Teslio

Kolike će biti posledice prirodnih katastrofa, zavisi od društva u određenoj državi. Koje su države najopasnije za život, pokazuje Indeks svetskog rizika. Istraživanje je obuhvatilo 173 zemlje među kojima je i Srbija.

Razarajuća prirodna katastrofa je 2010. poharala Haiti: potres jačine 7,0 stepena po Rihteru u kojem je poginulo oko 220.000 ljudi. Godinu dana posle zemlja se snažno zatresla na Novom Zelandu - tad je poginulo 187 ljudi.

Koliki će biti opseg katastrofe koja je izazvana potresom, uraganom, poplavom ili sušom, snažno zavisi od društvenih činjenica: Haiti se smatra "propalom državom" gde više od polovina stanovništva živi u siromaštvu, dok je Novi Zeland imućna demokratska zemlja.

Prirodne katastrofe su sve češće

"Osetljivost društva prema prirodnim katastrofama je višestruko značajnija nego sama prirodna katastrofa", kaže Jörn Birkmann sa Univerziteta Ujedinjenih nacija u Bonu. On je jedan od autora Indeksa svetskog rizika 2012. Indeks je razvijen zajedno s humanitarnom organizacijom "Savez za pomoć u razvoju" i predstavljen kao deo izveštaja o svetskom riziku. U istraživanje su uključene 173 zemlje, a koliko je visok njihov rizik, zavisi od žrtava ekstremnih prirodnih događaja ili podizanju nivoa mora.

Posebno visok rizik, prema Indeksu, imaju male ostrvske države u Tihom okeanu. Država Vanuatu ima najveći svetski rizik sa 36,31 posto, a iza nje slede Tonga (28,62 posto) i Filipini (27,98 posto). Karibi, Srednja Amerika i južni predeli afričkih zemalja pripadaju takođe regijama s najvećim rizikom. Na kraju rang liste je Katar s rizikom manjim od jedan posto.

Nemačka je s 3,27 posto na 146 mestu - i time u petoj, najmanje rizičnoj klasi. Hrvatska se nalazi na 123. mestu, s procentom od 4,35 dok se Srbija nalazi na 66. mestu, a Bosna i Hercegovina na 86. mestu. Manju opasnost od rizika beleži Slovenija koja je 132. mestu.

- Indeks svetskog rizika uzima u obzir opasnosti od prirodnih katastrofa, ali i osetljivost društva, kaže Peter Mucke, autor organizacije "Savez za pomoć u razvoju" u razgovoru za DW. "To znači: koliko su ljudi osetljivi na katastrofu i imaju li mogućnosti za svladavanje i prilagodbu, te pripremanje za katastrofu."

Ranjiva društva

Države su posebno osetljive nakon jakih oštećenja prouzrokovanih ekstremnim prirodnim katastrofama, kada je infrastruktura slabo razvijena i hranidbena i stambena situacija neadekvatna, objašnjava Jörn Birkmann. "Kapaciteti za svladavanje su glavni faktori koji su potrebne za konkretne rezultate, kao što je medicinska pomoć i funkcionalna država", smatra naučnik. Kod prilagodnih kapaciteta je pitanje kako se društva srednjoročno mogu prilagoditi ekološkim promenama - npr. kroz ulaganja u zaštitu okoline ili obrazovanje.

Pozitivan primer je Holandija, iako su delovi zemlje ispod nivoa mora, što vodi do velike ugroženosti od prirodne katastrofe. Bez zaštitnih nasipa bi cela regija bila potopljena. No, zbog dobrih društvenih, privrednih i institucionalnih uslova Holandija ne pripada ekstremnim zemljama rizika, nego je na 51. mestu.



Economy.rs