Teslio

 

 

 

 

Увод

 

 

За настанак овог есеја можемо да захвалимо неформалном разговору, вођеном на улици, негде у пролеће ратне 1994. године са проф. Др Буђевцем - који је резултирао оквирним договором да аутор спреми 2- или 4-часовно предавање за студенте завршне године Грађевинског факултета, смера Челичне конструкције, на тему пројектовања технолошких објеката. Припреме за ово историјско предавање су се одужиле, а концепт се претворио у материјал који следи. Од почетне идеје о предавању групи студената, овај се текст претворио у есеј, уџбеник, о животу пројектанта технолошких објеката.

 

За оно што је знао и умео да каже и да унесе у овај текст, аутор највећу захвалност дугује пок. Инж. Владимиру Крајновићу(+), легенди београдског индустријског пројектовања. а свакако уз истотолико значајан утицај, знање и искуство колега г.Љубомира Матића и г.Душана Синадиновића, који се опет, сва тројица, позивају на пок.г.Марка Радојковића, оснивача “Машинопројектове” школе челичних конструкција. Овај се опет позивао - на своје берлинско образовање, рад у Манесманн-њерке 30-тих година и у немачком заробљеништву. На шта се позива Манесманн - није нам познато, али можемо да претпоставинмо, ако су имало поштени, да признају да су од некога учили. То је уствари једини начин да се научи нешто ново - да се преузме од неког старијег.

 

На овом месту морам свакако да споменем и драгоцена сазнања добијена у “Енергопројекту” - сектор Термо- и нуклеарне електране, где се издваја лик великог пројектанта г. Јована Марковића, дипл.инж.грађ., који је објединио у себи пробитачну комбинацију: солидних знања о електранама и потребе за једноставношћу. Дакако - споменућемо и школу пројектовања Индустрије и термотехнике у оквиру “Енергопројекта”, на челу са Инж. Тацићем и Инж.Трајковићем.

 

Лично, било би некоректно да не споменем свога оца, познатог пројектанта пок. Инж. Јована Бајића, који ме је научио како техника не може да се одвоји од политике, трговине и психологије, као ни своју мајку Драгицу, грађ.тех. такође име у свом фаху, на чијем сам примеру могао да пратим бескраје људског стрпљења и педантерије.

 

 

 

У Београду, јануара 1998. године                                                                Аутор

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

И. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕХНОЛОШКИХ ОБЈЕКАТА

 

 

 

 

1.1       Увод

 

Велику област грађевинарства представља градња технолошких објеката. Под овим термином подразумевамо индустријске објекте:

 

-           рударства, површинских копова и третмана сировина,

-           црне и обојене металургије,

-           термо- и електро- енергетике са грејањем насеља,

-           хемије, технологије,

-           транспорта и саобраћаја,

-           производње хране и, у мањој мери

-           металопрераде и осталих преређивачких грана.

 

У ове објекте требало би да се уброје и бродови, хотели и болнице, али они не спадају директно у грађевинарство, те о њима овог пута нећемо дискутовати.

 

Шта ће нама, рећи ћете, уопште, тешка индустрија? Прво, да би ми, грађевинци и остали градитељи имали шта да радимо. Друго - све земље света на сва уста хвале малу привреду, али се не одричу тешке индустрије: на њој почива стабилност привреде - уколико је земља упућена на увозни челик и друге стратешке сировине, она је стално мета уцена светских монополиста - не да скупо купи челик, него да себе прода јевтино.

 

 

1.2       Шта је технолошки објект?

 

Шта је технолошки објекат? То је део комплекса који врши одређену хемијску или физичку промену на производу. Некада делује просто невероватно да непрегледна фабрика, са масом пратећих погона, димњака и кула реализује тек једну хемијску формулу са школске табле; међутим, у стварности се то много теже изводи него на табли: потребно је постићи континуитет процеса, одговарајућу температуру, квалитет и припрему сировине, дотур гасова и катализатора, пренос готових производа у следећу фазу обраде, прихват отпадних материја. Да би се у једном технолошком комплексу обавио потребан процес, неопходан је усаглашен рад више десетина различитих технолошких јединица. Једна технолошка јединица најчешће може да се смести у један објекат - не и обавезно.

 

Шта разликује технолошки објекат од зграде? Много тога: док је зграда углавном плашт, којим се прекрива нека функција, са евентуално додатим краном, технолошки објекат је скелет и кожа једног организма. У њему се сустичу следећи системи:

 

-           транспортни системи (железница, друмски саобраћај, лука, претоварне платформе, транспортне траке, редлери и елеватори, пнеуматски и други транспорти), који процесу допремају сировину и пратеће потрошне материјале и енергенте,

-           енергетско снабдевање, које разводи: угаљ, гас, водену пару, струју високог напона, компримовани ваздух и др,

-           технолошка опрема која врши или потпомаже основни процес,

-           системи за прихват отпадних материја и њихову прераду,

-           складишта сировина, енергената, готових производа, нуспроизвода и отпадних материја, међуфазни бункери (нем. пуфери, енг. бафери), чија је функција да амортизују несклад између прихвата и отпреме наведених материја,

-           транспортни системи, уређаји (дизалице, колица) и путеви за преглед, ремонт и замену уређаја и опреме. Код ових постројења изузетно се инсистира на брзини и ефикасности поправки и замени опреме, пошто се ради о скупим процесима и скупоценој опреми, која не сме да стоји,

-           информациони системи за управљање и надгледање процеса

-           просторије за боравак и рад људи: у оваквим погонима рад људи је сведен на минимум, пошто се ради о незамисливо великим количинама материјала, а релативно једноставном механичком третману, уз непрекидно присуство отровних и штетних материја. Запослени ("посада", како се то каже) воде и надгледају процес из командне кабине, врше текуће прегледе и одржавање опреме, интервенишу код кварова, а за озбиљније ремонте - процес се зауставља,

-           системи за заштиу живота и здравља запослених и за заштиту скупоцене опреме: јављачи пожара и других удеса, системи узбуњивања, системи за гашење пожара, пумпе за избацивање воде, евакуациони путеви, системи за пречишћавање и кондиционирање ваздуха у радним просторијама,

-           телекомуникациони системи интерфона, телефона, мобилне телефоније, разгласа, који служе за сарадњу удаљених радника код вођења процеса, одржавања и ремонта, јављање удеса, а свакако - и за приватне поруке,

-           системи за заштиту животне средине: уређаји који пречишћавају отпадне воде, гасове и чврсти остатак до нивоа који није штетан за околину

-           и некако последње - нузпросторије за олакшавање боравка људи у објекту: чајне кухиње, тоалети, гардеробе и купатила, собе за одмор. Рад у овим погонима је досадан, тече у 4 смене без свеца и петка(12 сати рада, 24 одмора, па 12 сати рада и 48 одмора; па наново), радници у кабини "не виде белог бога", тако да морају нечим да прекрате време: да се освеже, гледају телевизију, ноћу нешто и скувају, па и прилегну уколико нема посла. Радници су углавном полутани са села, константно преморени и неиспавани.

 

Најчешће није могуће, нити потребно, да се сви ови системи појаве у једном објекту. Они могу бити централизовани на другом месту, а да им се само "пипци" појављују тамо где је потребно (рецимо - струја, компримовани ваздух, постројење за пречишћавање отпадних вода - па и дневна кафе-кухиња!).

 

 

1.3       Објекат, опрема и инсталације

 

Системи се, у најгрубљем, деле на објекат, опрему и инсталације. Подела је крајње условна, а значила би следеће:

 

-           ОБЈЕКАТ је носећа конструкција, са плаштом, облогама, просторијама и темељима, основно осветлење, грејање особља, водовод и канализација ван технологије, евентуално и систем за кондиционирање ваздуха,

-           ОПРЕМУ чине уређаји и машине у уској или посредној вези са производним процесом: пећи (високе, ротационе, пламене...), котлови, турбине, хемијски реактори, каде и колоне, вентили, цевоводи и разделници, мешалице, млинови, ваге, транспортни уређаји, кип-платформе, дизалице и кранови, електроенергетска опрема, опрема за гашење пожара, технолошки водовод и канализација и друго,

-           ИНСТАЛАЦИЈЕ чине, у суштини споредни системи: електроенергетски развод, телефонија и телекомуникације, систем рачунарског вођења и надзора над процесима, јављачи пожара и хаварије, развод техничких гасова и сл.

 

У зависности од услова плаћања, нека целина лако се сели из носеће конструкције у опрему, из опреме у инсталације, тако да ништа не треба да нас чуди. Доста је поштено рећи и: објекат је оно што пројектују грађевинци и архитекти, опрему дају машинци, технолози и понекад електричари, а инсталације електричари, противпожарци и др.

 

 

 

 

 

 

 

ИИ.   ЧЕМУ ПРОЈЕКТОВАЊЕ ?

 

 

2.1       Разлог пројектовања

 

Сви горе набројани системи морају да се испројектују тако да могу да се изведу и пусте у погон и да правилно раде. Да би се то постигло, морају да се израде главни пројекти за сваки од система (пројектовање једног система у Закону се зове"фаза"), да се прегледају од стране банке и неутралних лица (ревизија) и одобре од државних инспектората. Код значајнијих инвестиција, брзо се накупи стотину главних пројеката (узмите да има 20-так објеката, за сваки по 10-15 пројеката и елабората, па то вам је...) Сваки од пројеката радиће тим инжењера и техничара те струке - у великим пројектантским кућама постоје бирои за сваку од њих. На основу главних пројеката извођачи уговарају уградњу одређених система, па онда раде детаљни пројекат, сами или код пројектанта, а на основу њега - документацију техничке припреме за градњу, односно монтажу.

 

 

2.2       Добијање посла

 

Код инвеститора се уочава потреба за одређеном инвестицијом: или се указује могући профит, или потреба за побољшањем радних и еколошких услова или друго. Потреба је директно скопчана са могућом реализацијом, тј. решиће се оно што може, за одређене паре, да се реши. Стога ни потребу, нити могуће решење не може да дефинише нестручно лице. Зато се ради "претпројектовање": скицирају се могућа решења и испитује њихова корист. Да би се направило идејно решење, конципирао пројектни задатак, прикупила потребна документација - потребан је пројектант, често много њих. Неким (ретким) инвеститорима то раде њихове специјализоване службе, другима стални пројектанти - најчешће бесплатно: ово се сматра као улазница за плаћени део; инвеститор, док не смисли шта би - нема ни издвојених пара за то; тек на основу идејног решења може да крене да тражи финансијере - како иначе да обећају паре, док не виде за шта?. А то "за шта" ће да се црта бесплатно. Резултат овог процеса је Пројектни задатак.

 

Један ми је инвеститор изнео крајње јасан пројектни задатак: имам марку - хоћу марку и 10!

 

Пројектни задатак је већ врло јасан документ, у којем се прецизира проблем и означавају правци његовог решавања. Прилог пројектном задатку могу бити: идејно решење, ситуација, снимак изведеног стања и многе друге ствари: услови комуналних предузећа, инспектората и др. На основу њега може да се објави конкурс, односно пошаљу захтеви за понуду - за израду даље документације.

 

Општи случај био би да инвеститор огласи конкурс за израду идејних и главних пројеката, као и даље услуге - на који се јављају различите пројектантске куће са својим понудама. Може, такође, и да пошаље захтев за понуду одређеним кућама, у које има поверења. Понуда садржи цене, рокове, евентуалне пенале за њихово непоштовање, услове (и темпо) плаћања, списак ангажованих пројектаната са њиховим референцама, списак испројектованих (изведених) објеката сличне намене, некада и доказ о имовини понуђача, као гарантији за узете авансе, потребне подлоге, као и посебне олакшице, које се најчешће држе као тајна.

 

На основу понуда бира се пројектант. На избор, осим понуде, утиче и претходно инвеститорово искуство са понуђачем и очувано, односно упропаштено поверење, слава понуђача (позитивна и негативна), његове стварне могућности (које инвеститор дозна), личне симпатије и гаранције, психолошки механизми, које треба наслутити, утицаји и каприци финансијера, као и неутврђени утицаји - који знају да пресуде!

 

 

2.3       Врсте пројеката

 

Најкраће речено, главни пројекат показује како нешто треба да изгледа, а детаљни - како то да се постигне. Главни пројект је, дакле, основа за уговарање и добијање сагласности и грађевинске дозволе и он мора да садржи све мере и податке потребне за ове послове. А и ту се разликујемо од великог света: тамо се, уместо главног, ради Технички пројект, који је по садржају између идејног и главног, а затим из њега одмах - извођачки, као збир наше детаљне документације и техничке припреме. Технички пројекат је штур, како не би детаљно условљавао начин израде, а тиме и одбир извођача; извођач пак, када уговори посао, ради одмах документацију за извођење, прилагођену његовим могућностима.

 

Како су главни пројекти врло обимни и траже дуг рок за израду, то нису погодни за усаглашавање између струка. Усаглашавање мора де се обави у једном релативно разумном року, који, зависно од средстава која су у изгледу, не би требало да прелази 6 месеци (осим за збиља најзначајније објекте, код којих искључиву одлуку доносе политичари). Усаглашавајући идејне пројекте, пројектанти морају на време да дају одговор: да ли је тако конципиран објекат уопште изводљив (а можда и није) и за које паре? Идејни архитектонско-грађевински пројекат садржи: конструктивни систем, са концепцијом фундирања и габаритне мере носача, грубљи статички прорачун, распоред просторија и отвора, обраде површина и избор спољашњег плашта, као и солидно техничко образложење и што тачнији предмер са предрачуном радова.

 

Било би, уствари добро да један стручњак, општег профила, уради костур идејног решења за све значајне струке. Тада би се избегли ратови сујета, прикривања незнања или, што је уствари најгоре - кад неко не зна колико не зна. Објекат би добио јединствену линију, замисао, дух, концепцију, који би се провукли кроз све струке. Не би се десило да грађевинац предвиђа грубо и сигурно решење на ланац и тег, а до њега климатизер меће даљински управљач, да једна струка брине о трошку, друга о дуговечности, трећа - да намести што више посла пријатељима, четврта - како да себе изрекламира, пета - да свој занат промовише у науку ...

...

 

Идејни пројекат не треба мешати са идејним решењем за нуђење: ово последње ради се такође савесно и детаљно, како би се добила што реалнија понуда, али се инвеститору прилажу само мрвице - да види шта знамо, а да не дође у искушење да то злоупотреби.

 

 

2.4       Задатак пројектанта

 

Оно што се од вас очекује јесте: да, на основу нечијег идејног решења (једно дана - вашег) конципирате објекат и да онда једну штуру диспозицију изделите, као подлогу грађевинца, заинтересованим пројектантима. Они ће учинити исто, па ће се у другом кругу, уз у међувремену доспеле информације, мишљења и захтеве других струка, радити мало боља диспозиција, која већ може да изађе на идејни пројекат. Када сте усагласили идејни пројекат, ако се не деси малер -да неко заборави једну турбину, превиди лоше тло, или прекасно схвати да земни гас неће добити - ви сте завршили највећи део посла. Јер, после је већ лако; када је конципиран носећи систем, плашт и фундирање, позната оптерећења, рашчишћена сејзмичност и носивост тла, дефинисане просторије - посао прелази у рутину.

 

А како то извести? Ако игде у инвестиционој изградњи постоји потреба за тимским радом, онда је то свакако код технолошких објеката. Овде се десетак струка судара на малом и ограниченом простору, са ограниченим средствима и временом и свакако, са максималним захтевима. Судар се одиграва на више аспеката, од којих је нама далеко најзначајнији - простор. Другима су проблем енергетски ресурси, избор опреме, трећима новац - нас мучи подела простора. Како се овакви објекти углавном граде унутар постојећих целина, а како захтев крене од расположивог простора, да би се током процеса претпројектовања - дуплирао, јасно је да борба за милиметре следује. Свакако да код добро вођеног посла сваки проблем може да се реши, али често нећете бити у тиму који се добро води.

 

 

2.5       Поступак

 

Да би се успешно окончао пројекат, и касније сам објекат, потребно је, прво, да се на време почне. Ниједан од тих објеката није ни прост, ни наиван и не може се испројектовати из своје канцеларије, нити за неко разумно време. Потебно је:

 

-           прегледати све доступне пројекте истих и сличних објеката и саветовати се са њиховим пројектантима - ту је рудник информација!

-           наћи литературу која о томе говори (грађевинску, машинску, другу), није ваљда да смо све прочитали на факултету!?

-           обићи урађене објекте што сличније намене и добро се упознати са њиховим пројектом, изведеним стањем, проблемима у градњи - то ће знати директор инвестиција, добрим и лошим странама у експлоатацији - према искуству локалног техничког директора, шефа одржавања, пословође - па до последњег физикалца на истовару,

-           детаљно проучити технолошки поступак и његову електро-, и машинску реализацију, као и проблеме осталих струка,

-           ући у претпројектовање, радећи почетне диспозиције и дискутујући их са свим (значајним) учесницима пројекта, рачунски контролисати сваку усвојену идеју, паралелно решавати диспозицију, могућ статички систем, као и критичне конструктивне и архитектонске детаље,

-           сакупити од колега, од инвеститора и извођача "жеље слушалаца" и оценити које су реалне и изводљиве,

-           уносити у своје диспозиције комплетну опрему и, колико је могуће - инсталације,

-           радити у 3Д,

-           тражити од инвеститора, већ код нуђења (и претражити по својој архиви)

ситуације терена,

пројекте околних изведених објеката,

снимити (макар кроки) оно за шта нема документације,

наћи геодетске снимке,

комплетирати катастар подземних инсталација,

прибавити услове комуналних организација,

фотографисати локалитет из више углова;

наложити копање ровова, како би се утврдило стварно стање подземних инсталација и темеља,

-           пронаћи геомеханику са околних бушотина, па нацртати геотехнички профил, конципирати фундирање и потребне геомеханичке истражне радове,

-           скупљати грађевинске подлоге од других струка, подлогу за фундирање и анкерисање опреме узимати директно из проспекта (не дозволити да се појаве посредници), притом сагледати висину, крутост и положај тежишта опреме, као и сејзмичке ефекте течности у њој. По потреби - контактирати произвођача опреме, такође - видети сличну у раду,

-           означити на лицу места осе и висинске коте будућег објекта и опреме; цртати на постојећим објектима положај врата, пролаза и свих значајних елемената диспозиције, како вас не би сутра, приликом градње, сачекало непријатно изненађење,

-           наћи код инвеститора, код извођача (и код себе) поуздане сараднике, који знају и хоће,

-           учинити да службена путовања постану задовољство: утврдити оптималне превозе до градилишта, најсолиднија преноћишта, исхрану и телефонске везе, смислити занимацију за поподне (пријатељи, излетишта, музеји, кафане, компјутер, непрочитане књиге), како би одлазак био синоним за задовољство.

 

Овај списак тражи прилично време и посвећивање, а тога нећете имати. Радећи овако, често ћете доћи у ситуацију да боље сагледавате проблем колеге, него он сам - због чега ћете имати допунских проблема. Такође ће Вам се дешавати да, због бољег познавања материје, фактички преузмете вођење пројекта од формалног вође, где ће опет бити окапања: у оваквим пословима то су врло ретко грађевинци - најчешће машинци и технолози, а они су нажалост завршили један практичнији, односно не-технички факултет, па неке ствари не виде нашим очима. А о сујетама детаљније- кад се запослите!

 

Треба напоменути још једну ствар: овакви објекти се у свету најчешће НЕ пројектују, него се само претходни прерађује како би задовољио дотерану технологију, или претрпео извесна побољшања. Када је први урађен? - па ваљда док смо ми ратовали са Турцима. У белом свету компаније, испоручиоци капиталне опреме, имају уходане производе - биле то термоелектране, асфалтне базе или зубарске столице - они имају палету готових решења за разне капацитете. Код нас, међутим, тешко да ћемо се ослободити пројектовања оваквих објеката: наша машиноградња вероватно никад неше нудити неки озбиљан производ, страно ће нам увек бити скупо, наши нови инвеститори, приватници - тек они нису у ситуацији да плаћају светску памет, те ћемо и даље морати по нашем - од штапа и канапа!

 

Но, није све ни тако црно: немајући потребе за оваквом врстом пројектовања, Западњаци су остали и без такве врсте пројектаната! Те су њихова решења углавном бездушна, безлична, силеџијска, а у детаљима и невероватно застарела! Евидентно нису дело једног човека, нити једне школе, него су одрађена за плату - код њих пројектант може да устане од стола, да умре, а да било ко, школован, седне и настави где је овај стао. Како, пак, у целом свету свеједно постоји потреба за сложеним пројектовањем, то се нашим стручњацима отвара лепа шанса: да извезу памет или макар себе...