Otuđenost ljudi

Kategorija: Glavna
Tagovi: Nema tagova
34 komentara

Davno su mi govorili… ali džaba kada ja ne znam da slušam:

“Zaboravljaju ljudi…”

I pokojni stari mi je često ponavljao:

“Sine, imaš za prijatelje samo mene, majku i sestre – i ako Bog bude dao da sebi nekada nađes srodnu dušu… i to ti je to… ne nadaj se ničem` boljem…”

Kao i što sam često slušao ljude kako kažu da možeš da budeš srećan ako imaš samo jednog jedinog iskrenog prijatelja…

Čuj samo jednog….

Ma ko im je mogao vjerovati ? Ja nisam.

Društvo i prijatelji su mi bili sve u životu.

Sjećam se kao da je juče bilo kada sam došao u ovu zemlju, a evo prođe vec i decenija I više od tih događaja…

Mogli su me poslati i na Mars, svejedno bi bilo. Potpuno otuđen, potpuni stranac, nisam znao ni jezik kako treba, čini mi se da sam i sopstveno ime zaboravljao u pojedinim trenucima.

Od onoliko drugova i drugarica, od onoliko veselja i opšte graje koja se po čitav dan i noć čula oko mene čak i u ona teška i podmukla ratna vremen -jer nema te puške i nema tog metka koji će utišati nečiji dragi glas, neki osmjeh, nečiju toplu ruku - ušetao sam se u potpunu tišinu…

Već drugu noć boravka ovde sam odnekud nabavio telefonski imenik i počeo da ga listam, da vidim ima li igdje naših prezimena pribilježenih…našao sam nekolicinu doduše, ali naravno, glupo je zvati ljude i reći im…sta im reći ?

Vrijeme je prolazilo…Lutao sam Kanadom uzduž i poprijeko u potrazi za poslom dok se konačno nisam skrasio u nekom gradiću…

I kako to već biva, naravno da upoznaješ ljude. Nađes našu Crkvu, pročitas negdje da ima neka zabava, pojaviš se, staneš pomalo izgubljeno sa strane i posmatraš šta se dešava…ali prije ili poslije sve to fino krene.

Opet oko tebe ima nekih ljudi, nekih drugova i drugarica…

 

Nikada neću zaboraviti kako smo tih prvih nekoliko mjeseci pa čak i godina kukali kako je ovdje bezveze…jeste, mirno je, ima posla, možeš stvoriti život…ali nema dovoljno druženja, ne posjećujemo se, ne sjedimo kao nekada ispod vedrog neba i pjevamo uz gitare…kukali smo na sav glas da nam treba Ljubavi I ljudi…

 

A družili smo se, nije da nije. Bilo je izlazaka, i ludila…ali i tada, kao i sada kada pogledam unazad na te godine, sve mi se to činilo pomalo usiljeno, kao da je na guranje, kao da nismo bili iskreni jedni prema drugima..onako potpuno i bezazleno kao nekad…jedino uz pokoju časicu rakije bi se ljudi možda malo više otvarali, možda bi im duša malo glasnije zajecala pa su i ispustali neku toplinu oko sebe…ali inače…hmmm.

Ne znam…jeste bilo ljudi koji su znali biti tu da te saslušaju, mada izuzetno rijetko, jer ma koliko kukali da nam treba druženja, kada bi se i nasli zajedno, odjednom bi nam se ipak nekud žurilo… “ poslom, kume, poslom…”

I mada sam i tada podsvjesno osjećao i znao da to nije to, ipak se zbližiš sa nekim ljudima…počneš im vjerovati, možda počnu i oni tebi vjerovati, ko će to znati…Ali pomisliš da opet imaš drugove, prijatelje…znao si i da dočekaš ljude, i da ugostiš, i da se veseliš i smiješ…

Dobro, znalo je biti i nesporazuma, niko nije savršen, ali ti se često znalo učiniti da je sve kao nekad..iako bi dušu dao za samo još jednu nedelju onih naših sjedeljki, kada nas po petnaest sjedi zajedno i raspravljamo o muzici, o djevojkama, o ljubavnim patnjama ili srećama…ili da slaviš rođendan i imaš desetine i desetine ljudi da pozoveš na žurku, ili ih pozoveš samo onako, zato što si ih se zaželio… a sada ih više ne slavim…nemam zašto a i nemam s kime…

 

I neprimjetno dođu dani kao što su ovi.

Kada se umoriš od ljudi. Kada se umoriš od svih laži, od svih prevara, od svih praznih riječi…

Kada se umoriš od sebe, od onoga što si postao, svojom voljom ili ne.

Kada danima znaš da isključiš telefon i da se ne javljaš nikome. Ili mi se javi draga i kada neko i pita za mene kaže da nisam tu, otišao sam negdje…” poslom, kume, poslom…”

Kada više i ne izlaziš nigdje, ponajmanje na naša mjesta, gdje znaš da ćeš lažno nazdravljati i lažno će ti otpozdravljati…

Kada ćeš radije sjediti ispred ove kutije i družiti se sa njom…

Kada ćeš radije sam ići u šetnju, nego da pozoveš nekoga na kafu ili da ti se pridruži u igri basketa…

Kada ćeš radije sjediti na terasi, slušati bluz, posmatrati kako se jesen polako spušta na grane i zlatna boja zamjenjuje zelenu…

I samo ponekad, rijetko, uz zvuke neke stare pjesme pomisliti na ono što si nekada bio i gdje si ovakve jeseni dočekivao…

 

I obistini se što mi je stari govorio…jedino sam tu kada nazovem staru majku da čujem kako je i kada mi moja srodna duša dođe i privije mi se uz grudi…kada je zagrlim i poljubim i osjetim da ipak nisam sam…

 

Spade knjiga na jedno slovo…

 

Stvarno nisu lagali…

 

Eh…

 


  • alek
    Nisu lagali.!Koliko god puta se to spozna,uvijek se ponavlja. Obično steknemo iskustvo kada nam ono više ne treba...Lijepo napisano bez obzira što je istina koju nam tekst baca u lice,veoma bolna.Bravo !
  • SrboPeuljanac
    Živ bio Alek, hvala na čitanju.
  • AB77
    Srbo...najlakse je izgubiti sam sebe u belom svetu...to ti kaze neko ko je duze ovde nego u Srbiji; ali isto tako ako se ima volje i zelje moze covek da se uklopi pa makar i na Marsu kojeg si ti pomenuo kao apstraktni pojam. Bas to se desilo meni po dolasku ovde, bio sam tad klinac, balavac...davno bese ta '86...medjutim evo sad kad se osvrnem na sve to ipak je sve na kraju doslo na svoje mesto; velikim delom i zbog cinjenice da su svi koji mi znace mnogo u zivotu ovde, sa mnom pa onda i ova tudjina mi nekako lakse pada; jer u sustini ova zemlja za mene to i jeste, jedna velika tudjina, zemlja u koju sam dosao kao stranac i u kojoj cu uvek to i ostati pa sve i da umrem ovde...

    Sam si onoliko koliko zelis...upamti to moj prijatelju neznani...
  • Jackie_Drum
    uuuuuuuuhhhhhhhhhhhhhhh....
  • dawn
    Moj Srbo... a zamisli odes u zemlju u kojoj nema nasih ljudi uopste... pa ni s kim ni da guknes nas jezik. I onda dodes na SC da malo popricas sa ljudima... i shvatis koliko je nas narod zao i zlurad, ljubomoran i iskompleksiran... i kazes sebi - dobro je meni ovdje, gdje su ljudi ni predobri a ni losi. Onda opet odem u Srbiju i upoznam tako divne i predivne ljude kakvih ovde nema... Odem na konferenciju bilo gdje drugdje i vidim koliko su ljudi druzeljubiviji i otvoreniji nego ovde kod mene. I opet mislim - dobro sam se ja na sve i navikla. Dok ne odem negdje i ne vidim da mi nesto nedostaje. A to nesto je vjerovatno takvo nesto kao sto ti opisujes. Mada mislim i da si ostao u Bosni, isto bi to shvatio, da su se ljudi udaljili jedni od drugih... gledam i slusam moje prijatelje iz Bosne i vidim da bas tako zvuce kao i ti ovde. Lijep tekst, btw. Pozdravljam.
  • AB77
    Zoro znas kako :) Oni u Srbiji prigovaraju nama koji smo daleko, a posebno oni na SC ili bilo kom drugom cetu; ono sto je tu problem je da i kad neko od nas dodje na taj cet onda mu prigovaraju kako je pobegulja ovo ono kako je uradio(nije) ovo ili ono a tu je i ono cuveno i neizbezno u fazonu "Ma sta ti znas jer si glupi Amer, kengur, Kanadjanin(dopuni po zelji)";

    Ljudi ima ako ima volje i zelje da se pronadju a ako se izolujes...pa nece ti niko doci da pokuca na vrata, uhvati te za uvo i kaze "E a sad idemo u grad na kafu/sok/kolace" i slicno.
  • Burazer
    Kad Srbin Hrvatu kaže brate, kad Slovenci piće plate, kad se Crnogorci posla hvate, Makedonci dobiju veće plate i sve to Bosanci shvate, biće opet SFRJ brate!!! :D
    i još kako Djole lepo peva
    Nekada sam putovao po mesecu vilajetu punom hajdučije, a sada me ljudske oči plaše više nego vučije...:)
  • MAKPO
    Burazer, znaci nikada ;o)

    Lepo napisano.
    Jeste prve dve godine bilo tesko. Muzika i gitara najbolji prijatelji. A onda, onda je postalo ludilo, svo dok nismo odrasli, bolje reci sazreli.

    Pozdrav
  • Jackie_Drum
    a sada me ljudske oči plaše više nego vučije...:)

    DA !
  • zaramarie369
    Jao Srbo, ja po sto godina ne dolazim na serbiancafe, a svaki put kad dodjem ti me izujes iz cipela... I uvek prvo procitam tekst pa pogledam ko je pisao, kad ono uvek ti ostavis bez teksta...
    Znam ko si posto si pre par godina pisao o zivotu u studenjaku, I blok, pisao si o ljudima koje poznajemo i dogadjajima ciji smo i sami svedoci bili :). Tim tekstom si cak i Draganu (Dzo, soba 185 I blok) naterao suze na oci :)
    Pozdrav od Marije, Dzoa i Medeksa iz Banja Luke
  • MAKPO
    Secam se Dzoa i narocito njegove price o Sibiru.
    Najbolji deo je 'Sibir nije za p1ck3, nego prave ljude!'

    Pozdrav
  • eska
    Isto bi bilo i da nisi otišao. Ovde se čovek samo duže zavarava. Lepo ti je reko stari ali ko sluša starce... Srce plamti dok ne pregori a onda polako u svoju tišinu. Jedino što me raduje je što posmatrajući našu decu, vidim isti entuzijazam istu veru, želju, čistotu. To što će se razočarati i povući u godinama zrelosti je sitnica prema činjenici koliko su čisti i puni vere danas. Raduj se što si nosio taj plam, neki ljudi odu sa ove planete a da ga nikad ne osete. E, to je bedak! Neka ti srce peva, ima dana...
  • SrboPeuljanac
    Ćao ljudi, hvala na čitanju i vremenu koje ste uzeli da bi prokomentarisali malo...
    Kao prvo moram da pozdravim Mariju i društvo iz Banja Luke, ovo mi je baš drago da si se javila, čudo jedno koliko mi je drago.
    Valja i ova kutija nečemu, nema šta..:-)
    MAKPO, odmah da ti kažem da se u Marijinom javljanju ne radi o tom Džou, ti misliš na Džo Molera, bome taj naš prijatelj zna lijepo pisati i uvijek je uživanje čitati njegove tekstove.
    A da li sam sazreo...nemam pojma..ko zna želim li to, ljepše je ostati dijete ako ikako možeš..možda i ne znam šta to znači "sazreti".

    Burazer...hahaha..to je ona dobra, stara, fora...ali nema od SFRJ ništa nit sam je ja prizivao...RIP što bi rekli i mada bi trebalo "o pokojniku sve najljepše"...hmmm...nešto ne znam da ćemo naići na takve komentare..:-)

    AB...e baćo, veliš da su svi ljudi koji ti nešto znače tu sa tobom. Da je tako kod mene, nikada ja ovakav tekst ne bih napisao. Drago mi je da si srećan...ako si srećan...jer reče i ti da si na kraju ipak samo stranac...

    Dawn, jeste tako...i kad se čujem s našima od tamo, kažu mi što i ti...ali ja ipak mislim da je lakše kad si među svojim narodom, ma kako teško bilo...
    Možda bi za sve trebalo "kriviti" Šantića, hm?:-)
    Da on ne sklopi onu " Ostajte ovdje", možda se čovjek ovoga svega ne bi ni sjetio...jer..

    Овде вас свако познаје и воли,
    А тамо нико познати вас неће;
    Бољи су своји кршеви и голи
    Но цвијетна поља куд се туђин креће.

    Ali da nije napisao on, napisao bi neko drugi...

    Jackie, pozdrav.

    I eska...ne znam ko je u pravu...ti ili jedan moj prijatelj. Stalno kuka za jednom izgubljenom Ljubavi a ja mu kažem : " Daj čovječe, lijepo je da si bar jednom volio, mnogi to ne uspiju nikad."
    A on mi odgovori: " Ma idi, koja otrcana fraza, nije istina. Da nisam nikad volio, ne bih ovoliko ni patio i lakše bi mi bilo.."

    Pa ti sad budi pametan.

    Pozdrav svima i svako dobro od Boga...
  • dawn
    Slazem se sa tvojim prijateljom po tom pitanju - znas onu: dabogda im'o pa nem'o! Najgora kletva.

    Mada mislim da je to svakome a ne samo nama, da se osjecamo da pripadamo samo "kod kuce" u svojoj zemlji obicno, sa ljudima sa kojima smo rasli, sa kojim dijelimo isti jezik. Zelja za pripadanjem je toliko ljudska, karakteristicna svakome bicu... Pa sad, kad nam ne ide dobro mi nastojimo da krivimo okolinu a ako smo u stranoj zemlji onda i tu zemlju, i taj mentalitet i sve... ali bi nam isto tako bilo kod kuce. Koliko se mojih prijatelja iz BG zali na ljude i zemlju i da im je da negdje odu... Na kraju, sve je to u nama. Sve! I sreca i tuga. I gdje god da smo, i s kim god da smo, mi cemo na kraju dana ostati sami sa sobom. Zato covjek treba da nade sve sto mu treba u sebi... ako moze da se dostigne taj nivo. Da citiram moj omiljeni bend: "Find all you need in your mind, if you take the time" (Dream Theather)

    Pozdrav svima :-)
  • AB77
    Srbo stranac si uvek kad si u tudjem svetu a pogotovo ako dodjes ovde kao klinja; ma cak i da se rodis ovde ako drzis imalo do tradicije i obicaja svojih predaka stranac si; ali to ne moze da bude razlog da ne uzivas u zivotu sa nekim drugim ljudima s kojima ces se druziti i sprijateljiti...a rodbina, sta da ti kazem za to brate...srecan je onaj ko je ima i gde je sloga a veruj mi znam ih dosta da ih ima u bas velikom broju ali su neslozni i zavisni...

    Ljudska je to cud moj brate...

    Pozdrav iz Kalifornije
  • visarionovic
    Pozdrav Srbo,evo ja sam ovdje u Beogradu, i vjeruj osjecam se kao i ti u Kanadi.Prorijedili prijatelji,telefoni rijetko zvone, svako se o svom jadu zabavio.Juce se vozim trolom(29),ulazi kontrola, putnik nema kartu, nastade pravi stampedo od psovki i kritika,svi se okomise na kontrolora kao da je on drzava.Kontrolor se ucuti,ljudi utihnuse,putnik ne plati kartu,ja izadjoh na sledecoj stanici,odoh kuci i privih se uz moje *rame za plakanje*
  • Talkitna
    Veoma dobar tekst! Razumem dobrim delom,ali se slazem i sa ljudima koji kazu da je i u 'otadzbini' postalo isto ako ne i gore...jer,tesko ljudi i ovde nalaze vremena jedni za druge kad imaju svaki dan sve vise problema ...ali,posto i sama uskoro trebam doci u Kanadu na godinu dana--bas me interesuje kako ce sve izgledati i sta cu misliti na kraju: gde je bolje? i jel to vise do mesta ili do subjektivnog dozivljaja? :-) pozdrav svima iz BG
  • Ivy_Poison
    Neki su ljudi stranci i u sopstvenom domu.
    To je zalosno,a inace ljudi,uzivajte u onome sto imate i ne mislite da je za zivot potrebno mnogo prijatelja, samoca nije lepa,ali je preko potrebna s vremena na vreme. Sve ce to proci,polako.NIkad se ne zna sta nosi dan,sta nosi noc.
  • Lollek
    Srbo, kao i uvek, odlicno napisano, izliv duse, onako kako se meni dopada, to volim da citam :)
    Nesto tako sam mogla da napisem pre par godina, da sam imala zelje i snage da pisem.
    Ja sam se vratila kuci. Posle deset godina. Dojadilo mi je.
    I srecna sam sto sam se vratila.
    Ovde nije sve idealno - siromasnije je, tesko, problemi na sve strane... Ali je moje!
    Roditelji, sestre, braca, prijatelji...
    Telefon mi zvoni non-stop, ali ne samo sluzbeni, vec i privatni - to je tako dobar osecaj!
    Mozda je sve fikcija, mozda tamo nije bilo lose i mnogima i nije, oni uzivaju. Problem je uvek u nama i nasem licnom osecaju i dozivljaju zivota. Ja ovde zivim - radujem se i patim. Tamo zivela nisam.
    Veliki pozdrav! Divan ti je tekst.
  • Revelations
    Srbo, jako lepo napisano. Na nekim mestima cak mogu i sebe da prepoznam.
  • tajka
    Kad procitam ovako nesto znam da nisam sam.
    Nisi ni ti Srbo.))
  • SrboPeuljanac
    Pozdrav svima dobri ljudi, zahvaljujem se još jednom svima vama koji ste uzeli vremena da pročitate i prokomentarišete.
    Vidim da nema mnogo razlike, otadžbina ili ne, kao da nas je ta otuđenost sve uhvatila.
    Ko će to znati, moj profesore, što bi rekli u Lepim Selima...ove "ferije" nikako da prođu.

    Talkitna, želim ti sreću kada dođeš ovamo, ali da je svijet ovdje dijatemtralno suprotan od onog tamo - ipak jeste.
    Eto, to je najbolje posvjedočila Lollek izvanrednom rečenicom - " Ja ovde zivim - radujem se i patim. Tamo zivela nisam."
    Pozdrav još jednom za Dawn i AB, hvala vam na prilozima visarionović, Ivy, de si bre Revelations, "stari" druže hehehe, živ mi bio Tajka.
    Svako vam dobro od Boga, i što bi rekao još jedan moj prijatelj..." Prolaze dani kao psi...ali ima i veselih pasa..."
  • AB77
    Srbo nisam ja nista posebno uradio, sto se kaze nisam otkrio toplu vodu vec sam ti rekao ono sto provereno znam da je bas onako kao sto sam i napisao. Stranac mozes biti i u svojoj kozi(veruj mi i to sam osetio)a kamoli ovako ko mnogi od vas koji ste prosli taj **beni rat i izbeglistvo(opet ja, znam i za ovo posto su mi koreni iz Kninske Krajine); fazon je da se ima zelje i volje za tim necim sto nas ljude cini najrazvijenijim zivotinjama tj. za tim nekim druzenjem, prijateljstvima, familijom i u krajnju ruku za nekim s kim ces da evociras uspomene; treba covek da ima volju a ne samo da misle na rad i pare...sad cu da navedem po meni jedan mozda malo banalan i morbidan primer ali mislim da itekako ide uz ovu tvoju pricu...Verujem da svi manje-vise znate da je nedavno preminuo Stiv Dzobs...covek bogatas ali dzaba mu sve pare, bolest(sudbina)je ipak bila jaca od svih tih para...poenta - ljudi ne treba se zatvarati u neki svoj svet vec treba i prici i dozvoliti drugima da pridju vama.

    Nego Srbane kazi ti meni znas li ti onu staru pesmu koja kaze

    "Zivot je takav, cupav i dlakav a kad ga obrijes..."(nastavi ovo sam, verujem da znas na sta mislim brate moj)
  • eska
    Srbo, fraze su reči koje potežemo u nedostatku snage da shvatimo mogućnosti. Posle svega i "dabogda imo pa nemo" je fraza i znači samo da se tvoj prijatelj predao. Svako iskustvo je dragoceno i može da se utka u dušu. Nije svako spreman za to, retki su takvi ali... Treba verovati i desiće se. Vezivanje za problem postaje veće od samog problema. Čovek počinje da živi sa njim, sva njegova pažnja je usmerena u tom pravcu i na kraju mu to postaje smisao. Svako ko pokuša da ga trgne mu je neprijatelj, bezosećajan skot koji ne shvata dubinu patnje i td, itd. A u stvari on samo ne zna kako dalje. Da svoju energiju usmeri ka odgovoru na pitanje "kako dalje", ne bi se valjao u sopstvenom samosažaljenju već bi shvatio da život ne dozvoljava da sedimo i kmečimo. Nisam nežni cvetić koji ispaljuje romantične fraze. Ja sam borac. Moj život je dokaz toga. I na kraju za sve nas nekada davno je rekao Konfučije"nije strašno pasti, strašno je nustati". Pozdrav, dobri moji.
  • Burazer
    Dobro ako ćemo po Konfuciju imam i ja jednu omiljenu:
    'Poznavati vrlinu, a ne negovati je, prikupljati znanja, a ne produbljivati ih, slušati o Pravdi, a ne upražnjavati je, biti svestan svojih vlastitih mana, a ne otklanjati ih - eto to je ono što me brine.'
    a ima i naših mudrih

    - Kad je neko stalno i svačim nezadovoljan, to ipak mora da mu pričinjava neko zadovoljstvo. Duško Radović
    i da zakucamo narodnom:
    - Kada svi isto misle, znači da niko ne razmišlja. Srpska narodna poslovica
  • eska
    Bravo za Burazera!
  • srebrenka
    Ova ispovest baš budi emocije. Moj prijatelj, posle par godina provedenih u Kanadi, dolazi na odmor i priča kako mu je tamo dobro, ima posao, deca se školuju, dobro im ide, ima kuću, dobra kola i na kraju priče ima i ono ALI! Pa zašto pored svega toga to ALI? " Ali, nema gradiščanske jangije, nema dolaska na kafu bez najave, a ti se tome i te kako raduješ, nema roštilja u bilo koje doba dana i noći tek onako bez nekog valjanog razloga, nema ...duše!" Te jangije, kako ti kažeš, prijatelju moj to je ono, ona duša što vama tamo nedostaje, ima je ali sve manje i manje i sve je to dosta usiljeno jer nas stislo nemanje, ta ala od nemanja nas proždire pa smo i mi ovde sve tužniji, usamljeniji. Ponekad iskočimo iz koloseka pa opet kao nekada društvo zapeva "Da je vina i pesme i da nas čuva bog..." ali verujte sve redje!Možda nije adekvatna ova narodna ali ja ću kao moj prijatelj ALI " Rugao se kotao loncu, a oba garava"
  • AB77
    Srebrenka to sto si rekla za kafu shvati da to kod nekog ima a kod nekog ne...najlakse je da se izgubis i odreknes svoga zarad para i ugleda/uspeha...a najteze je ostati u belom svetu ono sto jesi i kakav si dosao u taj beli svet, nebitno da li si Srbin, Makedonac, ovaj ili onaj...shvatas?
  • SrboPeuljanac
    Srebrenka, hvala na prilogu, a jeste tačno tako kao što AB reče, nemam šta na to dodati.

    Hvala još jednom Eski i Burazeru, da Eska, sve je u tome koliki si borac, tu nema dileme.

    Svako vam dobro.
  • variolavera
    meni treba odprilike 3 dana da se okrenem oko sebe i priviknem na novu sredinu, a onda samo napred, nema nazad i ne mislim puno u stilu "eh kad bi bilo a nije". Vazda je "sad je tako i deder da se uziva ako ikako moze"
  • AB77
    Srbane vidi brale...dugo sam na zapadu ali mi ne pada na pamet da se nesto 'poamerikancim' u tom nekom smislu; isto to gledam da prenesem i na moju cerkicu(svrati na moje blogove da sad ne pricam mnogo)i na ovu decurliju od ujaka, striceva, tetki i ostale rodbine. Njima je kad su dolazili(nisu svi odjednom dosli u USA)sve to bilo cudno i oni su mislili da ce se morati kod mene i mojih najavljivati po 10-15 dana unapred, kao da u najmanju ruku idu kod sefa drzave a ne rodbine; kad su videli da to nije tako prvi moj stric je rekao Aleksa sine svaka vam cast za ovo...Sad ovde kad se nekom od nas pije kafa ili sok kod nekog drugog bude samo ono "Ej, jesi kuci?" "Da!" "Eto me/nas, ajde stavi kafu/ohladi sok/pice"...Shvatas poentu zar ne Srbane?:)

    A nazalost znam neke ljude koji su dosli ovde posle rata i koji su dosta toga americkog iz samo njima znanih razloga uzeli(a opravdanja i razlozi su da ti se zgadi, najblaze receno)da je to za gadjenje, barem meni. Jedan od takvih primera je jedan kucni prijatelj moje sestre i zeta...njihov klinac, deckic od 10 godina je vrsnjak sa Milanom, mojim najstarijim sestricem, obojica su rodjeni ovde u Americi i tu se svaka slicnost medju njima zavrsava; evo i zasto: Milan zna da cita i pise i cirilicu i latinicu i srpski i engleski a Dusko(taj decak)ne; sestra i zet sa Milanom u kuci pricaju iskljucivo na srpskom a ovi sa Duskom sve na engleskom i u kuci i kad su negde u gostima;za mene je to bas glupo...budi ono sto jesi i ne glumi ono sto nisi...deca kao deca, bez obzira da li su rodjeni ovde ili ne ako idu u skolu u skoli ce da nauce taj engleski ali ne treba ni da zaborave svoj jezik i svoje korene; @variola a vidis znam jedan slucaj i medju ovim tvojima - jedan bracni par iz Kladuse koje sam upoznao bas kod tog coveka je isti kao moji sestra i zet - cerka im rodjena ovde i prica sa njima u kuci na nasem jeziku a sto se tice engleskog tu je ista kao moj Milan kad kaze "U ovoj kuci je zabranjeno na engleskom pricati". Takvi ljudi su za mene pravi i nije bitno da li jezik zovu srpski ili nekim drugim imenom a ne kao pojedini koji su se odrekli i sebe i svog porekla i korena...Mozda ja na sve to gledam malo ostrasceno i mozda ces i ti a i ostali koji ovo citaju pomisliti "Sta sad ovaj lupa majke mu ga" i slicno ali to sam i takav sam ja moj Srbane :)


    Srbane svako dobro i cuvaj mi komsinicu(po poreklu) :)
  • SrboPeuljanac
    Dobri ste, zemljače, sviđa mi se ovo.
    I ja sam rođen u Njemačkoj, pa smo se 83'će vratili u bivšu YU i moj pokojni otac je bio isti takav...nema teorije da se u kući smjelo pričati njemački - strogo srpski ili dobiješ batine.
    jednostavno.:-)

    Imam i ja ćerkicu kao i ti, Bog im svako zdravlje podario, a i nama, ali zato da bi se mogli brinuti o njima.

    Živ i zdrav bio rođo, svako dobro od Boga.
  • AB77
    Moja Sanja, moje mezimce kao da je bioloski moja(a nije - rekoh vec zaviri u moj blog, ne ujedam)a dace Bog pa cu pocetkom januara da i bioloski postanem tata. E sad, da li ce biti jedno dete ili vise to ja ne znam ali sta god bude i koliko god ih bude samo nek je zdravo i zivo a za ostalo nece morati da se misle jer cu da pruzim beskrajno i neograniceno svu ovu ljubav kao sto su i moji roditelji ucinili za mene i moje sestre.

    Svako dobro prijatelju moj :)
  • estira
    gospodine Srbo, moram vam napisati da vas citam vec dugo vremena sa uzivanjem..uvek kad imam vremena i svratim na romanitcnom kutku..trazim prvo st oste vi objavili...prelepo pisete...sa mnogo topline...i ne bi htela da zloupotrevljavam ovo mest oza komentare..ali posto neznam gde i kako drugacije..moram vas zamoliti...da mi kazete ako sto god znate o Nadi Sinik...bila m ije cimerica u BGD..ali sam izgubila svaki kontakt sa njom...a bila mi je posebn odraga..i htela bih da je nadzem nekako...znam da joj je adresa u Grahovu bila Gavrilo Princip 5..imala je brata i ujaka u BG..studirala je i zavrrsila TMF u BG...65/66 generacija..bicu vam zahvalna ako znate nesto o njoj..i to spodelite samnom..budet pozdravljeni..i blagoslovljeni svim dobrinama od Boga..i nastavite pisati i spodeljivata sa nama deo vase duse..i topline...pzodrav iz MKD

Prijavite se da biste objavili novi komentar
SrboPeuljanac
Sanjar