Teslio

U čemu se tačno razlikuju flaširane mineralne vode, kojih na tržištu ima nekoliko desetina? Šta otkrivaju njihove deklaracije i zašto je važno čitati ih? 

Na etikete bi najpre trebalo obratiti pažnju zbog sastava koji se razlikuje od jedne do druge vrste mineralne vode, ali i zbog roka trajanja koji flaširane vode imaju, savetuju stručnjaci.

Mr Dragana Jovanović, specijalista higijene na Institutu za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kaže da sa zdravstvenog aspekta, svaki proizvođač mora pre početka proizvodnje da ima izveštaj o izvršenim fizičko-hemijskim, radiološkim i mikrobiološkim ispitivanjima kao i, na osnovu tih analiza, ocenu zdravstvene ispravnosti.

"Prirodna mineralna voda, takođe, može da se stavlja u promet samo u originalnom pakovanju sa deklaracijom na kojoj je istaknut, između opštih karakteristika, i sadržaj minerala na jedan litar vode, naziv izvora i ime ovlašćene institucije koja je sprovela ispitivanje. Institut za zaštitu zdravlja Srbije kao ovlašćena institucija obavlja ocenu i proveru zdravstvene ispravnosti i kvaliteta prirodnih mineralnih voda većine proizvođača u Srbiji", kaže za "Potrošač" mr Dragana Jovanović dodajući da se prirodne mineralne vode prema koncentraciji minerala mogu podeliti na bikarbonatne, sulfatne, hloridne, kalcijumove, magnezijumove, gvožđevite, jodne ...

"Negazirane mineralne vode sa predominacijom bikarbonatnog jona (HCO3-) svoje dejstvo ispoljavaju na sekreciju i motilitet želuca i žučne kese, tako što smanjuju kiselost želudačnog soka i povećavaju stvaranje i izlučivanje žuči. Zbog ove osobine preporučuju se osobama sa hroničnim gastritisom, ulkusnom bolešću, poremećajima pokretljivosti i pražnjenja žučne kese i osobama sa odstranjenom žučnom kesom. Opisana dejstva najjače su izražena kod natrijum-bikarbonatne mineralne vode, ali se ove vode zbog veće koncentracije natrijuma, koji zadržava vodu i smanjuje izlučivanje tečnosti iz organizma, ne preporučuju osobama sa povišenim krvnim pritiskom. Kod osoba i sa ovim zdravstvenim problemom bolji efekat bi ostvarile kalcijumsko-magnezijumsko-bikarbonatne mineralne vode, koje deluju diuretično, odnosno na izlučivanje tečnosti", kaže Dragana Jovanović.

Što se gazirane mineralne vode tiče, sa istim sadržajem minerala mogu imati suprotan efekat na lučenje želudačne kiseline, te ih je najbolje piti u toku obroka.

"Za protektivno dejstvo na kardiovaskularni sistem odgovoran je magnezijum, kao i međusobni odnos ovog minerala i kalcijuma. Zbog prirodne kompeticije, najpovoljniji odnos kalcijuma i magnezijuma je 2:1. Ukoliko je jedan od ova dva minerala prisutan u većoj koncentraciji sprečava apsorpciju drugog."

Ukoliko u prirodnoj mineralnoj vodi dominiraju joni sulfata i magnezijuma one deluju na ljudski organizam ubrzavajući pražnjenje crevnog sadržaja, te se preporučuju osobama sa hroničnom opstipacijom (zatvorom).

"Takođe se preporučuju i osobama sa oboljenjima jetre i žučne kese, obolelima od šećerne bolesti i gojaznima, jer ova vrsta vode određenim fiziološkim mehanizmima podstiče pokretljivost i pražnjenje žučne kese, stimuliše lučenje pankreasa, a takođe može pri dužoj upotrebi i uz odgovarajući dijetetski režim smanjiti sadržaj masti u organizmu", rekli su u "Batutu".

Osim na mineralni sastav, pažnju bi trebalo obratiti i na takozvanu suvu materiju. Stručnjaci objašnjavaju da se u mineralnim vodama nalaze različite koncentracije elemenata rastvorenih u obliku soli, a njihov suvi ostatak, izražen u miligramima dobija se isparavanjem jednog litra vode na 180 stepeni Celzijusa. Prema količini tog suvog ostatka, mineralne vode se dele u slabe (do 500 mg/l), visoko mineralne (između 500 i 1.500 mg/l) i bogato mineralne (više od 1.500 mg/l).

Preporuka nutricionista, kada je reč o onima koji svakodnevno piju flaširanu vodu, je da ih povremeno menjaju.

"Ne bi valjalo da favorizuju nijednu. Zbog sastava bi valjalo da jedno vreme piju jednu, onda drugu, pa treću i tako ukrug. Ni gazirane vode ne treba piti svakog dana, jer su slične drugim gaziranim pićima. Sadrže ugljen-dioksid i nisu dobre za svakodnevnu upotrebu. Ne preporučuju se deci i trudnicama, ali povremeno mogu da pomognu onima koji imaju nedovoljno kiseline u želucu ili unose tešku hranu", savetuju nutricionisti.

Veoma brzo u Srbiji bi trebalo da bude sprovedena velika kontrola kvaliteta flaširanih voda, saznaje "Potrošač" u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).

"Pregovaramo sa Ministarstvom zdravlja o zajedničkoj kontroli i mislim da će to biti za dvadesetak dana. Flaširane vode su postale unosan biznis, sve više se kupuju i zato je potrebna velika kontrola kvaliteta. Akcija će se sastojati iz uzimanja uzoraka sa izvorišta, iz punionica, odnosno pogona, kao i iz voda koja se već nalaze u prodaji", navodi Goran Papović, predsednik NOPS-a.

Problem je u tome, dodaje on, što prema važećim propisima proizvođači snose odgovornost za kvalitet flaširane vode samo 12 sati posle punjenja.

"Upravo zbog toga će morati rigorozno da se kontrolišu trgovci, odnosno to kako se flaširana voda skladišti i čuva. Jer svi znamo da nije retkost da je distributeri drže satima na suncu. To je neuslovno čuvanje i loše utiče na kvalitet i ispravnost tečnosti. Zbog toga je neophodno kontrolisati ceo lanac", kaže Papović.

VODIČ ZA KUPOVINU:

1. Proverite datum proizvodnje i do kada je treba popiti, jer flaširana voda ima rok trajanja

2. Pročitajte sastav jer se vode međusobno razlikuju i ukoliko ih pijete svakodnevno, menjajte ih, savetuju nutricionisti

3. Obratite pažnju i na ambalažu. Uvek je najbolje staklo, ali se PET ambalaža odomaćila, kvalitetna je i bez problema čuva vodu oko godinu dana.