Teslio

 Vitamini omogućavaju vašem telu da se razvija i raste. Vitamini imaju važnu ulogu u telesnim funkcijama kao što su metabolizam, imunitet i varenje. Postoji 13 osnovnih vitamina, uključujući vitamine A, C, D, E i vitamine K i B kao što su riboflavin i folati.

Većinu vitamina naše telo dobija putem hrane, jer nije u stanju da samostalno proizvede dovoljnu količinu. U nekim slučajevima potreban je unos vitamina kroz suplemente.

Folati i folna kiselina

Iako se ova dva pojma često mešaju i koriste kao sinonimi, reč je o dva različita oblika vitamina B. Folna kiselina je sintetički oblik, koji je veštački napravljen kao suplement. Folati su prirodni oblik vitamina B i nalaze se u hrani. Namirnice koje su bogate folatima su: brokoli, jaja, spanać, kelj, špargla, grašak, prokelj, žitarice od celog zrna, džigerica.

Kako folna kiselina pomaže našem telu?

Folati su neophodni za dobro zdravlje. Ako ih ne unosite dovoljno ishranom ili dodatkom folne kiseline, možete razviti nedostatak folata. Iako se ovo retko dešava, postoje određene grupe koje su ranjive, uključujući trudnice, novorođenčad i mlađu decu. Nedostatak folata takođe može biti uzrokovan određenim lekovima. Konzumacija dovoljno folata u vašoj ishrani može pomoći u sprečavanju brojnih zdravstvenih stanja, uključujući neke slučajeve moždanog udara, makularnu degeneraciju povezanu sa starenjem, pa čak i neke vrste karcinoma. Folat i folna kiselina pomažu telu da stvara zdrava crvena krvna zrnca. Nekada nije dovoljno dobiti potrebnu količinu folata iz hrane, pa se onda uključuju suplementi folne kiseline. Folna kiselina se koristi za lečenje i sprečavanje anemije, zatim kao dodatna terapija kod lečenja teškog artritisa, Hronove bolesti i psorijaze. Folna kiselina se odlično kombinuje sa suplementima gvožđa i ostalih vitamina. Folna kiselina ima važnu ulogu kod žena koje planiraju trudnoću i kod trudnica. Pomaže da se mozak, lobanja i kičmena moždina bebe pravilno razvijaju. Utiče na razvoj moždanih i krvnih ćelija, kao i na samu genetiku ćelija. Ukoliko se koristi pre trudnoće, folna kiselina predstavlja odličnu pripremu majčinog tela za pravilan razvoj bebe.

Ko sve može da uzima folnu kiselinu?

Većina odraslih i dece mogu uzimati folnu kiselinu. Međutim, dešava se da folna kiselina u određenim situacijama nije pogodna za sve. Da biste bili sigurni da je bezbedno za vas, obavestite svog lekara pre započinjanja folne kiseline, naročito ako ste u prošlosti imali alergijsku reakciju na folnu kiselinu. Takođe, ako patite od anemije, odnosno imate nizak nivo vitamina B12, bolujete od raka, imate stent na srcu ili neku bubrežnu bolest obavezno porazgovarajte sa lekarom. Količina folne kiseline koju ćete uzimati zavisi isključivo od preporuke vašeg lekara. Uobičajena doza za žene koje planiraju trudnoću, kao i tokom prvih 12 nedelja trudnoće je 400mkg dnevno. Ukoliko postoji potreba za većom dozom, što se dešava u rizičnim trudnoćama, doktor će prepisati veću dozu.

Kako se uzima folna kiselina?

Kao i svaki vitamin, može se uzimati u toku ili posle jela. Nivo folne kiseline u vašem oganizmu se neće bitno menjati, čak i ako propustite terapiju dan ili dva. Tokom trudnoće ili anemije ne bi trebalo duže propuštati uzimanje folne kiseline. Kod anemije se simptomi mogu pojačati izostankom folne kiseline, a u toku trudnoće rizikujete da vaša beba ima povećanu mogućnost oštećenja nervnog sistema.