Teslio

Porodična pitanja su veoma osetljiva kategorija i zahtevaju profesionalan pristup, i punu podršku. Ova grana prava predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliše porodica, i odnosi između članova porodice. Predmet porodičnog prava su porodični odnosi u kojima se obezbeđuju životne potrebe svih članova jedne porodice. Subjekti porodičnih odnosa imaju različite položaje i uloge, jer jedno isto lice tokom života ima nekoliko različitih položaja. To lice može biti: dete, roditelj, supružnik, usvojenik ili usvojilac.

Porodični odnosi se tiču prvenstveno prava i dužnosti lične prirode između roditelja, dece, srodnika i supružnika. I pojedini imovinski odnosi spadaju u ovu granu prava. Ova grana prava se obično deli na tri dela: bračno, roditeljsko i starateljsko pravo. Postoji i podela na lično i imovinsko pravo. Porodicno pravo reguliše predbračne i bračne ugovore, razvod braka, podelu zajedničke imovine, vršenje i lišavanje roditeljskog prava, utvrđivanje i osporavanje očinstva, nasilje u porodici, alimentaciju.

Vršenje i lišavanje roditeljskog prava

Ovo je posebno osetljivo pitanje u porodičnom pravu. Kod vršenja roditeljskog prava sudovi obično dodeljuju majkama samostalno vršenje roditeljskog prava. Iz tog razloga, majke sa tog aspekta imaju prilvilegovan položaj u odnosu na očeve. Za roditelje koji nisu u braku a imaju zajedničko potomstvo, mogu se podneti tužbe za vršenje ovog prava. U samom postupku se određuje ko vrši ovo pravo, visina alimentacije i model viđanja deteta. Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju deteta jednom od roditelja, kao i visinu sredstava za izdržavanje deteta od strane drugog roditelja, i model viđanja deteta sa roditeljem koji ne živi više sa njim. Pitanja koja utiču na život deteta, oba roditelja treba da razmatraju zajedno. To su: obrazovanje deteta, podvrgavanje deteta većim medicinskim zahvatima, koji su neophodni za zdravlje deteta, raspolaganje imovinom koja ima veliku vrednost, a pripala je detetu, kao i promena prebivališta deteta.

Lišavanje roditelja roditeljskog prava je najveća kazna za nekog roditelja. Naravno, postoje slučajevi zanemarivanja deteta, gde se opravdano izriče ova kazna, ali su ovakvi slučajevi na sreću retki. Nesavesni roditelji koji zlostavljaju svoju decu, svakako su u manjini, ali nažalost postoje. I zato se na ovakav način sankcionišu. Takođe, postoje i slučajevi delimičnog lišavanja roditeljskog prava. To su situacije kada jedan roditelj drugom roditelju opstruira vršenje ovog prava, i to protivno interesu deteta ili dece. Najčešće su situacije kada jedan roditelj ne želi da da saglasnost za upis u školu ili promenu prebivališta, i tada je opravdano roditelja koji vrši opstrukciju lišiti roditeljskog prava. 

Zaštita od nasilja u porodici

Vesti o nasilju u svim oblicima su postale svakodnevnica svih nas, a nasilje u porodici je pojava koja je sve više prisutna. Vreme je presudno, i jako je bitno na vreme reagovati u ovakvim situacijama. Bitno je zaštititi žrtvu nasilja od nasilnika i daljeg zlostavljanja, ali isto tako je potrebno i obezbediti dokaze kojim će se nasilnik kazniti. Pored fizičkog, nasilje u porodici može biti i verbalno, psihičko i seksualno. U slučajevima fizičkog ili seksualnog nasilja relativno je lako obezbediti dokaze. Lekari koji su pregledati žrtve, podnose izveštaj sa opisom povreda koje je žrtva pretrpela i to predstavlja validan dokaz protiv nasilnika. Kada je u pitanju psihičko zlostavljanje, teže je nabaviti dokaze. Dobro je imati neki pisani trag o zlostavljanju, u vidu poruke na telefonu, ili svedoke koji će potvrditi da je žrtva zaista trpela psihičko zlostavljanje.