Teslio

Roditi dete kada je “biološki” poželjno, ili čekati da se neke kockice vezane za vezu, karijeru, posao, ostvarenja dostignu, a onda se posvetiti porodici? Pred savremenu ženu stavlja se teška, nekada i nepravedna dilema, jer  dok s jedne strane se od nas traži da se sa podjednakim žarom prihvatimo svake uloge, s druge strane se podrazumeva da moramo da svaku od tih uloga odradimo savršeno i – istovremeno.

 

A biološki časovnik je pojam koji će, izgleda, otići u istoriju. Jer žene, u skladu sa generalnim trendom koji podrazumevanje sve kasnije rađanje, mogle bi da rađaju još kasnije, jer postoji verovatnoća da imaju neograničen broj jajnih ćelija, ističu američki naučnici iz Opšte bolnice u Masačusetsu.

Oni tvrde da se iz matičnih ćelija jajnika mogu ponovo kreirati jajne ćelije u laboratoriji, kada fiziološki to nije moguće. Na ovaj način naučnici ruše dosadašnju teoriju po kojoj svaka žena ima ograničen broj jajnih ćelija koje se vremenom smanjuju, pri čemu se poslednja formira kada žena uđe u menopauzu. Stručni tim je ustanovio je da matične ćelije jajnika poseduju jedinstven protein, koji, potpomognut laboratorijskim uslovima  može da stvori novu novu jajnu ćeliju!

“Ovo otkriće pomoći će u rešavanju neplodnosti žena, ali i kod bolesti jajnika. Mislim da čak vodi i do mogućnosti da stvorimo beskonačan broj jajnih ćelija. Ukoliko se istraživanje i rezultati otkrića ponovo potvrde i ustanovi da je ženska reproduktivnost obnovljiva, biće to jedno od najvećih otkrića u reproduktivnoj biologiji”, oduševljeno je izjavio dr Tili, vođa projekta. 

I dok sa jedne strane stručnjaci koji tvde da je najbolje vreme za rađanje od dvadesete do dvadeset i pete godine, postaju manjina, oni koji propagiraju produženo rađanje smatraju da “vraćanje” žene iz menopauze, pa čak i veštački stvorene jajne ćelije nisu prepreka za rađanje, već nova mogućnost. Takva, da je sve više žena koje i posle pedesete postaju majke.  O drugim kapacitetima za rađanje i odgajanje dece, osim fizičkih, lekari ne razmišljaju mnogo.

Njihovo je da pomognu da deca budu začeta i rođena. O tome šta dolazi kasnije, ni roditelje niko ne upozorava unapred – da je odgajanje dece psihički, emotivno i na svaki drugi način veoma zahtevno, nekada čak i iscrpljujuće. O strahu da li će dočekati da “decu izvedu na put” možda najbolje mogu da pričaju oni koji su postali roditelji u zrelijim godinama.

Svakako da je dobro i humano omogućiti onima koji se bore za potomstvo da dobiju decu, a prema istraživanjima, takvih parova je  procentualno sve više. Ali, postavlja se pitanje, da li osim donje granice za rađanje (koja je uslovljena fizičkim razvojem, ali i socijalnom i emotivnom zrelošću), treba postaviti i gornju granicu za rađanje. Ili je dovoljno samo poštovati onu koju je priroda već postavila – menopauzom?

Kakvo je vaše mišljenje, koje godine su najbolje za rađanje, i da li bi, da ponovo živite, opet izabrale rađanje u istim godinama?