Teslio

Prednosti upotrebe peleta kao ogrevnog materijala u industrijskim pogonima su odavno prepoznate, a i sve veći broj domaćinstava se odlučuje za ovo alternativno ekološko prihvatljivo gorivo. Za kvalitetnim peletom postoji ogromna potražnja na tržištu, što proizvodnju peleta čini unosnim zanimanjem budućnosti. Pokretanje proizvodnje peleta iziskuje nabavku osnovne opreme, koja suši i presuje drvo, a kako biste zatvorili proizvodni ciklus biće vam potrebne i pakerice za pelet.

No, da počnemo od početka i objasnimo šta je pelet i zašto ulazi u masovnu upotrebu.

Šta je pelet?

Pelet je visoko kalorično gorivo čija je potrošnja u 21. veku doživela pravu revoluciju. Gori ujednačeno i pruža konstantnu toplotu tokom sagorevanja.

Cilindričnog je oblika, prečnika od 4 do 12mm, a dužine od 10 do 30mm. Valjkast oblik i male dimenzije čine pakovanje peleta uz pomoć pakerice za pelet jednostavnim, baš kao i loženje u kotlovima čiji je rad automatizovan.

Pelet se proizvodi preradom ostataka i otpadaka drveta, što omogućava maksimalnu iskorišćenost sirovina u drvnoj industriji. Kako bi finalni proizvod bio prepoznatljivi komadić peleta, drvne otpatke je prvo potrebno usitniti i samleti, a potom ih sušiti do željenog procenta vlage. Usitnjeni komadići drveta se ubacuju u peletirku, mašinu za proizvodnju peleta. Pod pritiskom, na visokim temperaturama, drvo otpušta lignin, koji deluje kao vezivno tkivo, lepak, koji sjedinjuje masu u valjkaste komadiće.

Bukva poseduje najveći procenat lignina, te se u bukov pelet ne dodaju nikakve hemijske supstance, sastav je 100% prirodan. Stoga je bukov pelet najkvalitetniji na tržištu.

Pelet je moguće proizvesti od svih vrsta drvnih sirovina, ali upotreba neodgovarajućeg drveta iziskuje dodavanje hemikalija u proizvodnu masu. Najčešće se koriste grab, jela, jasen, hrast i bukva. Prilikom proizvodnje je bitno ispoštovati udeo tvrdog i mekog drveta, kako bi pelet prilikom sagorevanja ispoljio karakteristike zbog kojih je poznat.

Zašto je pelet sve popularniji ogrevni materijal?

Pelet je u upotrebi širom sveta, a njegova potrošnja je naročito velika u Evropi i Americi, gde se u poslednjih 10 godina potraćnja za ovim ogrevnim materijalom utrostručila. Evo i zašto:

• Pelet je jedino ekološki prihvatljivo čvrsto gorivo, s kojim ne pravite kompromis po pitanju toplote, dok čuvate životnu okolinu. Sagorevanjem peleta nastaje ista količina CO2 koju je drvo koristilo tokom svog rasta, te pelet spada u neutralne nosače CO2.

• Dim koji nastaje sagorevanjem peleta nije toksičan za ljude, ni za životnu sredinu.

• Pelet pruža maksimalnu iskoristivost – čak 90%, dok druga čvrsta goriva mogu biti iskorišćena maksimalno 70%.

• Kvalitetan pelet gori ujednačeno, pružajući konstantno isti nivo toplote.

• Kvalitetan pelet ćete prepoznati po količini pepela koja ostaje nakon njegovog sagorevanja. Naime, ostatak je svega 1% i kotlove nije neophodno učestalo čistiti, kao što je slučaj sa svim ostalim ogrevnim materijalima.

• Loženje peleta vrši se u specijalnim automatizovanim kotlovima sa daljinskim upravljanjem. Vaš dom će biti zagrejan u svakom momentu, a kotlovi sami dosipaju potrebnu količinu peleta.

• Loženje peleta ne zahteva postojanje klasičnog odžaka koji mora da povuče dim napolje. Dim nastao sagorevanjem peleta može da izlazi i kroz običnu cev.

• Pelet spada u najekonomičnija goriva, jer je potrebno utrošiti znatno manju količinu nego što je slučaj sa ostalim ogrevnim materijalima, a dobijeni nivo toplote je isti. Jedna tona peleta može da zameni 500 litara lož ulja, 4900 kWh električne energije ili 450kg plina.

Proizvodnja i pakovanje peleta

Proizvodni proces dobijanja peleta sastoji se od četiri faze. Ciklus otpočinje usitnjavanjem otpadaka drveta, koji se potom melju u prah veličine do 3mm.

Usitnjeni komadići se moraju osušiti, da bi pelet imao ujednačenu gorljivost i da bi bio kvalitetan. Poželjno je da sadržaj vlage u procesu proizvodnje peleta bude od 13 do 15%. U sušaču se količina vlage drvne sirovine smanjuje sa 60% na 10%.

Nakon što je pelet osušen, potrebno ga je ohladiti, jer je temperature 60-80 stepeni. U procesu hlađenja udeo vlage u drvetu se smanjuje za dodatnih 3-4%, čime na kraju iznosi svega 10%.

Kada je pelet ohlađen, količina vlage koju poseduje je optimalna, a sledeća etapa je pakovanje. Za pakovanje peleta koriste se pakerice za pelet. Pakerice za pelet su specijalizovana mašinska postrojenja, koja omogućavaju očuvanje kvaliteta peleta, sprečavajući spoljašnju vlagu da prodre u gotov proizvod. Pakerice za pelet pakuju finalni proizvod u manje ili veće džakove, pogodne za domaćinstva (50kg) i upotrebu u industrijskim postrojenjima (250kg).

Pakerice za pelet pripadaju mašinama za pakovanje u otvorene vreće. Pakerice za pelet automatski vrše proces pakovanja, a mogu da napune do 800 vreća na sat, zavisno od modela mašine i vrste materijala kojima se vreće pune. Značajan deo mašina za pakovanje u otvorene vreće je autokorektivna vaga, koja u kombinaciji sa dozirnim sistemom za punjenje pruža precizno puni sve materijale, u opsegu od 5 do 50kg. Upravljanje vagom vrši se preko procesorskog terminala.

Modeli mašina za pakovanje u otvorene vreće koje su idealne pakerice za pelet su:

• Pakerice za pakovanje u Big Bag vreće

• Pakerice za pakovanje u otvorene vreće Bruto

• Pakerice za pakovanje u otvorene vreće Mono Neto

• Pakerice za pakovanje u otvorene vreće Duplex Neto

Pakerica za pelet zaokružuje proces proizvodnje peleta, koji je potom spreman za dalju distribuciju.