Teslio

Женско понашање датира из времена породичних задруга: када су живеле у заједничкој кући са браћом, ујацима, мајкама и децом, а љубав водиле са мушкарцима из других кућа.

И дан-данас жена за супруга бира некога кога ће сестринском љубављу условљавати на ове вечите обавезе око куће, деце, њене маме. Па како су то финији, смотанији типови - то би најпаметније било да ни деца не буду његова, него од једнога из друге куће; али моментална култура то не разуме - безвезе?

Питам се: пошто Вођа илити Поглавица има 1/5, а тек опасних шмекера (мушкараца са савршеним генима)је још мање, можда 1/20 - шта би се десило да су сва деца њихова? Да смо им ми рецимо добри ујаци, па да их по том основу чувамо/пазимо, идемо на родитељске и код лекара за табане? Да сам генетски материјал наше сестре „преузимају” тамо где ваља?

Да ли би тада сва деца постала Поглавице и Шмекери, или би се опет поделили по кастама, као данас? Да ли можда данашења деца добијају слабе-мекане-неодговарајуће гене због чињенице да већину очева чине послушни, сметени, проћелави буцови. Каква су онда деца од деце, а какви тек унуци - после овакве негативне селекције? Јесте ли чули да данашњи мушкарац има 2,5х мање сперматозоида од наших дедова? - за колико генерација ће се тај број спустити на нулу?

Жене не везују уз себе моћне, нити заводљиве мушкарце, зато што слуте да над њима немају контролу: јбш лепоту, и моћ, ако ниједан дан не знаш да ли ће се више вратити? Мада маштају о њима и замишљају да ће их имати („имати под контролом”).

Нормално да се моћни и неодољиви мушкарци жене, неки и по више пута, али ретке су њихове жене, које су у стању да се помире са њиховом полигамијом. Удају се са вером како су пронашле драги камен, само после треба живети са свима другима, које би да се огреју о тај исти камен.

Моћни Поглавица је изузетно полигаман, мада није неки залуђеник за сукњом. Он је једноставно рођени вођа, брине о људима, штити их и испуњава њихова очекивања: а женским очекивањима никад краја. Није ни опасан за бракове - јер нема времена за љубав: њему је секс по кућама у крајњој линији - једна пријатна обавеза, и не више од тога. А понеку радодајку, која помеша лончиће, има начина да ућутка и неутралише.

Добро је бити у љубави са Моћним - јер он је захвалан: сетиће те се кад се отвори нова филијала у крагујевцу, или кад сина треба да чупаш из затвора, у крајњој линији - може увек да ти обезбеди врхунску лудницу ))

Компликованији је Неодољиви Шармер. Како ви да постанете неодољиви шармер - никако, то се рађа: роди се неко са савршеном, и пре-савршеном комбинацијом гена, која пасује на гомилу женских гена. Е Такве жене препознају по оним лептирићима, да сад не улазимо у детаље. Шармер је у мисији вечног плођења и код сваке своје жене се задржавају 2-3-4 месеца, време за које би и камен затруднео, тј. време за које би и Мадлен Олбрајт помислила да је нашла кључ Свемира: у рађању малих копија своме Неодољивом. Наравно - то је и време за које њега стигне неподношљив осип- од једног места и једне постељине, крену чизме (луталице) саме да му цупкају; те он скочи један дан до Франкфурта, да извиди за један ИЗУЗЕТАН посао - и више се не јави следеће 3 године! (Мало онако издалека испита да ли је добио сина, и јави да ће га признати, само док се врати из Африке).

Зашто бежи? једноставно - завршио се један циклус оплођења и њему сваки мишић јавља „хајде, чека те следећи посао”. Зашто се враћа после 3-4 године? - па зато што је тада његова љубљена спремна за нову трудноћу! Поделимо 3-4 године са 3-4 месеца и добићемо 10-12 адреса на којима Неодољиви обитава неких 30 година, после се ваљда повуче у пензију. На тим адресама углавном га жене хране, перу и бране, а што је разумљиво, пошто он, посвећен вишој мисији, не стиже да негде пусти корен и отпочне какав озбиљнији посао. То су најчешће јако надарени људи, велики уметници за мале паре, а своју хаотичну душу утапају у алкохолу и већ шта се нађе. Свака од њих заклела би се у своју децу да га „ВИШЕ НИКАД ПОГЛЕДАТИ..” неће, што све важи док му не угледају онај подмукли осмех и зубе као бисере.. јбш женску заклетву (((

Може ли жена живети са таквим? Апсолутно не! јер смета другим његовим женама, од којих свака може да га има по 1 годишње доба. Понека се можда и превари, па пљуне на част, име, паланачка сашаптавања; и пође за њим - да би после пар недеља осванула сама, у непознатом мотелу и непознатом свету, таман са довољно пара таман да се јави свом мужу да дође по њу и поплаћа рачуне, та је води деци.

И он дође, врати је кући, заштити од срамоте колико уме - јер чему служе Живе Меде, него да те чувају као браћа?!

Па Швабо, мушкарац и жена у везу ступају са својим тајним и себичним плановима. Али то, као и трговина, доводи до заједничког и позитивног резултата.

Жена би да рађа и подиже децу, али сигурна, заштићена и намирена - што јој све Бог није дао да може сама, већ ју је наоружао мудрошћу, лукавством и чарима - да распамети себи неког мргу (неш ти тешког посла - распаметити мушко? само га је нешто теже задржати). Жена би да су њена деца најлепша, кућа најчистија и најудобнија, њене бунде најскупље, а љубавник са најтужнијим очима на свету - и да за њега нико жив не зна, ал да јој сви завиде.

А мушкарац би да има децу за понос, и жену за понос - ал да му не досађују и не траже паре. Да има већи ауто од свих и скупљу кућу, и поноснији понос.

Тако да се на крају договоре: те се муж, иако пун ентузијазма да живот проведе у спортској кладионици на „Хајдуковом”, упрегне у кола копања и стицања. Жена му секундира и помаже, мада се на том путу често обоје загубе, забораве и на децу и на кућу, и једно на друго, деси им се да им зарада и трошење остану уместо љубави. Деси им се усамљеност усред кућерине, међу децом и родбином, љубимцима и техничким помагалима за душу, ал од којих је слаба помоћ.

КАКО КОЛОНИЗОВАТИ МАРС?

сваке године тамо одлази брод са неколико стотина модула
половину чине лакши, покретљиви, погоднији за тражење рудe и напад на локалну популацију
а другу половину - нешто успоренији, чији је посао уствари производња нових јединица

модули, назовимо их Бета, имају налог да од доступног материјала и у локалним условнима произведу што више и што бољих својих копија
притом део иструкција за производњу морају да преузимају са модела Алфа
као и да једнако производе оба варијетета - Алфа и Бета
Бетама није лако - да у негостољубивом окружењу, уз сталну опасност од локалнних облика, од Алфа, од других Бета, од својих сопствених потомака - одрађују тако пипав и незахвалан посао
међутим - њих нико не пита, њима је уграђен програм и гони их свако јутро у истом правцу
дозвољено им је да заробе покоји Алфа-модел и искористе га за налажење гнезда, набавку руде и заштиту од негостољубиве околине
заузврат - Алфа очекује да се производи раде само по његовим шемама
(што баш и није тако паметно - о томе ћемо нешто касније)

није лако ухватити Алфа-модел
јачи су, бржи и покретљивији
немају нешто мозга, нити какав јак програм
имају само један налог - истрести своје инструкције у ШТО ВИШЕ Бета, они то кажу 'трпање'
притом јако воде рачуна да Бете буду што исправније: да су нове, чврсте, сјајне, исполиране и без огреботина – како би са сигурношћу могли да им повере своје тајне

Бете им труне нешто о дубљим зонама програма, кооперацији, поверењу
међутим то су глупости:
за трпање никакве зоне не требају - само добра лабораторија
а те ‘дубље зоне’ уствари у Бета-жаргону значе – мацане, о'ли катанац око врата ?!

тако да их Бете фатају како знају и умеју
фатају их на чистоћу и исполиранност, губе дане и године пазећи да се није где појавила каква огреботина, да се није гдегод лим потклобучио, прорђао, да не ландара

где се лако договоре ? - око примопредаје инструкција
биће примопредаје свако вече, и ујутро, и у подне
па то једно време тако и буде
и Алфе вредно доносе руду, чувају кућу, буше нове ходнике
помире се да неће истрести много програма на много места
али ето – макар много на мало места

међутим Бетама ствар досади
кунст је у томе
сто ти ухватљиви модели:
- нити имају најбоље програме
- нити их истресају под исправним напоном
наизменичним, трофазним од 380 волти
него 12В један смер - па ко не заспи нек исприча крај

а по дивљини се увек смуца неутврђен број Неухватљивих.
који, како су слободни, имају времена, и снаге и воље, да на себи раде
и лошу особину да спопадају Бете кад су Алфе у руднику

ствар чак иде дотле да Алфама пријављују богата налазишта
далеко, преко седам мора
а онда безобзирно напаствују јадне Бетице
које се, да ви’ш чуда, баш и не бране
штавише, склоне су да их после напада гланцају, подмазују
накрцају њихове увек слабуњаве батерије
и до бесвести им полирају конектор
...наравно - све ово ако је постигнут жељени напон
ако не - ондак уме ствар и скромније да се оконча

ко ли је правио овакве програме
зашто Алфама није дао неки озбиљан задатак,
осим сталног налога да пуне здраве Бете својим шемама
зашто Бетама није дао снагу да саме заврше своје послове
зашто их макар не пусти на миру да склапају нове моделе по својим шемама
него увек држи пола цртежа код неких имбецилних ловаца-чуваркућа
и - зашто за ловце-чуваркуће не измисли лепо ланац око ноге
него малтретира јадне Бете да целог живота глуме како су Бете
а не Алфа-модели,
а назови-Алфе држе у заблуди како су у нечему АЛФА
??

Пре бракова живели смо у родовским заједницама - браћа, сестре, мајке и ујаци. Љубав се водила са женама/мушкарцима из других кућа, чак се у матријархату порицала веза између секса и зачећа.

Зашто данас не би радили то исто? Ако је тешко наћи мужа за подизање порода, а зашто млада жена лепо не израђа, с'тим да се ујак подметне, пошто ни он не жури да се жени? Подразумева се да ће и родитељи да понесу, само онда бисмо морали мало раније да рађамо, да се ипак колико-толико преклопимо са својим унуцима.