Šta zadaje najveće muke budućim vozačima
Kišovito jutro, gužva u saobraćaju, potpuni kolaps. Neki učesnik saobraćaja, vozeći sopstveni auto, rekao bi: “Gle, svi voze, niko neće da ide peške ili gradskim prevozom!” Ne razmišlja da je i on jedan od njih. Zatim, pažnja mu se usmerava na automobil sa oznakom auto škole. Onaj ne baš dobronamerni od malopre daje komentar: “Gde si sad ti našao da voziš, vidi ga, nećeš ti ništa naučiti... Gle, sad mu se još i ugasio auto!” I dok naleže na sirenu i trubi uplašenom i zbunjenom vozaču, ne pomišlja ni da se priseti da je i sam nekada bio početnik, a ponajmanje one čuvene “niko se nije naučen rodio”.
Najveće poteškoće u teorijskom delu ispita
Kandidati često polaganje teorijskog dela iz ispita doživljavaju kao još jedan test u školi, naročito oni najmlađi. Oni koji imaji iskustva sa fakultetom, takođe ga doživljavaju kao još jedan u nizu ispita. Po iskustvu mnogih, nekima više odgovaraju i bolje se snalaze u usmenim proverama nego u pisanim. Kada je o vozačkom ispitu reč, tačnije o onom teorijskom njegovom delu, on je isključivo pismeni, odnosno podrazumeva test koji se radi na kompjuteru. Šta je kod rešavanja tog testa najvažnije? Pre svega, ma koliko tremaroš da je kandidat, treba da pokuša da se opusti i maksimalno koncentriše. Trema negativno utiče na pažnju, pa se može desiti da pogreši kod pitanja koja inače odlično zna. Zatim, sa odgovaranjem ne treba brzati, već ako ostane dovoljno vremena, prekontrolisati urađeno. I tu treba biti obazriv, da ne dođe u iskušenje da krene da se premišlja oko odgovora za koje je do malopre bio siguran. Vremena za izradu testa ima i više nego dovoljno, ostaje da kandidat upregne svoje znanje i uradi test najbolje moguće.
Polaganje vozačkog ispita ne mora biti bauk
Kada je kandidat preživeo prvu bitku ka osvajanju vozačke dozvole, sledi polaganje koje je sastavni deo obuke za prvu pomoć. I tu se polaže test, a mnogi kažu da je već na tom koraku lakše. Posle osvojene borbe na teorijskom ispitu, za polaganje prve pomoći mnogi vele da je prosto ko pasulj. Međutim, jednim delom kandidat već kreće da razmišlja o finalnoj borbi, a to je ona u kojoj kandidat treba da po određenoj ruti u autu provoza instruktora vožnje i pripadnika saobraćajne policije. Ako do sad nije osetio tremu, e sad bogami hoće. U glavi se niže milion pitanja i scenarija, kao da pravi rekapitulaciju svega preživljenog na praktičnim časovima. “Šta ako mi se ugasi auto? Auto će mi na uzbrdici krenuti u rikverc! Udariću ovog iza! Ne, ne, nisam video da se pešak približava pešačkom! Bio sam siguran da ću proći na žuto... Kako da se prestrojim?!” Kandidatu, udahni duboko, izbroj do 10, sve ćeš ti to dobro uraditi. Ako ne baš iz prvog puta, sledećeg će već biti bolje. Nije smak sveta. Pošto je polaganje vozačkog ispita u auto školi Pavlin jedno veoma prijatno iskustvo, iz bitke za vozačku dozvolu nije teško izaći kao pobednik – kao siguran i bezbedan vozač.
Prijavite se da biste objavili novi komentar