Teslio

Фала Богу те одлази ова хипи-генерација

Kategorija: Glavna
Tagovi: Sećanja

31. maj. 2012.u 18:53

dulebg

Дискусије : 30+

+1 Фала Богу те одлази ова хипи-генерација

dulebg
(posmatrach)

16. април 2012. у 10.23

Моја генерација била је и остала заљубљена у себе. У том само-дивљењу: како смо у стању да личимо на Џона Ленона, да се надувамо свега што гори и да живимо слободни од друштвених стега - ми нисмо стигли да створимо ништа.. осим нешто уметничких дела, која само ми разумемо и само им ми знамо смисао и вредност.

Били смо против рата, неправде, немаштине - а за свој комфорни живот у маминим и татиним становима, летовања у Ровињу (док је ишло) и на Балију - кад нас је кренуло. Некако баш кад нам је упалило пресекоше нас ови ратови. Испорађаше се деца, па добро - унуци, јер ми смо то великодушно уступили нашим блентавим родитељима-партизанима; ако - кад су умели преко Сутјеске, шта им сад фали: обданиште-пијаца-ЕДБ-кухиња-пијаца-обданиште? И нека се после ручка склоне док ми мало одремамо, нека склоне и децу. Радили смо нешто, не сећамо се шта, после су те фирме пропале, а ми се довијамо - богзнакако.

Ови иза нас - 60-таши, они су већ нека цинична сорта. Прво су виши од нас за главу (уствари само за дужину ногу), друго - распустили се брате до 90-тих, то је одрасло на паризерима и ципирипију, Јахорини и Лондону; нема појма шта је леба & масти. Једино нису стигли да се запосле - прво их послало на Вуковар, па Коридор, после демонстрације, лупање у шерпе и Косово; док се окренули - живот се измигољио, побегао неким другима.

И сад та наша деца - однекуд ми познати. Шурују са бабама и дедама, пишу неке уговоре о поклону, не би ли нАс испалили за наше партизанске станове. Никаквих то идеала нема - слуша техно, мени то личи на уходавање пре концерта (оно што се књазу Милошу допало док је чекао концерт), читају Фејсбук, гледају Сопранове - и вичу како смо ми све упропастили! Ма мајку вам вашу (мислим - фигуративно!), ми се бре ничега нисмо дотакли 60 година, како смо ишта могли да упропастимо?! Кажу да им ништа не остављамо - та ено вам ваше бабе и деде - комуњаре, видим да сте решили да нАс сахраните пре њих!?

Како не остављам: па имам слике из Дизелдорфа, са концерта „Хамбл-паја” - коса ми до пола леђа; имам 6 кила лонг-плејки, све гола пржевина хеви-метал и хард-рок, нестао ми грамофон, још кад смо се селили оно '95, снаћи ћу се већ; имам небројено фотографија из пријатељске нам Хрватске, метар Хесеа, старе комплете Забавника...

Криво ми што више немам где да излазим: прво - из принципа не улазим где нема пиво од 1/2л, друго - гледају ме искоса кад дођем у џинсу, потово у поцепаном, невира их што опет долазим неошишан, кажу - ви сте они што су све попили и појели, нама оставили ратове (ма тетку вам вашу (маме им више не помињем)).

Ми им оставили ратове? Па ми бре подували све што се дало запалити - у част мира, немешања, коегзистенције и како се оно још зове..

.. ајд одо до топчидерског, да мало ишмирглам ћалета - треба полако и ја да се припремам, да организујем све док још могу..

djavo666

16. април 2012. у 13.03

E - da!
Mi ti nismo bili ta hipi generacija koja je trulila u spensericama i slusala Elvisa,Dzenis Dzoplin i Hendriksa...ono, jesmo malo u početku,sto smo morali jer nije bilo ničeg boljeg sem Cepelina i Pink Flojda, ruke im se pozlatile,ali u principu jedva smo docekali novi romantizam i dens jer je to bila pre svega stvar mentaliteta.
Nekako su te hipi generacije (pusaci trave, caja, drine bez filtera,i ostalih smradova, bile vezane za poljoprivredu,za kuruza,krave i kokoske, planine i reke...ukratko nisu se dzabe zvali deca cveca.
Nasa generacija je bila,kao sto je to lepo pevao Milan, rođena u getu.Obozavala je sve vrste tehnologije,od metroa do kompjutera,zalazak sunca kroz kapije Beograda,nasminkane devojke u mrezastim carapama i visokim stiklama.
Posle nas je dosla cips generacija...bog da im dusu prosti.

aom
((ime_u_kucici))

16. април 2012. у 13.20

vidi vidi, Lolek i Bolek :)

--w--
(zanimator)

16. април 2012. у 13.49

Dule , 10 + za ovo, na momente podsetio na Kapora...

--w--
(zanimator)

16. април 2012. у 14.14

JA sam im zavideo, tim iz 50 i neke,moju generaciju pred kraj srednje pocela da hvata prvo restrikcija struje , a onda capne drug Najveci p aodmah posle skole u vojsku a iz vojske u nestasice, nema deterdzenta nema kafe nema ulja nema brasna, Milka Planinc Branko Mikulic inflacija, super inflacija, super hiper inflacija, hiper hiper inflacija, Milosevic, ma sve znate , šta da vam pricam...
A ovi su 20 i neku imali 70 i neke kad su se uzimali krediti na sve strane i niko ni zasta nije brinuo ni odgovarao. LAžna slika socijalistickog raja bila je na vrhuncu,sijala punim sjajem.
Šta im je drugo preostajalo nego da duvaju maru i da se zalazu za ukidanje nepravde u svetu.
Imao sam nekad davno od jednog rodjaka komplete nekog omladinskog casopisa sa kraja 60-tih i početka 70-tih, to je vredelo zlata. JA to citao negde osamdesetih,otprilike 15 godina vremenske distance...
Koliko je sve bilo drugacije, teško je to opisati...

djavo666

16. април 2012. у 15.20

Kad te budem zgrabio biće ti lele - bole.

aom
((ime_u_kucici))

16. април 2012. у 15.31

nebojsa2

16. април 2012. у 18.44

Dule, grebo sliku svoju, odlično:)

Marko_ss

16. април 2012. у 19.30

Majstorski napisano.

Komita

16. април 2012. у 19.56

Bravo Dule, sa zadovoljstvnom procitah.
poslije ovog sa još većim zarom ću da proganjam netalentovanu i umišljenju stoku poput Kruskovace (bAnalitika).
A vjerujem i moj ortak Veteran!

Komita

16. април 2012. у 20.08

I ako vas deca ispale za stanove, šta ćete vi ugovorom ostaviti svojim unucima. To je enigma koju nisi ni poeco da rjesavas moj Dule!

nebojsa2

16. април 2012. у 22.54

Sada moras nastaviti Dule,
koliko ti je prijatelja i dragih ljudi iz tih izgubljenih generacija uspjelo u zivotu, ma šta to da znaci?

jednaSosa

17. април 2012. у 00.44

„Криво ми што више немам где да излазим: прво - из принципа не улазим где нема пиво од 1/2л,”

Dje me nadje :)

djemenadje
(저는 아이를 찾아)

17. април 2012. у 01.13

Ovo ko da moj ćale piše inkognito :)

dulebg
(posmatrach)

17. април 2012. у 03.11

koliko ti je prijatelja i dragih ljudi iz tih izgubljenih generacija uspjelo u zivotu
-
Ах, кад би смели данас да кажу: шта је успех?
- одоше разни по Африкама и Русији - па се поразвађаше, сад шетају нову децу и нове жене, исто у међувремену пропале и накупиле се једа и незадовољства
- други успели да зараде, децу послали на школе у Женеву, а са женама поделили територију: јаћу младе секретарице, а тебе нека млади возачи .. и ето
- рећи послали децу по Америкама, па сад откидају од уста да њима мало пошаљу, док се деца не снађу,
- четврти су поново момци, живе код маме, а време убијају на Дунаву; децу виђају преко мобилног.

Уствари су деца једини гарантован резултат. Све остало мож да бидне, а не мора да значи: што више стекнеш - пре душу изгубиш. Ал то са децом, то му дође нека поуздана инвестиција. Јес да мали скотови не испадну ни налик ономе што смо од њих очекивали, ал нису они Наша деца - они су потомци наших предака, и такви и испадну.

iVar
(relax)

17. април 2012. у 04.05

Potomci naših predaka po raznim inostranstvima se dele na:

* nacionalno „osvećene” koji u tinejdžerskim danima igraju folklor, idu u subotnje srpske škole, slušaju sve srpske turbo folk radodajke, a na zajedničkim fotografijama liče na repere sa podignuta tri prsta.
Po pravilu se žene strankinjama i deca im ne govore srpski.svoj svojevremeni ekstremni patriotizam pravdaju greškama iz mladosti.
--
* decu koja osim srpskog prezimena nemaju ama baš ništa sa korenima. roditelji sa njima govore jezik zemlje u kojoj žive, sa groznim akcentom i još gorom gramatikom. roditelji smatraju da je to za njihovo dobro. šta će im jezik zemlje u koju se nikad neće vratiti. svoju postojbinu nikad nisu videli, a sa babama i dedama koji dođu u posetu komuniniraju slikovito - likovno. nacrta na papitu šta hoće i tu se završi komunikacija. time su roditelji primitivci postigli šta su želeli. babe i dede im više neće dolaziti.
--
* treća grupa je intelektualna. roditelji intelektualci, u kući se govori srpski, deca uče jezike i idu u najbolje škole i fakultete.
ta deca imaju kontakt sa maticom i trude se i angažuju kroz svoj posao i znanje da doprinesu zemlji odakle su potekli.samosvesni i ostvareni, ponosni su što su Srbi!

Ova grupa je najređa, ali postoji i vrlo je efikasna.

--w--
(zanimator)

17. април 2012. у 08.01

TA treca je izuzetno retka,sreo sam ovde jednog dedu u crkvi, malo kotrlja r onako anglosaksonski a govori potpuno ispravno i gramaticki a ima i malo moravskog naglaska. I ja pitam od kad je ovde, kaže, ovd e je rođen...
Za svako postovanje...Dule, daj još, ti si bre covek talenat...

aom
((ime_u_kucici))

17. април 2012. у 09.24

šta se svi cudite, kao da do sad citali duletove bisere!
ja često ne smem ni komentar da ostavim, cutim i čitam... :)

i s vremena na vreme se pronadjem među njegovim likovima iz galerije, nekad se postidim, nekad čak i za broj porastem, ali opet znam da smo još i dobri ispali, (negativni proizvod pozitivnog vaspitanja) kakvi smo mogli biti...okreni se oko sebe, pogledaj na šta se sav svet napravio (onaj sto mu Ruza rece da koristi ljude, a voli stvari, umesto obrnuto) mi smo onda, ODLICNI!

a i deca su nam vidrice(u decu nam ne diraj)...za svet koji im ostaje, drugaciji ne bi ni valjali!(a svet ni mi nismo nasledili, i mi smo ga od naše dece pozajmili, na kratko)!

--w--
(zanimator)

17. април 2012. у 10.10

Posteno ja bas i nisam citao jer retko navratim na 300 +. Al znam d a je ovo odlično i da je pravo osvezenje. Ima svasta na SC ima skribomana, jedan deda na Emigraciji odlucio da postane genije i da napise memoare. Tako kod dede može da se procita da je odseo u nekom hotelu pored Temze a sutra su organizovano isli u Luvr da vide Mona Lizu,još je dao i kriticku analizu slike,uocio je i greške kod Leonarda ( Mona Liza valjda ima facijalni grc itd...) E onda kad procitas nešto kao sto piše ovaj Dule moras da se odusevis, možda je covek i profesionalac samo je skroman pa neće da kaže. Ne bi me cudilo, ovo je predobro za nekog amatera...

aom
((ime_u_kucici))

17. април 2012. у 10.17

bilo je par komsijinih tekstova na teslio blogu, ne znam da li je brisao ili dodavao...
neću da ga hvalim, pokvarice se :)))

nebojsa2

17. април 2012. у 10.24

Tema je dobra, samo još kad je pojedinci ne bi razvlacili na lične svadje sa kurtom i murtom:)
Lično mi je bas drago kad vidim oko sebe mnogo ljudi iz tog doba koji su bili, i ostali dobri ljudi. Uspjesni, iako nisu bas cijelu dusu prodali za materijalu. Jedan dio je morao otici na pazar, jer drukcije nije moglo:)

dulebg
(posmatrach)

17. април 2012. у 12.55

--w--
(zanimator)
17. април 2012. у 10.10
Posteno ja bas i nisam citao jer retko navratim na 300 +.
--
Ово са 300+ био је низак ударац, ал кад напуниш ти 270 - свашта ћу ти кажем

--w--
(zanimator)

17. април 2012. у 18.57

Nisu to brojke, to je nešto napisano cirilicom :).

dulebg
(posmatrach)

19. април 2012. у 19.04

Добио сам овде пар похвала, па сам оправдано изостао - крио сам се у песку, док ме не прође црвенило. Елем, оставио сам Аом још једну причицу на блогу.

--w--
(zanimator)

19. април 2012. у 20.46

Pusti nešto malo i ovde,nemoj da si cicija i shvati pohvale ozbiljno.
Ponnekad svratim na „Knjizevnost ”, ima i tamo par talentovanih ljudi ali i ti bi ladno mogao u stampu odmah. JEs' probao one konkurse za pricu i te stvari ? Tek da se uveris da pricamo istinu, da pohvale nisu bez veze.

dulebg
(posmatrach)

21. април 2012. у 10.09

ШЕРПАСИ су једнога тренутка преплавили Београд. То је подврста хипи-родитеља, а качи и ове 60-таше што ми се ту са стране смешкају и праве наивни. Шерпас је особа у 30/40-тим која се са посла враћа нешто касније, са једним дететом под руку, другим на рамену, и шерпицом-мањерком у трећој. Ово са 3 руке схватите као песничку фигуру, мада није било. Већ ући овакав у аутобус - било је неизводљиво, те се тим делом нећемо ни бавити.

Ево модерне мањерке, за оне који то никад нису видели
http://www.svemar.co.rs/manjerka.htm
наше су биле тегет, онако по влашки - на беле туфне, и њихово увлачење у држач било је више као нека врста теста интелигенције - обично би, кад све сложиш, нашао да ти је најнижа шерпица остала вишка!

Елем, Шерпас би, у повраку са посла, покупио своју децу из бака-сервиса, и уз њих речену Мањерку. То би се до куће прохладило (а и де да га носиш врело уз она 2 пундравца), па се догревало на супер-свемирском, ласерском шпорету из мираза, који иначе у свом веку није пробао „тројку”, а и зашто би - још да нешто загори?

То су биле најлепше комбинације - да живиш на 200-300м од родитеља, таман довољно далеко да себи не дају право да те контролишу да ли си прао зубе, колико се издиреш на жену и децу, користи ли она контрацепцију - а опет ту надоват руке за сваки њасер:

- да дођу ујутро, кад ти одеш, пробуде децу, водају их по обдаништима и лекарима, после већ и на родитељске, на испраћаје на екскурзије (смор јбо те невиђен), поперу, поспремају - е само ниси мого да их одучиш да те дочекају са рапортом: како смо провели дан док вас није било; та мама, верујем да сте сјајно провели дан, ако сте и спиѕдили нешто више пара - та добро; е не - тај део си морао да платиш.

Они којима су долазили родитељи, е они дакле нису били шерпаси, њима су РОДИТЕЉИ били шерпаси. Постојала је и трећа варијација: деда, затрпан са двоје унучића и оне 3 шерпице - е ај сад да те видим, кака Сутјеска, Брчко-Бановићи? Него овакав прегазити 600м, док оно двоје вуку свако на своју страну, а мањерка на доле? Тај би ујутро, у разумно време - да не смета „деци” - дошао да буди унуке, да их носи кући (са празном мањерком). Успут ето да послуша бабу и докупи из Пекабете, сврати са децом до паркића и тајно их части са нечим, од чега ће добију упалу крајника.

Унуци су у принципу обожавали то своје избеглиштво код бабе и деде. Нас су трпели, рачунајући да смо им законски родитељи и да сходно томе имају обавезу према нама, али нису капирали нашу вечиту заузетост, стрку, фрку и премор - кад је сад јасно да ништа нисмо радили, ни урадили?

dulebg
(posmatrach)

21. април 2012. у 11.12

А тек ЗЕТОВИ?!

У нашој београдској популацији, где су наше мајке прво дете рађале из заноса, тј. дечака, а друго - јер тако треба, дакле - женско, а у ситуацији где статистички занемарљива мањина живи у 3-собним и већим становима, било је јасно ко дан: да младу не мож да доведеш док се сетра негде не удоми.

Па како су се неки први момци из очаја некуд разишли, снашли, то се појавила иницијална генерација млађих ћерки, којима се брат „удао” или извршио самоубиство, отишао за Африку или Бајину Башту. Те су цуре дакле постајале УСЕЉИВЕ. А кандидати су били момци што деле собу са својом млађом сестром која се никада неће удати. Они би се удали, а сестра би онда експресно призетила неког од братовљевих најбољих другова - ша фали, једино нећемо моћи да се окумимо?!

Касније је већ ствар постала перпетуум мобиле: неким цурама браћа би извршила харикири, онда би се њихови момци уселили у братовљев кревет, што је ослобађало место њиховим другарима да се узете код њихових сестара, што је омогућавало сестрама од другова да ...

--

Како је то бити зет? То је сјајно - увек те држе боље од сина, и захвалнији су - син све мора, а од тебе је све згодитак. И ти заврћеш сијалице, селиш каду, идеш да се смешкаш код неке њијове цигањске фамилије у Сврљиг. Они те тамо меркају па се мисле: куд она мала бештија 'ваког момка да смота? „Куд?”? - па УСЕЉИВА мајку вам вашу: рођена ми сестра правила сваку могућу гадост, док се нисам спасио код Спасеновића!

Само све је то уље на стаклу: колико год ексера закуцао по тастовом имању - ниједан није твој, ниједан не треба да вадиш без тајиног благослова. Сади орахе, копај риголу - све другоме копаш и садиш. Чуваће они тебе, и стаће на твоју страну кад се посвађаш са младом (онако политИчки); али осећај заменљивости, привремености - не може нико да ти излечи. Шта није књижено на твоје - то је туђе, и ти си ту у пролазу ((

Па се развила та једна генерација депресиваца - све прилика за женидбу, истина неусељивих, али за погледати и школованих и да кажемо од порекла (ејх, све кољеновићи, а неусељиви?!) Све су мање долазили кућама, све више свраћали својим мамама (сестра и зет у међувремену запалили за Норвешку), док их тамо негде иза 48. рођендана није тревио позив судије, бракоразводног: насиље у породици! - није баш било насиља, ал се тако бракови најекспресније разводе, то је адвокатска фора. Те наш јунак коначно дође у посед очевог стана - сувише млад да легне поред њега, сувише матор да било шта крене испочетка, сувише испрепадан да поверује још једној жени. Где си био - нигде, шта си радио - ништа! Ако те се и та деца не одрекну (еј бре - отац насилник!?), без њих је резултат стварно нула испод земље?

djavo666

21. април 2012. у 12.01

Pa dobro,nemoj da si na kraj srca...od nule si i krenuo.
Dobro je sve dok nemas dugova...a i njih ako imaš, nije strasno,ostavices tako neki trag u vremenu po kojem će da te pamte.

aom
((ime_u_kucici))

21. април 2012. у 14.58

dakle Svrljig je hit, gde si samo njega iskopao! :)

dulebg
(posmatrach)

21. април 2012. у 15.09

И да ремизирам:

- ШЕРПАСИ су на крају епизоде аванзовали у пиштаљеросе и гелендеросе: разлупали се по шерпама, дували у пиштаљке, драли се колко их грло носи „цр-ве-на ба-ан-до! 17х..” исто ко да си им реко „гив-пис-а-ченс!”

Као да је та црвена банда уствари неко други, а не ми - главом и брадом? Као да је то неко други ишао у шопинге по Малезији, смишљао годишње одморе од 45 дана и спајао 29-ти са 1.мајем? Као да је неко други на чекове покуповао Голфове, отплатио стан паклом цигарета и све живо у животу постигао на мувачину, преко синдиката и бркатих директорки?

Допало нам се да урламо, таман смо се били убуђавили од оних 10 год. родитељства, између убиства Ленона и Газиместана (јес и ту смо урлали Ср-би-ја-Ср-би-ја-Сло-бо-сло-бо-до!! nх). Па молим те - самкције, па 1000 свећа за Радета Шербеџију. Онда дођоше студентске демонстрације - сине-фора-мислим-јеее !!! Мување са асистенткињама, Лека нешто блебеће, а ми јбте - ко да никад нисмо напунили 25-ту! Стварамо историју, призивамо себи Неман у помоћ. А Неман се смеши, мало се издепилирала за прилику, много не обећава - пустила ове наше керове да измишљају:

- јао сине шта нам га напричаше? Ал њихово је било да причају, а наше да мућнемо главом: постоји ли негде бесплатан ручак? Одговор је: не постоји, поготово не на Западу! Али кој нам ђаво би? Већ смо били лепих годиница спуцали, откуд нам идеја да ЗАСЛУЖУЈЕМО БОЉЕ? Где то постоји „заслужујем” - нема у љубави, нема у цркви, нема у животу - можда ако је негде Тито тако нешто поменуо? Оно Тито је давно умро, ал изгледа да смо ми остали његови пионири? Без нас - ко зна како би Неман превеслала цео један народ? Неман се ослонила на оне који су се први уморили од санкција, редова, бомби, на оне што су били сигурни да их увек и свуда чека резервисано место у 1.класи.

Срећа па нећемо довека.

aom
((ime_u_kucici))

22. април 2012. у 09.19

'opravi' nas ka' nemce! :(

djavo666

22. април 2012. у 12.34

Da, nekako deluje kao da je nezadovoljan...a sve bilo po njegovom.

dulebg
(posmatrach)

22. април 2012. у 15.02

'opravi' nas ka' nemce! :(
--
Топиц се не односи на жемску популацију, јербо се иста заглавила у свом 29-том рођендану и нећемо да је деранжирамо ))

aom
((ime_u_kucici))

23. април 2012. у 13.20

sve on zna, mozgonja...mudro zbori!
googla po earthu, gviri kroz zavese, ko zna šta još... :)))

svaka mu ka' Njegoseva! :)))

nebojsa2

23. април 2012. у 14.42

Da, nekako deluje kao da je nezadovoljan...a sve bilo po njegovom..

Dule je najvjerovatnije clan one grupe „Budimo realni, zahtjevajmo nemoguće”:)
Upravo o tome i piskara, sve im je bilo po volji, a oni opet nezadovoljni. Važno je bilo biti protiv, a nije važno čega i koga:)

--w--
(zanimator)

23. април 2012. у 18.04

Auuu Dule , tumace te k'o Nostradamusa, kako ko hoće. A čak i ne pišes o buducnosti nego o junackoj proslosti.Što se mene tiče neću da tumacim ,čitam i uzivam.
Kao sto već rekosmo, odlično je...

nebojsa2

23. април 2012. у 18.29

Sto si se stisnuo kao mlada,w?. Reci slobodno, nasao sam se dobro u nekim scenama, i nije me stid:)