Teslio

Danas sam se probudila dosta rano posle čudnog sna o drveću i moru...pored mene bila je moja mala kuca Alisa, Yorkshire terijer. Obožava da spava kod mene u krevetu.

Razmišljam o rečima i o njihovoj moći. Postoji mnogo načina da se čovek izrazi ali reči su konkretne,prenose misli jednog čoveka na drugog. Na jedan način su selektiva telepatija, selektivna u smislu da možemo da biramo šta želimo da kažemo, bez neke garancije da je to što govorimo istina ili ne...ponekad ne pravimo dobar izbor u tome.

Neke reči su stare, arhaične, njihova moć vuče koren iz drevnih vremena i vibrira u frekvencijama davno zaboravljenih jezika. 

Psovanje se prevodi i kao "kletve", ne samo na srpskom nego i drugim jezicima kao što je nemački (fluchen) i engleski (cursing). Svaka reč je simbol onoga predstavlja i materijalizuje sliku toga u umovima ljudi. U zemljama u kojima se mnogo psuje, ljudi verovatno imaju mnogo ružnih slika u glavi...

Evo jedne pesme bez reči