U startu odmah da se razumemo, nisam gadljiv na alkohol. Prvo pijanstvo zaborava nema. Posle toga samo ulaziš u dobro uhodanu rutinu. Ideš jednosmernom ulicom, koja vodi u jutarnji mamurluk. Vremenom provaljuješ varijante. Postajes iskusan. Prestajes da piješ pivo, rakiju, vino i vodtku u istoj noći. Pocinjes da se kontrolises. Konzumiranje alkohola mozemo da podelimo u dve grupe: laka pijanstva I teska pijanstva. U laka pijanstva spadaja: pripito pijani, delimicno pijani I veselo pijani . Dok u drugu grupu ubrajamo: pijan ko svinja, odvaljen od zivota I ne zna gde udara. Gutlja po gutljaj, casa za casom, flasa za flasom, prelazis sa nivoa na nivo, dok ne bude game over. Upornost je kljuc uspeha.
Srednja skola, mesto gde se pocelo sa cuganjem. Razred je bio u sastavu od 27 devojka I nas 8 decaka, da ne kazem muskaraca. Prvu godinu smo poceli stidljivo, u drugoj se oformila ekipa. Treca godina je bila puna izazova. Trebalo je izdrazati sve te 18-e rodjendana. Pakleni raspored slavlja, stavio je nase jetre na ispit izdrzljivosti. Alko dueli su postal obelezje nase druzine. Toliko daleko smo isli u toj zajebanciji, da smo prvi dolazili na rodjendanje, zadnji odlazili. Posle rodjendana su bili obavezni komentari pojedinaca, kao izjave posle utakmice, tipa: “Brate sinoc sam popio bar 17 piva!” ili “Ceo pelinkovac sam popio solo!”. Te price su mi uvek bile nalik pecaroskim, sve sto popijem mnozim puta 2! Zatim je dosla cetvrta godina srednje skole. Rodjendani su se proredili gotovo da ih nije bilo. Zeljni divljanja I cuganja, pojavilo se novo mesto za bahanalije…
Poceli smo sa PHP zurkama. Ekipa bi se okupljala petkom kod druga iz razreda. U to vreme obozavali smo njegovu majku, koja nam je ostavljala prazan stan u centru grada. Ona je zapravo odlazila preko vikenda kod svog momka, posto je bila razvedena, dok smo se mi pravili da nista ne znamo o tome. Uglavnom petak u cetvrtoj godinji srednje skole, bio je crveno slovo za nas. Ponekad bi mi prolazilo kroz glavu, da postoji nauka koja se bavi izucavanjem pijanih ljudi I sta su sve u stanju da urade pod dejstvom alkohola, da bi mi, kao ekipa bili sjajni pokusni zamorcici. Nego… PHP zurka je bilo skraceno od Ponesi Hranu I Pice. Na taj nacin smo stvorili ambijent ravnopravnosti. Obicno sam donosio domacu rakiju, I par energetskih pica.
Bila je sredina skolske godine. Najpolju je bila jebena zima, debeli minus. Pre podne sam isao u skolu. Cim sam dosao kuci, rucao sam i legao da spavam. Uvece je trebalo izdrzati PHP zurku. Kada sam se probudio, sredio sam se na brzinu I krenuo put centra grada. Skup je po nepisanom pravilu bio oko 9 uvece. Stigao sam malo kasnije, tamo je vec bilo par poznatih faca. Stavio sam svoje pice u frizider I ulogovao se za sto. Krenuo sam odlucno u borbu sa rakijom. Kasnije smo trebali da izadjemo u grad, medjutim zbog zime, odlucili smo da zabodemo u stanu. Ljudi su dolazili I odlazili, ali mi smo kao ekipa bili uvek tu da ispratimo stare, I docekamo nove goste. Tamo oko 3 sata pocinje ringispil u glavi, ali kada su sve pili nisam ni ja zeleo da stajem.
Tamo oko 6 ujutru sam odlucio da moram da idem kuci, inace cu otici na ispiranje u bolnicu. Toliko sam bio pijan, da sam bio gori od stadijuma “ne znam gde udaram”.Pozvao sam sebi taksi, I izasao napolje. Kako sam presao prag zgrade isekao me je hladan vazduh. Kako sam ugledao kola samo sam uleteo u njih I legao na zadnje sediste. Nekao sam uspeo da prozborim : “ Kralja Petra broj 23, sto pre da stignemo!”. Vozac me je cudno pogledao, zatim upitao: “ Decko jesi dobro?”. Skupio sam snage da mu odgovorim : “ Dobro sam, ajde samo me vozite kuci da spavam!!!”. Potom je usledio njegov odgovor: “ “Izvini momak, ja cekam zenu da sidje iz zgrade, mi idemo na posao !!!”. A daaaaaaaaaaaaaaaaa, ne mogu da verujem da mi se ovo desava. Otreznio sam se u sekundi. Poceo sam da gledam po kolima. Nigde jebenog taksimentra, niti nalepnica za popust od 20 % na poziv! Neopisiva sramota. Uputio sam coveku izvinjenje, izasao iz kola. Bacio sam jos jednom spolja pogled na kola, ali nigde taxi table. Ulazna vrata od zgrade se otvaraju, izlazi zena, seda u auto koji odlazi. Moj taxi dolazi posle par minuta, ulazim u njega I razmisljam koliko sam imao srece kako sam prosao. Proslo je vremena od tada, ali brze treznjenje u zivot nisam imao. Moze se slobodno reci, da je to bio vrhunac mog alkoholisanja, od tada je alkoholu KRAJ!
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Tada nisam ni bio svestan koliko sam srece imao.
Pozdrav