Teslio

Мобилни се промешкољио, погледао је својим зеленим оком и промрмљао нешто као глип-глип! 3:47 је значи, овога тренутка пуниш 40 година. Био је то њен мали поклон самој себи. Соба је дисала ноћним звуцима, шаре завеса одсликавале се на плафону у 30 копија. Намучила си мајку ономаде.

Сан се беше некуд затурио. Завукла се ближе уз Николу, уз његово велико, врело и добродушно тело, али јој се од тога само још мање спавало. Да су Катарина и Немања млађи, увукла би се код њих, али Немања је прави опасни мачо већ трећу годину и одбија 9 од 10 пољубаца, а и Каћа – како су почеле да јој пупе груди, како јој је потамнела наусница .. не, то више није оно дете.. Џони .. са Џонијем се још може разговарати, његова је љубав (оданост) неокрњена; па да – купи пса ако хоћеш да ти се неко радује ..

40!!? Како је све брзо прошло!!? Татина љубимица, победница конкурса Чајковског, потајни песник, Мис Светосавског бала.. Затим татина смрт, ратне године, Немањине каке, па Каћине, Џонијеве. Како је све само брзо прошло!?

Прва јутарња 7-мица пили булеваром, издајнички најављујући да од спавања нема ништа. Немања – како је само био сладак, ох што је волела да га љуби и гњави за вечеру, за доручак, за ужину.. Онда Каћа - тихо, повучено створење, у неком тајном дослуху са татом. Каћа је почела да се занима за мене када је први пут обукла салонке и хаљину, накарминисала се до ушију; ево је сада се опет удаљава, више ни Никола није светионик на њеним путевима.

Ох, како сам само стрепела за вас! Колико сам километара прошпартала дечијим оделењима, водила вас на полио и бе-се-же, сваку плочицу, сваки глупи натпис, сваку мед.сестру тамо упознала. Али – и то је прошло, сада предшколским дефилују неке нове маме, победоносно машу колицима, својом децом и својим мужевима. А ви сте сад велики, ви сада сами идете код зубара и на систематске, Немања по измишљена оправдања.

И Николу сам измалтретирала – да у пола ноћи јури до Лондона по капи за уши. Ако – да нисам, био би сад још 15 кила тежи. Никола, мој добри Никола, а ко си ти – ја се тебе уствари не сећам!! Не знам кад сам те први пут видела, ни када си ме запросио, затим је убрзо тата умро и све оста­ло... Добар кућни мантил, разгажени пар патика, камин за кад не ради грејање – јеси ли то ти, мој Никола? Мој човек, кога сам одбила 11 хиљада пута. Можда да ти сад надокнадим? али ја се тебе не сећам, а са незнанцима не спавам, осим оно пар изузетака ??

Птице се разгаламиле, односећи и последњу наду да се од сна нешто може искамчити. Сама у овој кући!! Са мужем који више ником не треба, са децом која би да пробају своја крила. Да ли си усамљена Ирена? усамљена? – не! само сам САМА!

Куд се загубио Никола? Можда је пре мене схватио да је излишан, одрадио. И она ноћ за коју ни­кад није рекао где је провео – та је била само последњи клин у ковчег наше љубави! Даа – одон­да станујемо заједно, али... али ...??

Ставила је кафу, упалила јутарње вести, покушала да буде тиха.

Ирена, цео свет је пред тобом: добру и здраву децу имаш, мужа – па свака би ти га радо преотела, тај сјајни посао на коме би ти Бог позавидео. Младе удвараче – шта фали младим удварачима? Тако су глатки, мирисни и снажни. Стари удварачи – шта њима фали? што су горки!!? Што ниједног не можеш да замислиш како трчи до Лондона? А за кога да трчи? Хорови, салсе, плани–нари, Малдиви, сликарске школе – све те то, Ирена, чека. Хоћеш им се дати, Ирена?

Збогом мојих 40! Ћао какама, непроспаваним ноћима, павловићевим кремама. Збогом страхо­ви­ма, стрепњама, питањима и неверовањима. Збогом јурњави у обданиште, на балет, па на рођен­да­не. Збогом мужевљевим питањима, збогом свима, свима - свима !!! Данас је први дан мојих нових 40 година!!