori u medijima. Zasad se za mnoge stvari sazna samo od usta do usta. To otežava pružanje podrške, kaže Horst Küsters.

Economy.rs