Teslio

***

Uskoro krecem za Auckland, veceras je otvaranje Rugby World Cup, volim vatromet, cak i guzvu volim ponekad, retko gde se osecas tako bezbedno sam, samoca na putu, medju brdima, u sumrak, pomalo je zastrasujuca, samoca medju ljudima je drugacija...

1 Novembra i zvanicno cu preuzeti firmu, uzbudjen sam zbog toga, zabrinut, zaduzio sam se nenormalno, sve je veliki rizik, ali odlucio sam se.

Sedim zagledan u ekran, i tvoje reci.

Posao je organizovan za danas, i sledecu nedelju, u kancelarijama je mir, u mom prozoru oblaci nad Ngongotaha Hill su nepokretni.

Gledajuci krosnje velikog drveca pod brdom setio sam se jednog jutra na jezeru Taupo, kada se malo izadje iz  grada, na istocnoj strani, mislim da se zove Rainbow Point, veliki park  i staza duz obale. Park je pun mladih kowhai stabala, bio je Oktobar, i kowhai procvetao, tui lete sa stabla na stablo, jezero se plavi i svetluca pod niskim jutarnjim sunce, zlatna i plava,  blistava slika ovozemaljskog raja.

Ne znam da li sam precenio i prezreo sebe, nerealno verujuci, osecajuci, da se izmedju nas dvoje desavalo nesto sto je bilo lepo i sto je znacilo. Verovatno jesam.

Verovatno te nisam vredan, ali eto desilo se da osetim suprotno. Umesto u san o tebi trebao sam da ulazem u sebe i samospoznaju...

Odjednom mi je hladno..

Iako zima sad vec sasvim sigurno prolazi, i kowhai ce uskoro procvetati na jezeru Taupo.

***

Ponekad ti se dese stvari koje izgledaju kao zavera. Sad moram da napravim dosadni uvod, o izolacionim materijalam itd.. Moja firma je jedna od vodecih na NZ koja se bavi termickom i akusticnom izolacijom industrijskih postrojenja. Posto je Rotorua u centru regiona sa njavecom koncentraciojm takvih postrojenja (velika postrojenja za preradu drveta i papira, fabrike mleka, geotermalne i hidrocentrale) u samom gradu postoje jos dve firme koje su se u tome specijalizovale, obe su dosta vece firme i bave se i drugim poslovima, mija je jedina usko specijalizovana firma u zemlji, i najstarija, i sa veoma dobrom reputacijom. Ali konkurencija u Rotorui je zestoka. Prosle nedelje ,kada sam konacno zavrsio pregovore za preuzimanje firme, prakticno u sledecih par dana, i naizgled potpuno slucajno, moja dva najiskusnija coveka su dobila, skoro istovremeno, ponude za posao od ove dve konkurentske firme. Obe ponude su zaista dobre, sa velikim povecanjem plate za obojicu, i atraktivnijim pozicijam i sl.

Skoro sam bio, u prvom trenutku, pomislio da se zaista radi o zaveri, isao sam okolo, dva dana, i psovao u sebi, i glasno, kako je takva slucajnost moguca? Onda smo mnogo pricali, i misli su pocele pomalo da se sredjuju. Ipak je izgleda bila slucajnost.

Sada sam poceo da pravim plan, kako da celu tu problematicnu situaciju iskoristim da unapredim posao, znas sigurno celu pricu, kao u leadership udzbenicima.. I plan se oformljuje sve vise, i cela stvar postaje jos uzbudljivija, potpuni izazov, moracu jos vise stvari da radim sam, i jos vise stvari da naucim. Osecam se kao nekakva Hanibal, koji pocinje da prelazi Alpe, sam.

Iako sam ti rekao zbogom, po ko zna koji put, i dalje razmisljam o tebi. Voleo bih da ima neko drugi kome bi mogao u mislima da se obratim, ili pisuci ovako, sto je skoro isto, ali nema.

Razmisljam o ovom mestu, i Novom Zelandu, o putovanju na leto, o vecerasnjoj voznji za Auckland. Ponekad mi je cudno sve ovo sto mi se desava, i pitam se koliko cu jos dugo moci ovako. Tada mi prija da pomislim da ima nekog kao sto si ti, negde na svetu, i da se radi samo o slucajnostima, da postoji mogucnost  razumevanja i ispunjenja i ostvarenosti. Da nismo sami, cak i kad smo potpuno sami.. Mozda preterujem sa tom samocom, tu je Buff, i aucklandske plaze u predvecerja, rugby utakmice, casa vina, garden u neredu, eto, ceo vikend ispunjen.

Mislim da bih mogao da pricam s tobom jedno mesec dana, dan i noc, bez prestanka, i da ne bismo ispricali jedno drugom ni delic...