Završna obrada parketa
Mnogi proizvođači se vode mišlju da proizvod ne zavisi prvenstveno od pakovanja ali ga upravo ono može prodavati. U ovom slučaju u završnoj obradi parketa možda ne stoji prava suština ali se svakako radi o njegovom vidljivom delu i oblikovanju enterijera gde će se postaviti. U završnoj obradi se mogu desiti i bitne promene nakon dužeg vremena kao i što se tiče stvorenog efekta u prostoru. Veoma često se u potpuno drugi plan stavlja prva vizuelna komunikacija koju pod može da stvori u određenoj prostoriji kao i taktilna, naročito koliko je sve to važno u nekim obradama.
Klasični parket:
Klasični parket kod nas obično znači slog u obliku riblje kosti ili eventualno u vidu šahovskog polja dobijenog paralelnim slogom. Nakon same postavke vrši se pažljivo brušenje više puta uz najčešću upotrebu laka visokog sjaja i visokog stepena refleksije svetala. Veću ili manju refleksiju odlučuje vrsta drveta i njegova boja. Logično je da će se uz pomoć svetlijih boja reflektovati veća količina svetlosti a prostoru dati više prozračnosti. Pri samom dodiru podne površine osetiće se izuzetna glatkoća. Sa ovakvim tipom obrade sve će delovati besprekorno uredno a sa kvalitetno obavljenim podopolaganjem pod će stvoriti izuzetan luksuzni ambijent.
Veoma sjajne površine imaju svoje prednosti i mane. Mana je svakako vidljivost svake trunke prašine pa i najmanjih mehaničkih oštećenja. Iz tog razloga sve zastupljeniji su lakovi sa polu – mat ili mat efektom i sa visokom otpornošću na habanja. U različitim segmentima gotovog parketa sve više su zastupljeni mat lakovi. Jedna od retkosti može biti gotov parket sa fabrički lakiranim sjajnim lakom.
U opštem trendu naročito u delovima zapadne Evrope kada se sve okreće prirodi, prvenstvo se daje uljenju kao završnoj obradi u izradi gotovog parketa. Sa oksidativnim uljima čija je baza ulje od lana dolazi do stvaranja tankog filma na samoj površini drveta i samim tim dolazi do njegove zaštite dajući mu u isto vreme sve prirodniji – mat izgled. U porama drveta ostaje mogućnost disanja drveta kao i mikro – regulisanju klime u prostoriji. Kod uljanih površina nije osećaj besprekorne uglađenosti već se pri dodiru oseća mala hrapavost i pored veoma finog brušenja. Tako se hodanjem po ovakvom podu osećaju prave čari drveta naročito ukoliko se postupak uljenja kombinovao sa drugom vrstom obrade kao što je četkanje ili ručno hoblovanje. Obrađeno drvo na ovaj način je potpuno prirodno i jednostavno za kombinovanje naročito kada su u pitanju tradicionalni materijali kao što su kamen, cigla, pamuk, vuna, lan ili druga vrsta u koju spadaju moderno sjajno uglačane površine za koje je zaduženo staklo, inoks, lakirano drvo ili medijapan.
Održavanje uljanih površina ipak zahteva nešto više pažnje ali uz to pružaju ogromne mogućnosti u parcijalnoj reparaciji i nakon svakog novog nanošenja ulja sve većoj otpornosti na habanja. U postupku reparacije bespotrebno je brusiti pod osim ako se nisu desila velika mehanička oštećenja.
Sve veća proizvodnja u poslednje vreme je ulja različitih pigmenata i samim tim stvaranja različitih kolorističkih efekata kako kompletnog enterijera tako i samog poda. Lakirani parketi mogu promeniti prirodnu boju drveta. Taj postupak se naziva bajcovanje u kojem se na određene površine drveta bojenjem nanose specijalni poluporovidni premazi koji teksturu i strukturu ostavljaju vidljivom. Uz uobičajene tople smeđe ili druge nijanse poput sive ili bele mogu se koristiti i nešto ekstravagantnije boje poput ljubičaste, teget, zelene, crvene, zlatne ili srebrne.
Izvor : www.majstorbeograd.com
Пријавите се да бисте објавили нови коментар