Uvek znam kad je tašta na vratima, jer miševi odma dobrovoljno skaču u mišolovke. Evo ovo sam negde pročitao i potpuno opisuje moj odnos sa taštom.
Mislim da sam prvi put osetio da među nama neće biti ljubavi, kad smo je ostavili da nam pričuva stan i nahrani mačku.
Ne treba ni da opisujem moje zaprepašćenje kada smo se vratili i kada sam video da se naša spavaća soba preselila u dećiju sobu. Po njoj mnogo zdravija soba, jer gleda na park i sa mnogo manje buke.
Najgore je bilo što je sledeća dva dana po našem povratku samo kukala kako je ona došla da se odmori, a ne da radi.
Sledećeg dana komšinice su me čudno gledale pri susretu. I smejušile se.Kad sam kao onako slučajno upitao taštu da li je neko od komšija bio u poseti u vreme našeg odmora, ispade da je cela zgrada bila na tuperware partiju, koji je ona organizovala.Goreo sam od znatiželje da je pitam šta je o meni pričala..ali ona vešto izbeže tu temu I tek posle dugo godina sam saznao:
Moja tašta se hvalila komšinicama..(eto o čemu one pričaju na tuperware parti), da njen zet nosi donji veš sa smešnim slikama (kad hoćeš i crteži pataka na gaćama su smešni)
Pošto stanuje oko 15 minuta od nas. uvek slučajno navrati u vreme ručka i normalno zasedne za sto i naruča se.Često sam se pitao šta li jadan tašt jede u vreme tih njenih gostovanja.
Normalno da nisam nikad direktno pitao.Pa nisam lud da mi vruća šerpa sa supom, završi na glavi.
E sad što je došla ,nego dok podje.....
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Nemam taštu, nemam ni svekrvu, iako me po rodjenju sleduje svekrva.
Iskreno, draži mi je čovek u ormaru koji čeka voz. A i ovo sa taštom je bolno.
Iz ličnog iskustva nemam ništa da napišem. Znam da je slično i sa nekima koje znam.
Ala ga ja uozbilji !
Dakle gospodja Nikolajević :)
Jao,svuda ista prica,retko koja tasta voli zeta svoga,cast izuzecima.Mojoj mami nijedan do sad nije bio dovoljno dobar,a bivsi zet-naravno najgori od svih! :))
-jedan da otvori zetu pivo kad dodje u goste.
-drugi,da je boli...:)