Zašto me nema?

Kategorija: Glavna
Tagovi: Obaveze, Zivot, Svakodnevica
7 komentara

Odmah na početku da rasčitimo – niko me nije uvredio, povredio, nagazio, načepio ili nešto slično. Istina, par puta su mi promenili ime na FB nalogu, šifre, kojekakve zabrane mi stavljali, ali... zanemarljivo (računam), i nadam se. I nema veze sa Vama. 

Sve je počelo kada je ova moja najmlađa imala 1.5 godinu, dakle, pre skoro dve godine – kada je  prosula na sebe vrelu kafu – lice, ramena, stomak, leđa rukice. Bolnica, previjanja, kontrole. Ne bih detaljisala.

Posle toga sinu je butan, dok je pržio sebi hleba, buknuo u lice. Nije bilo strašno, preživeli smo. O tome kako je slomio ruku – čitali ste. Sedam nedelja gipsa, kontrole, straha. U četvrtak mu skinu gips a u nedelju ga odvedem na operaciju – upala slepog creva.  Idemo dalje.

Negde pre sinovljevih opekotina mama mi doživi blaži šlog. Počela je prilično brzo  da se oporavlja, i u decembru, baš pred Božić, udari je infarkt. Pa ponovo šlog – iliti infarkt mozga. Tata čeka hoće li ga pozvati na operaciju srca.

Svekar, koji živi sa mnom počinje da propada – inkontinencija, demencija... Treba li da objašnjavam?

Ima i lepih stvari  - najstarija ćera upisala je žurnalistiku, prvu godinu je skoro očistila,  privodi kraju svoju prvu knjigu koja treba da izađe krajem ove godine. Sin je, na iznenađenje, valjda, i sebe samog, upisao srednju muzičku – odsek dizajn  zvuka. Ova najmlađa je pravi mali zvrk koji mi ne da ni trenutak da predahnem – samo jurcamo, vozimo se biciklom, kupamo se, skačemo, penjemo se.

Muž, uglavnom, uvek na putu – kao i svi vozači kamiona tako da je većina obaveza na meni.

Svakako mi nije dosadno. Svratim  ovamo, s’vremne na vreme (baš sam volela i volim tu grupu), pročitam šta pišete, ali ne stižem da se javim. Guram dok mogu i dok ide. Videćemo šta će biti kad stane.

Mislim na sve Vas, dobronamerne, prijatne, zanimljive, iznenađujuće drugačije i posebne.

Pišite, pročitam – dobijem novi impuls i plivam dalje.

 

  • AB77
    Aufff...covece, bas te poteralo...Kod mene je novo da se spremam polako na put, po drugi put idem sa klincima u Srbiju. Natasu jos uvek ne zelim da izlazem takvom naporu, nek malo jos poraste pa lako cemo :)

    Pozdrav od iskrenog prijatelja :)
  • Grlobolja
    Uzivaj u Srbiji :)
  • mila1955
    Oh Boze,pa to je stvarno puno i cak moze se reci i previse nesrece ili malera ,da se dogodi jednoj osobi tj.porodici u kratko vreme.Trebalo je biti mnogo jak,da sve covek podnese.
    Dace Bog da vam se samo lepe stvari dogadjaju u buduce -nadam se.
    Znate onu posle kise dodje i sunce.
  • AB77
    Planiram, jer ovaj put nije zima vec leto :)
  • Grlobolja
    Mila
    Neke stvari ne mozemo da biramo. zar ne? Prihvatamo ih nadajuci se da sve to prodje sa sto manje stete. Sva sreca - ova najstarija cera je jedno pametno dete koja mi uvek kaze< Mozes li da utices na to? Ako ne mozes - nemoj da se nerviras zbog toga. Sad, da mi uvek uspoeva, ne uspeva mi. Al`, bar se trudim :)
  • mila1955
    Pametno vam rekla cerka. Znam da je tesko,i meni jebilo tesko i dan danas mi je tesko ali...
    Hvala Bogu da vam je sve u redu sa decom.
    To nas odrzava.
    Zelim vam puno snage i uspeha u buduce.Poz:)
  • AB77
    Na neke stvari uz svu najbolju volju i zelju zaista ne mozes da utices tako da poslusaj to sto ti je rekla cerka. Pozdrav za vas dve :)

    Tika-taka otkucava sat...manje od dve nedelje i odoh ja na odmor :)

Prijavite se da biste objavili novi komentar
Grlobolja
Svi ljudi ne mogu biti bogati i poznati, ali svi mogu biti dobri. ~ Konfučije