Teslio

Novembar, 2011

Video sam danas fotografiju, jedna dunja na stolu, a okolo sve zamagljeno, kao pod prljavim staklom, ili ledom, kao fotografijom ispricano secanje, slika sacuvano pod "ledom vremena"..

Pitam se kako bi izgledale takve slike velike tresnje na kraju vocnjaka, sa tamno zelenim, nazubljenim listovima i mocnim stablom sa grudvama smole i tamnim neopisivo ukusnim plodovima.

Ili grma lesnika u drugom kraju ciji mladi, pravi izdanci su bili idealni materijal za drske kandzija i biceva koje je pravio moj deda, a jos bolji za lukove i strele. A saka lesnika je bila kao nekakvo malo blago.

Ili grozdova "slankamenke" u gustoj lozi pod gonkom, samo deda je mogao da odluci koji su bili dovoljno zreli, predvece bi uzeo male merdevine, zavlacio bi se u gusto lisce i odatle se pojavljivao sa modro crvenim, svezim socnim grozdovima.

***

Borhesovi trenuci, planine na koje se nije popeo, bose noge, zivot bez kisobrana i padobrana...

Nisam toliko star, ali verovatno jesam dovoljno, cini mi se da ga pomalo razumem. To da je sve u trenucima. I to da su trenuci mi sami, i nase neposredno, direktno dozivljavanje sveta. Tu skoro da i nije potreban jos neko. Mozda bih putovao oko sveta, to bi mozda bila poslednja zelja, ali verovatno sam, a jos verovatnije nikakvo putovanje ne bi bilo potrebno, samo "male" stvari: trava i pesak, miris zemlje i lisca, voda, morska pena, sunce i kisa... Ziveci ovako kako zivimo, sa kisobranima i padobranima, nikad nemamo dovoljno vremena za te male stvari, sest poslednjih meseci, mislim da bih posvetio njima.    

****

Tako... Sutra uvece krecem na veliki put, oko naseg malog sveta. Pokusacu da ne mislim na tebe, ali to nece biti lako, duge voznje, puste plaze, planine i divljina, letnji kafei, svuda si prisutna, i sada, i bices ko zna koliko jos. Ali ne oseti to kao teret, lepo je, a proci ce ipak, kao sto sve prodje.

Ne znam sta da ti pozelim, sta dobro i lepo da ti se desi u iducoj godini, ili onoj posle, i svim sledecim..? Mozda jednu stvar, pomalo paradoksalnu, da nikad ne procitas ovo sto pisem.

Sta bi ti pozelela sebi samoj, ljubav? Neko mi je jednom rekao, pronaci ljubav je vise nego dobiti milion dolara na lotou, ili deset, ili sto miliona.. Da li je? Cuvaj bracu, i secanje na roditelje, to je vazno, to si ti.

Zelim ti mozda najvise, slicno sto i samom sebi, da zivis, dises, radis, zelim ti mir, ushicenost i blagost, u isto vreme, pred svetom oko tebe, pred sledecim jutrom, uzburkanim morem, i ogromnim nebom.. Zelim ti srecu i spokoj kad zagledana u nekoliko otisaka stopa u pesku znas da je zivot tu i sada, i da je tih nekoliko otisaka ceo nas svet, i da bez njih ceo svet je nista.